|
Sa zanimanjem sam pogledao novi film Reygadasa i ostao poprilično hladan na viđeno.
Za razliku od njegovih prethodnih, pri čemu posebno mislim na Stellet Licht i Post Tenebrex Lux koji su odlični filmovi, ovaj je samo prosečan ili tek nešto iznad proseka.
Nisam baš siguran da znam šta sam to odgledao. Juan i Ester su bračni par koji živi na farmi i bavi se uzgajanjem bikova. Ester je domaćica, zadužena i za papirologiju farme, dok je Juan onaj koji odabira i selektuje bikove za prodaju, priplod i borbe. Uz to je i svetski priznat pesnik. Međutim, njegova supriga Ester se zaljubljuje u jednog od trenera konja sa susednog ranča/farme i to je okosnica filma.
Film je, u Reygadasovom maniru, vizuelno perfektan, prepun naturalističkih scena (borbe bikova, kroćenje istih, predivne slike prirode u svitanje ili u suton) ali je sama radnja vreoma neodređeno obrađena, tj. deluje najpre kao neka lična ispovest (režiser i njegova supruga u realnom životu glume i supužnike na filmu).
Film se bavi opštim temama kako što su ljubav, preljuba, opraštanje, ali je napravljen dramatruški veoma zatvoreno, što mi je i najveća zameka na film.
Ne verujem da ću mu dati i drugu priliku, Trajanje od tri sata je sasvim dovoljno da se filmom nešto saopšti ili nešto portretiše.
Šta se zbiva na kraju, teško je nedvosmisleno reći, ali prema simbolici kojom Reygadas često posredno saopštava neizrečeno, reklo bi se da su se stvari vratile u normalu (jedan od bikova iz duela na kraju gine i otpada).
Sve u svemu, ne preporučujem film. Čekam njegov sledeći sa nadom da će biti bolji.
-------------
http://ethio-pain-music.blogspot.rs/
|