Pogledao film pre premijere, svaka čast.   

Holivudski kritičari hvale ono što Tramp želi da se hvali - ratne drame.

Publika... Koja publika? Ovce koje gledaju samo mejnstrim?

Ja ne znam kakv je film. Zasad. Ali ne bi bio ni prvi ni zadnji o kojem imam različito mišljenje od glasne manjine. Tako da koji god domaći kritičar da je u pitanju, respekt za držanje do vlastitog ukusa.

Ovo mogu da potvrdim iz sopstvenog iskustva i okruženja. Ljudi koji nikad ništa nisu pogledali osim holivudskih blok-bastera, popljuju filmove nekih drugih kinematografija, jer iste gledaju kroz holivudske naočare/šablon, pa ako se neki film ne uklapa u matricu na koju su navikli, isti ocrne na pravdi boga.

A ta "matrica" izgleda ovako:

1. Film je prespor, nema akcije, dinamike

2. Ako u prvih desetak minuta ne padne koja mrtva glava, film ne valja

3. Ako film nema srećan kraj, ne valja

4. Ako ima umetničke elemente, smor živi

5. Ne mogu da gledam Azijate, svi mi izgledaju isto

6. Ne mogu da podnesem neke druge jezike, posebno ne iz nekih "nefilmskih" zemalja

Sećam se kad mi je drugar jednom rekao da ako ga radnja filma ne povuče u prvih 15 minuta, odmah prekida isti jer "nema on živaca za to".

 

Iako je priča o vojniku, zapravo o dvojici vojnika, koja su poslati na hitnu misiju dostavljana bitnih informacija svojim saborcima na drugi kraj fronta suštinski zaokružena, nisam osetio ono katarzično oslobađanje koje bi ovakav ratni film trebalo da donese gledaocu.  Drugim rečima, sama avantura njihovog proboja do udaljene jedinice nije mi ostavila naročito snažan utisak, a da nije posebno originalna, ne treba ni trošiti reči.  Sa druge strane, motiv "male bonding-a" ratnih drugova je jedan od najzahvalnijih ali i najviše obrađivanih motiva u ratnim filmovima.

Ko hoće da pogleda uspešnije eksperimente sa filmovima snimljenim iz jednog kadra, neka potraži Russkiy kovcheg (2002) ruskog režisera Aleksandra Sokurova, ili još bolje film nemačkog režisera Sebastiana Shippera Victoria (2015).

Znam samo da je ovo jedini kandidat za Oskara 2020 koji sam uspeo da odgledam do kraja. Da li to govori više o filmu ili kolapsu, odgovor se nažalost verovatno nameće sam. "Drago" mi je pak da na suptilniji i zato možda i strašniji način putuje kroz ljudsko zastranjenje zvano rat, od Rajanovskih zujalica. Inače bi mi bio i poslednji kandidat za korpu i ne onu za prljav veš. 

Drugo, mislim da je najveća mana filma to što mu fali još neke dodatne radnje, prazan je na momente. Utisak imam da su tvorci filma mislili: eto napravili smo tehnički izvnredan i neobičan film i to je to, biće to dovoljno za dobru prodju i neku nagradicu pride. 

Sa druge strane, s obzirom da volim filmove sa temom WWII (ovo JE WWI, ali isto mu dodje) a da ih je u zadnje vreme malo kvalitetnih (ima par dobrih, tu bi svrstao i kontroverzni Dankirk, ali malo je to u odnosu na prošla dobra filmska vremena) željno sam ovo očekivao i sve u svemu  zadovoljan sam u globalu. Još jedan film koji nam, rekao bi, ipak uspešno dočarava svu besmislenost i tragičnost ratovanja.

1. "Kretanje vojnika po brisanom prostoru":
   Ako se tera mak na konac, odrađeno je po svim načelima tadašnjeg (a bogami u našoj vojsci i današnjeg) pravila za kretanje vojnika na bojištu. Ispuzali su iz rova i tako se kretali neko vreme, nije bilo dejstva protivnika te su nastavili pognuto i u nekim kao skokovima (ipak je ovo igrani, a ne nastavni film za obuku pešadije).
   
   
2. "Nedostatak mina ili justy lucky":
   Postavljanje protivpešadijskih mina u Prvom svetskom ratu, a posebno na Zapadnom frontu, nije bilo toliko zastupljeno iz više razloga:
   -Sama konstrukcija mina nije bila usavršena;
   -Kako je rat odmicao, razvijani su neki primitivni i glomazni modeli upitne pouzdanosti (glib i vlaga su veliki problem);
   -Miniranje ničije zemlje nije bilo praktično, jer se preko nje moralo ići u napad sopstvenim snagama;
   -Artiljerija, koja se masovno koristila, verovatno bi aktivirala sve te primitivne mine;
   -Izlaganje inžinjeraca protivničkoj vatri u toku postavljanja mina, itd.
   Postupci miniranja u WWI više se vezuju za probijanje tunela i postavljanje eksploziva blizu protivničkih rovova/utvrđenih tačaka, o tome konkretno ima više filmova, a mislim da je i ovde pomenuto, samo je bilo malo komplikovano za prevesti (sap trench). Tu je i ona mina iznenađenja u nemačkom skloništu, tako da je i ovaj segment korektno obrađen u filmu.
   
   
3. "Nepokrivanje, bežanje, padanje":
   Upotreba "pokrivanja" onakvog kakvo je danas u upotrebi, u filmu o WWI predstavljalo bi debeo anahronizam. U to vreme masovne upotrebe snaga, razvijane su taktike na nivou voda/čete/bataljona, mislim da nikome ni na kraj pameti nije bilo da će dva vojnika ići na takav način preko ničije zemlje. Kad se išlo u izviđanje ili ispade radi hvatanja živih jezika (grupa od nekoliko vojnika), pokrivanje je bilo iluzorno, jer je sa druge strane čekalo na stotine/hiljade protivnika.
   Što se bežanja tiče, ako ti je dodeljena uloga kurira, po svaku cenu izbegavaš upuštanje u borbu i potencijalno zarobljavanje - aj što naređenje neće biti dostavljeno kome bi trebalo, već će pasti u ruke protivniku, a ako te živog zarobe, ko zna šta sve još mogu da iščupaju iz tebe (paralelno sa čupanjem noktića).
   Padanje: U civilstvu, najteže što bi neki Britanac podigao (samo dajem primer) bili su kašika/vile sa senom/kovački čekić itd. U ratu, 10-15-20-25 kg opreme, puška u rukama, sve te žulja, sve ti smeta, sve klampara na tebi (taman sve utegao da ti krv stane), mokar si i blatnjav od puzanja, ideš po glibu pa su ti i čizme otežale od blata, teren katastrofa, čekaš samo kad će neko zrno da ti presudi. Posle 1.000 m prethodno opisanog kretanja pod prethodno opisanom opremom, pluća počinju da gore, osećaš ukus krvi u ustima, opada ti koncentracija. Obuka i trening samo delimično mogu da pripreme za ovo.  Ako padneš i uspeš da ustaneš, smatraj se srećnikom.
   
   
4. "Glavni junak se prosto ušeta bez predstraža, straža, niko ga i ne primeti... kao - otkud ti?"
   Opet, film. Ali i ovo se može objasniti time što je prišao sa strane na kojoj je prirodna prepreka - reka. Dodatno, datoj jedinici to je već zaleđe, spremaju se za dalji prodor, nije tad bilo neobično da se u drugi plan stavlja borbeno obezbeđenje, posebno na bokovima i u zaleđu gde je najčešće ostvarivan dodir sa drugim jedinicama sopstvenih snaga.
   
   
5. "Lik je ladno mogao da pogine milion puta... ali eto, ratna sreća ili glup scenario..."
   Ta "sreća" je vrlo bitan faktor. U vojnim priručnicima/pravilima nije retkost naići na termine sličnog značenja (čini mi se da se kod nas ponegde upotrebljava konstrukcija "viša sila"). Možeš ići u 1.000 juriša i preživeti, ali ako ti je tako zapisano, ubiće te kontuzovani i spaljeni nemački pilot jednim vrljavo zadatim ubodom noža, iako si ga spasao iz srušenog i plamtećeg aviona samo 45 sekundi pre toga. Tako da i ovde film pogađa u metu. 
   
   
6. "Film se inače ne bavi dubljim socio-političkim uzrocima i posledicama rata. Ne bavi se nalaženjem krivca i uklapa se u stereotip da se o Velikom ratu u Britaniji i Evropi sasvim stidljivo i ispod glasa priča. Učili smo da je to bio imperijalistički rat, sukob velesila oko raspodele kolonija."
   Tvorci ovog filma nikada nisu ni tvrdili da će se baviti ovim "višim pitanjima". Jednostavno, ovo je film snimljen po motivima iz priča koje je reditelju/scenaristi pričao njegov deda. Jedna sasvim prizemna filmska priča, o dva vojnika, o zadatku koji im je postavljen i o njihovom putešestviju dok isti pokušavaju da izvrše. Ništa više, ništa manje. Ne pominju se "Srbi teroristi", ne pominju se "dobri Nemci koji su eto tek tako jadni primorani na rat" ili nešto slično. Ono što je obećao, film je i ispunio.
   
   
7. "Provuče se i ovde u scenariju neka rečenica tipa: 'Šta ćemo mi ovde? Ovo nije naša zemlja? Šta mi branimo i šta tražimo ovde u navodnom besmislenom ratu?' To je čist politički dilentizam i nepismenost o Velikom ratu."
   To jesu pitanja koja su vojnici postavljali sebi i tada, i pre toga, pa i danas. Ono što mi danas znamo o tom ratu, i o trenutku njegovog završetka, ti vojnici tada nisu znali. Trebalo bi se saživeti sa njima, staviti se u njihovu kožu, shvatiti u kakvoj su oni neizvesnosti živeli, kakav bes su osećali, kakva pitanja su sebi postavljali, i čemu su se nadali. To i jeste bila svrha tog sad već čuvenog "neprekinutog kadra" - saživeti se sa junacima filma. Tako da mislim da autori svakako nisu niti politički diletanti niti loši poznavaoci Velikog rata, već su bili usredsređeni na jedan sasvim drugi aspekt tog događaja.
   
   
8. Što se te famozne revizije tiče, ona jeste realan problem, ali je u ovom filmu nema ni za pod nokat.

Više od samog filma, meni je bilo zanimljivo posmatrati kakve on reakcije izaziva među publikom i filmskom kritikom. Pročitao sam dosta negativnih komentara širom internetskih bespuća, ali samo ovde sebi dadoh malo oduška. Lakše je ovako odgovoriti na poneki negativan komentar nego pisati prikaz za ceo film, nadam se da niko neće zameriti.

Moja ocena filma:
Svakako bi trebalo da ga pogledate. I svakako će biti zanimljiviji gledaocima sa boljim poznavanjem datog perioda ili onima sa višim nivoom opšteg obrazovanja. Ljubiteljima filma uopšte svakako će biti zanimljiv zbog tehnike snimanja i celokupne produkcije. Nema Spajdermena, Supermena, vampira i vukodlaka, uskrsnuća i intriga... samo goli rat i stradanje. 

Murzufl piše: Ljubiteljima filma uopšte svakako će biti zanimljiv zbog tehnike snimanja i celokupne produkcije. Nema Spajdermena, Supermena, vampira i vukodlaka, uskrsnuća i intriga... samo goli rat i stradanje.

Da prostiš, ovo je vrlo loše objašnjen prijedlog.

Tehnika snimanja i produkcija će zanimati studente filmske akademije u bilo kojem, a posebno u style over substance filmu. Je li i ovaj minimalnog sadržaja ili sadržaja uopće nema jer je sve podređeno stilu, pojma nemam, nisam gledao.

Film se oglašava kao ratni. Naravno da nema likova iz bajke. Ili ipak ima, no gledatelja se vješto izmanipulira što talentom što trikovima da povjeruje u realnost likova i događaja?

Goli rat i stradanja, u redu, nekoga to zanima, posebno američku akademiju sad kad je Trump počeo zveckati oružjem prema Iranu. Zanima li nas goli rat i stradanja? Je li nam toga bilo dosta ili jedva čekamo reprizirati tuđe patnje umetnute u kakav drama/war/biography/history bulšit? Velim opet, ne znam, nisam gledao, možda je film dobar, možda nije, možda je mediokritet koji će se zaboraviti dan nakon što dobije oskara, ne bi bio prvi (Hurt Locker).

Pa te ja sad pitam po zar ne bi bilo poštenije prema nama samima i našoj vlastitoj povijesti ovaj film preskočiti (osim ako nekoga ludo zanima nečije viđenje jednog događaja u prvom svjetskom ratu), a umjesto njega ipak pogledati film koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim: https://www.imdb.com/title/tt1667354/" rel="nofollow - The Painted Bird ?

Nisam hteo da preterano širim priču dajući tu preporuku/predlog, verovatno zato ti se čini kao loš. 

"Neprekinuti kadar" nije česta pojava, zato sam naglasio da sa tehničkog aspekta ovaj film jeste posebno zanimljiv.

Što se tiče dileme da li je ovde u pitanju "style over substance": style je dakle svakako nesvakidašnji i zanimljiv, substance je svedena i pizemna, bez nekih preterivanja. Mislim da je postignuta veoma fina ravnoteža. Ali film se mora pogledati da bi se doneo bilo kakav zaključak, zato i jeste nezahvalno davati preporuke.

Po pitanju likova iz bajke: to sam dodao da onima koji moju preporuku možda pročitaju odmah bude jasno - u ovom filmu nema onih relativno čestih motiva o nepobedivom junaku koji može biti samo okrznut, ali ne i ubijen, i koji se nepobediv probija kroz 55 zavrzlama da bi na kraju filma srećno živeo do kraja života. Opet, ni određene scene u kojima se desi neočekivano nisu usiljene i ne izgledaju kao da samo "vise" u filmu, već su, bar po mom ličnom sudu, veoma fino uklopljene. Shodno tome, čini mi se da nema pokušaja te pomenute manipulacije ili čega već, sama priča se nije u stvarnosti dogodila, ali sličnih je sigurno bilo na hiljade, ipak je ovo umetnički izraz filmskih stvaralaca.

U redu je analizirati umetnost kroz prizmu geopolitike, ali mislim da ni autoru, a ni Akademiji, ona nije bila ni na 5. mestu po važnosti kada su stvarali/ocenjivali film. Ovo je film, priča jednu priču, nosi u sebi univerzalnu antiratnu poruku, i tako bi bilo i da je snimljen u vreme Klintona, Buša, Obame ili trenutno Trampa - ipak  su SAD već dugo u neprekidnom (siledžijskom) ratu.

S obzirom da ovaj svet nikako da se opameti (po prirodi stvari verovatno nikada i neće) i da srlja iz sukoba u sukob, onda je odgovor "da", goli rat i stradanje moraju se prikazivati i moraju nas zanimati, jer bi starije generacije trebalo podsećati, a mlade bi trebalo naučiti šta je to rat. Bolje da to nauče kroz film, nego da osete na svojoj koži. I kad neki malac počne da se busa u grudi kako mrzi ovoga i onoga i kako bi sve te neke on pobio, onda ga uhvatiš za uvo, posadiš ispred televizora, pa ako ima tri grama mozga, iz dobrih filmova će naučiti da rat i nije tek lagana "šetnja kroz park", i da rat nije igrica u kojoj imaš Save game, i da rat nisu "Avendžersi".

Nije tacno da film nema u sebi emocije; ceo film je jedna emocija. Emocija utrnulosti i mrtvila, koje najbolje pokazuje emociju koju su imali vojnici 1917. na zapadnom frontu. Glavni lik nije pesnik vec vojnik, veteran rata, koji ne ne moze da priusti za stane i vrsi refleksiju unutrasnjeg bica, on mora da izvrsi zadatak po svaku cenu, ili ce 1600 saboraca poginuti, i zrtva njegovog druga ce biti uzaludna. Druga koji je dao svoj zivot za zivot svoga brata. 

Ceo film je u stvari jedan put kroz pakao, sto je u sustini i bila 1917. 

Takticki govereci, u ono vreme bi poruku poslali avionom, a ne kurirom koji ide peske. I bilo bi vise artiljerije. Inace on se nije prosunjao kroz straze, jer su ga straze ipak opazile, ali je uspeo da se spase bezanjem u reku. 

Film je sniman jednom kameron kako bi se pokazao pogled iz ugla glavnog lika. Uzor za film je bio Spasavanje redova Rajana, tako da se ovaj film treba uporedjivati sa tim filmom. 

Verovao ti meni ili ne, svaki rov u tom filmu je bio iskopan. I to sasvim sigurno rovo-kopacem, jer niko ne moze da priusti da kopa lopatama. Kada se gleda iz vazduha, vide se i grbe. Jasno da mora da bude sirok, radi bezbednosti, da ne bi zatrpao ljude tokom snimanja usled obrusavanja. 

https://www.youtube.com/watch?v=kMBnvz-dEXw

https://www.youtube.com/watch?v=lag5Ndqeo7Y

https://www.facebook.com/imdb/videos/1917-how-the-epic-wwi-film-was-made-imdbrief/647847769285694/

Meni je sasvim normalno da jedna disciplinovana vojska, kakva je Britanska, ima ociscen i sredjen rov. Blata u filmu je bilo i to podosta. Film je sniman samo po oblacnim danima, kako bi svetlo bilo konzistentno. 

Ma jedini koji nesto vredi od nominovanih. Nije ni bitnio da li je nominovan ili ne, bitno je kakav je onome ko ume da shvati. Oskar je nebitan.

Nije limunadica, ali slikovnica jeste. 

Ovde samo falio narator pa da ovo bude za History kanal.

Leševa baš i nema mnogo, više ih ima u horor filmovima nego u ovom.

Trčanje kurira u ovom filmu me podsetilo na film https://www.imdb.com/title/tt0082432/?ref_=nm_flmg_act_53" rel="nofollow - Gallipoli (1981) , 

Film 1917 dobio 3 oskara (scena, video, zvuk) i to je OK, 

ali film je samo "običan ratni film" ništa više.

Ne očekujte puno od ovog filma jer nije spektakl, 

ali je glednjivo ostvarenje koje ipak ne trebate preskočiti.

Ocena 6/10 

Preporučujem film , 

ali samo ljubiteljima ratnih filmova.

Dakle, ok je, ništa epohalno, očekivao sam i više. Lako je vezati se za junaka filma, vizuelno dopadljiv, tehnički dobar, ima nešto meni jeftinih trikova pri finalu filma da bi se nakucale emocije, voleo bih da odustanu od toga autori, puste želje moje, ono naglašavanje muzikom, širinom kadra, pa onda krupni kadar junaka, ima li kraja tome. Ne očekujem (ponajmanje od ovakvog jednog filma) da mu se priđe  kakvim dogma 95 pristupom, tek da me ne biju sa onim što se da očekivati, neka me iznenade ma čime. Nebitno, to je detalj, suštinski sam zbilja zadovoljan. Doduše, trebalo je da ga gledam ranije, sada mi je u senci filma All quiet of the western front koji je kao celina delovao efektnije na mene.