Ufff...

Šta je s nama koji nismo gledali šafta iz 2k? Treba li prvo pogledat taj pa ovaj, ili? Obrnuto? Na preskok? Ili možda i one starije?

Dajte ljudi.

  Odgledao sam film koji je, po mom mišljenju, jedan od žešćih ovogodišnjih skandala, jeresi itd. Reditelj ovog neuspelog pokušaja od fima je ponudio ne jednog već tri Šafta u istom filmu. Ovaj pokušaj bih uporedio sa kafom, mojim omiljenim napitkom, koji konzumiram u svakoj kofeinskoj varijanti. Prvi Šaft sa Raundtrijem, bioje  poput jake i nezašećerene kafe, drugi sa Džeksonom je bio zašećeren taman koliko treba, dok ovo čudo zvano tri u jedan ni na šta ne liči.

  Prvi Šaft, crni brat, je filmski junak koji je savremenik Crnih pantera i začetnik pravca koji je Spajk Li doveo do perverzije zvane crni rasizam. U ranim i kasnijim radovima dotičnog belac nije mogao da se vidi ni kako prelazi ulicu, dotle je išao dotični. Prvobitni Šaft je bio i ostao cinik koga situacioni humor spašava od svakodnevnih čuda koja preživljava u getu. Sličan recept je primenjen i sa Džeksonom koji je pre neki dan proslavio 71-vi rođendan. Njegova biografija i radna knjižica su priča za sebe, on je bio i ostao dosledan naslednik deke Raundtrija koji se sa njim pojavljuje u filmu. Pojavljuje se i treći koga samo majka i njegovi najdraži vole na filmskom platnu, najmlađi koji je pravo čedo novog milemijuma. Ukratko, neko o kom neću arčiti tastaturu.

  Sve u svemu, ovo čudo nije ni krimić, ni komedija, ovo je ozbiljan promašaj koji su pokušale da izvuku časne starine.