Režija: Stephan Komandarev

Scenario: Stephan Komandarev, Simeon Ventsislavov

Haralan Alexandrov ... Social Anthropologist

Vasil Banov ... Kosta

Ivan Barnev ... Vlado

Opis:
Vlasnik malog preduzeća, koji uporedo vozi taksi da bi zaradio za život, na sastanku sa bankarom saznaje da se iznos mita koji mora platiti da bi dobio kredit udvostručio. Članovi etičkog komiteta, koji je razmatrao njegovu žalbu zbog iznude, žele svoj deo kolača. On gubi živce i ubija bankara, a zatim puca u sebe. Incident pokreće diskusiju u otvorenom programu državnog radija o rastućem građanskom očaju. U međuvremenu, pet taksista sa svojim mušterijama voze se kroz noć, svi u nadi da će pronaći put u svetliju budućnost.

  Posoki, Directions iliti Pravci je još jedna čistokrvna bugarska socijalna drama. Sa setom se sećam naših starih dobrih filmova koji su slični ovom što danas snimaju Bugari. Pri tom ne mislim na famozni Crni talas već na filmove koji su nastali osamdesetih godina prošlog veka.

  Film Pravci prati petoricu taksista u njihovoj noćnoj smeni. Zločin koji je napravio njihov kolega je vest dana koja se komentariše među taksistima, mušterijama i na noćnom progranu radija. Njihov kolega nije mogao niti hteo da nastavi sa podmićivanjem hobotnice koja je svuda pružila pipke. On je, poput svojih kolega, da bi preživeo, radio dva posla. Detektovao je kao taksista anomalije i bedu društva koja je vidljiva na svakom koraku. Kap koja je prelila čašu je njegova zadnja mušterija, devojčurak koji je nekoliko godina stariji od njegove ćerke koju je dovezao do škole. Srednjoškolka koja je uletela u taksi počinje sa šminkanjem i presvlačenjem, preciznije, počinje da se sprema za mušteriju koja je čeka u hotelu. A ona je samo jedan od putnika sa čudnom i teškom sudbinom. Putnici su razmaženi bogati klinci koji ne znanu šta će sa sobom, hirurg koji žuri na zadnju operaciju pre odlaska iz Bugarske, bivši partijac koji je promenio dres i od komuniste postao evrofanatik, pacijent koji odlazi na operaciju...

  Kroz staklo taksi vozila naziru se kontrasti i vidi se provalija koja deli bogate od siiromašnih koji trpe posledice i traume još od komunizma. Dok spiker na radiju priča o blagostanju i koliki je BDP, kjudi kopaju po kontejnerima, profesori skaču sa mosta a oni koji mogu beže iz Bugarske. Ni taksisti nisu cvećke, među njima ima švercera, prevaranata, bivših narkomana, nastavnika, penzinera, čak i sveštenika koji bi u vožnji dodatno zaradio na molitvi. Oni su i psiholozi, pravedni osvetnici i samarićani koji pomažu slabijem u nevolji.

  Potpisnik scenarija i režije, Stefan Komandarev, nadmašio je sva moja očekivanja. Pored perfektno ispričane priče koja tako dobro skenira ne samo bugarsko društvo, on je i majstor režije koja je mene kao gledaoca, još više približila filmu. Dala ke reziltate tehnika snimanja iz ruke i suvozačevog sedišta.

  Sve u svemu, zadovoljan sam viđenim. Čak ni katastrofalno loš prevod koji sam našao na netu, nije uspeo da mi pokvari užitak i opšti utisak. Ko može neka sačeka bolji prevod, mislim da se neće pokajati.

  Od mene preporuka.