Titlovac

Molim te, nemoj, nemoj... – preklinjao je Gevera Derdenović očajnički Zeledena Titlovca

Pozdravlja te Silent Mofa – reče mu Zeleden Titlovac , prosu mu mozak i odluta daleko u mračnu šumu

1975.

Zeleden Titlovac je živa legenda Titluše Donje. Plaćeni ubica koji je radio za glavnog mafijaškog šefa Titluše Donje tih godina, Silenta Mofu, njegovog školskog koji je bio jedan od trojice nosioca Prstena Donova. Taj koji je nosio taj prsten, bio je cenjeni mafijaš i nikome se ne bi pokoravao. Jedan od njih morao je biti Titlovac. Te godine Silent je odlučio kandidovati se za gradonačelnika, pa je naš Zeleden imao dosta posla u rešavanju Silentovih problema. Njegov najveći protiv-kandidat je bio Bahon Dren, bankar, došljak koji je bio demokrata, a sa strane je držao kocku u Titluši. Njega Silent nije nešto gotivio, a ni Bahon njega nije baš mirisao. Pred novinarima su bili ortaci, a iza kulisa su se mrzeli. Bili su zajedno protiv Gevere Derdenovića, budale željne pažnje, ali to je jedina stvar koja ih povezuje, osim Zeledena Titlovca. Bahonova žena, Bonka Dren je bila aktivistkinja za prava žena. Bahon je bio metuzalem od 75 godina, a Bonka je bila 38 godina mlađa od njega. Bahon je uvek bio nekako crn k’o đavo dok je Bonka vadila prosek. Zbog nje obično i glasaju za njega. Bila je aktivistkinja i jedna veoma fina žena, u odnosu na njenog muža. Naravno, mediji tih godina su bili glavni izvor informacija, pa su političke kampanje zauzimale većinu programske šemu. Intervjui, ankete, debate... Takva jedna debata je održana 3 nedelje pred izbore. Tu su sa Silentove strane bili Kren Tačić, njegov advokat, onaj koji se brinuo o brojkama i optužbama za naručivanja ubistva i takvih stvari. Kren nije bio nešto zadovoljan, jer Silent je pare trošio samo na kampanju, pa mu je obećavao da će mu posle sve isplatiti, iako je Kren bio uvažavan advokat u Titluši, pa kad bi se saznalo da Mofi veresija, to bi mu značajno pokvarilo integritet. Silentova žena, Antoaneta Mofa, bila je prefinjena dama, iz neke kraljevske porodice. Silent nju nije voleo, ni ona njega. Klasični brak iz koristi, da bi Silent mogao mirno brodovima prevoziti drogu, dok bi njegov tast, koji je bio glavni sekretar u UTN opravdavao da Silent šalje humanitarnu pomoć. Sve je to bila maska medijima. Silent, u stvari jeste slao nešto pomoći, ali je više došlo droge nego što je otišlo pomoći. Number Pekić, čuveni pisac bio je čovek od struke u Mofinoj stranci. Takođe njegov školski, od koga je Zeleden stalno prepisivao. Number je za svojih 54 godine, bio veoma stariji nego što se činio. MeAnđelo Smeđi je bio „kancelirijski miš“ iz Silentove, kao i Zranka Bagalino iz Bahonove stranke. Poltroni koji su se stalno uvlačili njihovim šefovima, samo da dobiju neko unapređenje. Ljubi Šepran je bila advokatica Drenove stranke. Rođaka sa njegove majčine strane. Malo je bacala oko na Mofu, nakon što joj je neko ubio muža Geveru Derdenovića, inače veliku budalu.

Debata je počela u 20:00, 28.11.1975. na Televiziji Servisa za dezinformaciju Titluše Donje (akronim. TSZDTD). Voditeljka Cerseta Vučković, strankinja koja je studirala na raznim univerzitetima (došla ovde soliti pamet Titlušanima). Nakon što su lideri stranaka sa svojim delegacijama ušli u studio i smestili se, dok je Zeleden stajao skriven iza bine, gospođica Vučković krenula odmah da bombarduje pitanjima Bahona Drena. Političari nisu voleli dolaziti kod nje, znala je stvari koje se nisu smeli znati, a niko nije znao kako i gde je to saznavala:

Dobro veče, gospodine Drene, gospodine Mofa. – poželi im dobrodošlicu voditeljka, a oni joj se zahvališe

Da odmah pređemo na stvar. Gospodine Drene, da li su tačne optužbe da ste unajmljivali izvesnog gospodina Titlovca da vam reši prljave stvari.

Bahon je bio pobeleo. Ni da bekne. – Znate, pa, pa...

A optužbe da ste trgovali decom, jesu li tačne? – uporna je Cerseta Vučković

Molim vas gospođice, vi vređate gospodina Drena. – reče joj advokatica Ljubi Šepran

A vi, gospodine Mofa, da li ste vi naručili ubistvo gospodina Derdenovića? – reče Cerseta Vučković

Muk u studiju.

Ja protestujem, gospođice. – uzviknu Number Pekić, besno

I ja protestujem, gospodine. Mafijaška kompanija kao vi, potkrada ovaj grad sistematski, lažete i mažete oči narodu... – drala se Cerseta, dok u studio uleteo kao furija mladi član Bahonove stranke, Danilius Meraklija, mladi novinar

Koleginice Cerseta, izvinjavam se na zakašnjenju, vidim da ste već počeli da bombardujete predsednika našeg stranke gospodina Mofu, i mogu vam reći da na neosnovanim sumnjama optužujete kako gospodina Mofu, tako i predstavnika druge stranke gospodina Drena. – odbrusi joj Danilius

Ona i Danilius bili su u vezi, ali se baš nije lepo završilo. Desio se skandal zbog kog je morala pobeći iz Titluše Donje, ali to nije tema naše priče. Danilius je bio ekscentričan novinar, koga je svako mogao ućutkati. Zato ga je Silent najviše i volio od svih njih.

Tako je debata trajala dok nije došla pauza između reklama.

Kad je emisija ponovo trebala da počne, Cersete nigde nije bilo. Nakon što su stranke vratile, režiser ih je pitao gde je ona.

MeAnđelo i Zranka su mislili da je otišla do garderoba, ali je Antoaneta rekla da je videla kako odlazi da baci nešto u smeće.

U pravu je, i ja sam je videla da tamo ide. – saglasi se Kren

Odo’ da vidim je li dobro. – dobaci im Zeleden iz daljine.

Čekali su tu, dok Zeleden nije došao sav crven i rekao – Dođite ’vamo!

Imali su šta da vide. Cersetino telo, po kojima se moglo prepoznati grebanje neke divlje životinje.

Vukodlak! – reče Bonka uplašeno

Ili možda vukodlaci? – dobaci Number Pekić

2 vukodlaka, 1 izdajnik, 1 vidovnjak