„AAAAAA! Pirane! Upomoć!“ batrgao se Klen Provala po suvoj i vreloj steni na kojoj se nalazio.

„Smiri se, ludače, nema pirana nigde“, dobaci mu Boni Ajnbreher glasom koji je istovremeno bio i ljutit i zabrinut.

„Osim ako ne žive u onom jezeru lave ili reci sumpora“, promrlja zapanjeni Baho Robija.

„Gde smo, bre, mi ovo?“ pitao se Eden Haker.

„I zašto nismo mrtvi?“ dodade Vilin Otimačina.

„Možda i jesmo mrtvi“, reče Ana Turpija. „Zar vam ne liči sve ovo oko nas na...“

„Dobro došli na vaše poslednje odredište“, prekinu Anino izlaganje sablasan glas u isto vreme i dubok i visok koji je zvučao kao da nekoliko glasova govori odjednom. Nisu morali ni da pitaju. Svi su odmah znali da se nalaze u prisustvu Nečastivog, Princa Tame, Gospodara Podzemlja, Izumitelja Tiktoka i da mu ne nabrajamo ostale titule. „Drago mi je što smo se upoznali. Nadam se da ste pogodili ko sam“.

„S... S... Sat... Sat...“ zamuckivala je Lakoprsta Ranka.

„Saterlend! Donald Saterlend!“ povika uzbuđeno Danilo Obijač koji je mislio da je pogodio šta Ranka želi da kaže i identitet strašne figure pred njima.

„Molim?!“ zaprepasti se Kralj Demona. „Gde njega nađe? Ovde mi svi govore da ličim na Džordža Klunija“, dodade Posrnuli kojem je ego očigledno bio malo povređen.

„Satana!“ povika Edigs Prevara. „Ipak smo stvarno u paklu!“

„Naravno da ste u paklu. Šta ste očekivali? Vi ste lopovi koji su poginuli dok su bili usred provale“, reče im Mračno Visočanstvo.

„Ali bili smo ubijeni. Zar se ne računa barem malo u našu korist to što nas je pobila ona mala psihopata?“ zavapi Cokalberta Poternica.

„Koja mala?“ upita je Satana.

„Mala Cersei Mekadminster“.

„Gde?! Gde?!“ povika preplašeno najstrašniji entitet pakla dok se osvrtao oko sebe u panici gledajući da li se njegov najveći strah obistinio. „Uh, dobro je. I dalje je na Zemlji“, ispusti on uzdah olakšanja.

„A zašto sam ja ovde? Ja ove ljude nikada ranije nisam video. I ne sećam se da sam poginuo“ upita čovek koji nije bio deo grupe pljačkaša koji su stradali u kući Mekadminsterovih.

„Samo trenutak“, reče bivši Titlonoša dok je dozivao svog sekretara, Dona Kinga, da porazgovaraju. „Ko je ovaj“, prošaputa on da ih ne čuje grupica koja je čekala. „Aha... Trebala nam zamena... Sablasni Kosač ti dugovao uslugu... Pao meteor na drvo pod kojim se komirao od rakije... Važi... Okej, hvala ti“.

Dok je ekipa neslavno skončalih provalnika zagledala đavola i njegovog sekretara kako se domunđavaju, njihova nervoza je sve više rasla.

„Isomire Kalauz“, obrati se jedanaestom prokletniku Satana. „Ti nisi ništa manje grešan od ostalih, tako da ti je mesto ovde među večno prokletim. Sinoć si stradao u nesrećnom slučaju i završio ovde. Sa ovom odabranom četom si sada jer nismo mogli da dobijemo Tihomira Kalauza, tvog brata od komšije, pa smo te uzeli kao zamenu“.

„A gde je Tihomir?“ prekinu izlaganje Baho.

„U Raju“, odgovori mu Crni Đavo.

„Kako on može, a mi ne možemo?“ povika preneražena Cokalberta.

„Zato što je navijač Totenhema, a navijanje za Pevce je tolika patnja da se oni svi po smrti vode kao velikomučenici, pa ma koliko grešili u životu, ovde ne mogu da stignu“, objasni im Metitlofel.

„Je li to postoji neka posebna namena za nas, kada je morala da se nađe zamena za Tihomira?“ upita sada Klen.

„Na dobrom si tragu!“ povika uzbuđeno Satana. „Pošto se i kod nas u paklu slavi isti praznik kao i kod vas na Zemlji, rešili smo da priredimo nikad ranije viđenu zabavu za sve gledaoce naše paklene televizije! Naime, vas jedanaestoro ćete probati da se probijete kroz krugove pakla u pokušaju da pronađete pakleni titl koji će vas spasiti najgore kazne: odlaska u najstrašniji krug pakla!“

„Deveti krug?“ upita zabrinuto Lakoprsta Ranka.

„Ne, to je zastarela informacija. Otkako je počeo dvadeseti vek, grešnici su postali toliko raznovrsni da se od tada pakao stalno proširuje. Morali smo da uvedemo i podkrugove i sektore u njima da bismo sve lepo izdelili. Više ni ja nisam siguran koliko ih imamo. Sad je najstrašniji deo pakla Krug 6; Podkrug 6; Sektor 6“. objasni im njihov strašni domaćin.

„Šta se tamo nalazi?“ drhtavim glasom zapita Edene Haker.

„Šalteruše“, reče Satana, a nakon samog pomena te reči sve duše u paklu odjednom vrisnuše.

„Ali to nije sve! Ono što vašu avanturu čini još zanimljivijom je to što... to što... što su dvoje od vas...“ zakikota se radosno Princ Tame.“... vukodlaci!“

„To baš i nije dosad neviđeno“, dobaci nimalo impresionirana Ana Turpija.

„Kako to?“ začudi se Nečastivi.

„Upravo smo imali takav slučaj gore dok smo obijali kuću Mekadminsterovih“, objasni Danilo Obijač.

„Ali ovde će jedan od vas biti izdajnik koji zna ko su dvoje vukodlaka“.

„I to smo imali“, reče Vilin.

„A vidovnjaka?“ upita ih zabrinuto Gospodar Podzemlja.

„I to je bilo“, odgovori mu Boni. „Štaviše, čini mi se da je nekada davno bilo nešto slično na Hell TV“.

„Šta?! Kako se ja toga ne sećam? I kako ste mogli da gledate Hell TV na zemlji? Mandiceeeee! Dušooooo! Dođi na trenutak!“ povika odjednom Satana.

„Molim, ljubavi?“ upita Cara Pakla njegov nevenčani muž Mandarinan iz Titlovaca. „Šta je... bilo?“ splasnu njegova radost kada ugleda stare poznanike iz Titlovaca. „Hej, društvo. Otkud vi ovde?“ upita ih on sa isiljenim osmehom.

„Mandice, rekao si mi da za ovu tvoju igru niko ne zna. Šta je sad pa ovo?“ pitao je Titlelzebub.

„Pa, ne zna niko van mog rodnog kraja“, reče Manda dok se hvatao za glavu. „Baš si morao da dovodeš ljude iz Titlovaca!“

„Hteo sam da ti spremim iznenađenjce za praznik! Kako sam ja mogao da znam da su to tvoji stari drugari kad mi ništa ne govoriš do kraja?“ durio se Satana.

„Sale, nećemo pred gostima“, procedi Mandarinan kroz zube dok je očima pokazivao ka grupici pored njih.

„Hm! Nebitno!“ progovori Crni Đavo ponovo onim strašnim glasom. „Pošto znate šta vam je činiti i koje su propozicije, možete krenuti. Srećno! Ili nesrećno, kako vam draže“.

„Koja nam je nagrada ako uspemo da pronađemo pakleni titl ili ako vukovi pojedu sve?“ postavi Edigs pitanje.

„Pa, onda nećete iči u Krug 6; Podkrug 6; Sektor 6“, odgovori ovaj. „Niste valjda očekivali neku posebnu nagradu? Ovo je ipak Pakao“.

BTW. Znao sam da će mi Tottengam jednom u životu donijeti i radost.