Seoska pomorandža koja se okreće

A šta ćemo sad?

O, moji drugovi. Sedim u kavani sa mojim drugovima Denilom i Nešijem, i pijemo staro dobro mlekce. Još jedna noć puna krvi, nasilja i zabave. Ovu noć smo odlučili da upadnemo na neku buržujsku žurku. Biće tamo...

 – prekinu Stoleksa (oko čijeg smo se prezimena uvek dvoumili da l’ je Defarž ili Berges) u pisanju dnevnika njegova družina

- Hej, Stoleks, šta to pišeš? – upita Denilo

- Piše čo’ek ljubavne pesme! – reče podrugljivo Neši i družina prasnu u smeh

Stoleks se naljuti, i za tren oka, njegov nož je bio pod Neši jevim vratom

- Nemoj mnogo da se kurčiš – reče hladnokrvno Stole Nešiju, koji je pobeleo od straha

- Nisam tako mislio... – pravda se Neši

- Nisi ti ni mislio. Samo na onu stvar misliš - ljutito reče Stoleks

- Nego, ’oćemo li mi malo da se zabavimo – upita Stoleks i družina se složi

Popiše svoja pića na iskap i odoše u mračnu noć Titluše Donje.

2056. je. Titluša Donja je većinom radničko mesto koje je danju mirno. Ali noću, na ulicu izlazi najveći šljam i teroriše stanovnike. Silovanja, ubistva, pljačke uzburkavaju ovo mirno meštance u Titlovačkoj republici. Veliki Robin je obećao mere koje će sprečiti omladinu da čini nasilje.

Bilo je osam uveče. Ispred kuće gradonačelnika Ire Pijanovića i Cerse Pijanovića stajali su skupi automobili. Zabava je bila priređena zbog pobede na izborima Irine stranke. Zabava je isključivo bila za goste iz visokog društva.

U delu zabave određen za buržoaziju bilo je raznih lica, mahom iz Irine stranke. Tu je bio potpredsednik stranke Dence Poltronovski (čije prezime govori samo za sebe) i članovi stranke Nember Poltronovski (brat mu Dence), Isohije Pantelić, direktor Srednje tehničke škole „Drug Titi“ u Titluši Donjoj, Baha Hadžić, šef policijske stanice u Titluši Donjoj (često zvanim Baha Drot) i Beni Dol, izvršni direktor odeljka Ministarstva istine. Ljubikana Mirić, Ainka Splakić i Zinka Menić su bile portparolke stranke. Metal Čelik je bio tajkun koji je držao rudnik, a gradonačelnik mu je bio kum.

Vreme je bilo da se održi govor.

- Dragi moji prijatelji, veoma mi je drago što smo uspeli u svom cilju da pobedimo na ovim izborima. Težimo ka miru i uzdizanju naše države. Nadam se da ćemo uspeti u našem cilju. Živeli! – završi kratak govor gradonačelnik

Posle je otišao u svoju sobu da popriča sa partijskim prijateljima dok je sa televizije zvečala muzika popularnog pevača Geverčeta Ahmetovskog.

- To je bio dobar govor, gradonačelniče – u svom stilu odgovori Dence

- Hvala ti. Nego, Baho, kakva je situacija u gradu, ima li ikakve naznake nekih opozicionih protesta – upita Iro Pijanović

- Situacija je mirna, ali po mojim informacijama, izgleda da će biti nekih protesta, nismo sigurni – nesigurno odgovori Baha Drot

- O sunce ti poljubim pandursko, tebi ništa nije sigurno! I vi ste neki organ reda. – ogorčeno odgovori gradonačelnik

- Izvinite, gradonačelniče, ali nije do mene... – zaustavi Bahu Iro u pravdanju

- Ćuti! – reče gradonačelnik

- Beni, je l’ su „ispravljene“ greške? – upita Iro

- Jesu. Rekli ste da će nezaposlenost pasti na 15%, a oni napisali pogrešno, mislili su da ste rekli da će pasti na 10%, pa da ispadne da ste lagali narod. – odgovori Beni

Portparolke se umešaše u razgovor.

- Gradonačelniče, kakav će biti izveštaj za javnost – upitaše portparolke

- Kao i uvek, biće bolje, sve će napredovati itd. Klasično – smušeno reče gradonačelnik

- Dobro onda – rekoše portparolke

Metal ulete u kancelariju sa tompusom u ustima i pozdravi se sa svima.

- Alal vera kume – reče tajkun

- Hvala, kume – odgovori gradonačelnik

- Al’ si se ti kumo picnula! Alal ti vera! – pohvali Cersu Metal

- Hvala kume. – zahvali mu se Cersa

- Ajde, šta ste se stisli, da se malo zabavimo – pokuša Metal da razveseli ekipu

- U pravu  je. Slobodni ste. Idite na zabavu – završi gradonačelnik sastanak

U sobi sami ostaše gradonačelnik i njegova žena

- Biće sve dobro – teši svog muža Cersa

- Znam – reče Iro

U tom trenutku ulete Klenko u kancelariju

- Ćale, daš neku kintu za grad? Na neku žurku da odem? – ponizno upita Klenko

- Je l’ ovo ovde zabava? – zbunjeno upita gradonačelnik

- Šta s vama tiranosaursima da budem, pisali ste diplomski rad na temu vatre – podrugljivo odgovori Klenko

- Marš napolje, bando pokvarena – ljutito mu odgovori majka

Pokunjen izađe Klenko

U tom trenutku neko zazvoni na vrata. Niko više nije bio očekivan. Klenko ode do vrata.

- Ko je? – upita Klenko

- Molim Vas, druga mi je zgazila neka budala, krvari, molim vas pomozite – grcajući odgovori glas

Naivni Klenko otvori vrata i u kuću ulete Stoleksova družina.

Napravili su haos. Gosti su bili šokirani. U toj zbrci se ču glasan vrisak. To prekinu družinu i krenoše prema vrisku. Nakon 5 minuta su svi bili ispred WC-a.

U WC-u su nađeni gradonačelnik Iro i njegova žena, rascepani.

- Ko-ko-ko je to mogao učiniti? – upita Klenko

Sudeći po kandžama, neki vukodlak – reče Isohije Pantelić

- VUKODLAK! – uzviknuše horski portparolke

- Ili vukodlaci? – sumnjivo reče Nember

- Ma to je bila opozicija! – odlučno uzviknu Baha Drot

- Aj’ ne prdi, bureka ti sa sirom! – uzviknu Dence

U tom trenutku neko zazvoni na vrata. Klenko uplakan otvori vrata

- Moje saučešće. – odgovori mu inspektor Osmak Vanzemljac

- Hvala. – grcajući odgovori

Rukovaše se, ali Klenko primeti da je inspektorova ruka krvava. Inspektor se samo nasmeši.

- Dame i gospodo, vi ste sada osumnjičeni. Molim vas, poređajte se po visini. – reče inspektor i tako počeše ispitivanja

2 vukodlaka, 1 izdajnik, 1 vidovnjak i 10 seljana

Vidovnjak i seljani na redu

Gostujuće uloge:

Iro Pijanović - gradonačelnik Titluše Donje

Cersa Pijanović - žena gradonačelnika

Geverče Ahmetovski - popularni pevač