Film izlazi 9.8.2019. 

Ubrzo gospodine. Jel zelite nesto da popijete dok cekate ? 

-  https://observer.com/2019/07/once-upon-a-time-in-hollywood-review-brad-pitt-leonardo-dicaprio-margot-robbie-rex-reed/" rel="nofollow - https://observer.com/2019/07/once-upon-a-time-in-hollywood-review-brad-pitt-leonardo-dicaprio-margot-robbie-rex-reed/

Što se radnje tiče, jedna tragedija je prikazana holivudski bajkovito i to na izuzetno politički nekorektan način koji se može posmatrati i u svetlu aktuelne situacije u Americi. 160 minuta mi je proletelo i samo to bi bilo dovoljno da ga preporučim.

Kraj priče.

Ti si baš pogrešno shvatio sve u vezi filma. Jeftina propaganda? Propaganda čega? Nije se desilo ako Kventin kaže da nije? Kventin, koji je najpopularniji živi zaljubljenik u film i koji to plasira i potencira u bukvalno svim svojim filmoviva, na ovaj ili onaj način....

Elem, SPOILERS AHEAD (ne znam kako se stavlja Spojler opcija na ovom sajtu, ako je ima, sorry):

 [SPOILER]Film je omaž jednom prohujalom dobu Holivuda, oličenom kako u nevinosti i lepoti jedne Šeron Tejt, tako i vremenu velikih filmskih zvezdi, čija je karijera krenula nizbrdo i trnovitim putem (Di Kaprio), kao i činjenici da je opčinjenosti hipi-pokretom upravo zbog masakra Tejt i njenih prijatelja došao nasilan kraj. Zbog toga ima toliko scena sa muzikom 60-ih, reklamama, vestima i ostalim što se čuje sa radio stanica, gomile referenci na popularne filmove, knjige, TV-serije i masu drugih stvar iz tog perioda. Čitavi višeminutni pasaži u kojima likovi (pre svega Pit) voze kolima po bulevarima i trgovima na kojima sa svih strana blješte znaci, reklame, posteri, i ostalo što je karakterisalo Holivud 60-ih. Kventin je po tom pitanju kako malo dete u prodavnici slatkiša, jednostavno voli da onaniše na pop-kulturu u najširem smislu iz nekih prošlih vremena, i to i sa merom i bez mere gleda da ugura u praktično sve što radi, a ovde se oko toga praktično vrti ceo film.                                                Drugo, gomila scena počiva ili na interpretaciji stvarnih događaja u filmu, ili je iskorišćeno kako bi se dodatno razvili i objasnili likovi, odnosno njihove akcije u daljem toku radnje. Fajt između Brus Lija i Pita, npr., je zasnovan na stvarnom fajtu između Lija i jednog od kaskadera sa snimanja Green Horneta, sa kojim je posle Li postao dobar prijatelj (Brus je inače bio notorno poznat po tome što je voleo da se hvali svojim veštinama, i stalno provocirao druge da mu izađu na crtu). U narativu filma, sa druge strane, ta scena je potrebna da bi se ustanovilo da je Bred Pitov lik opasan baja koji zna da se šiba, što ima svoj pej of u finalu (kao i naizgled predugačka scena hranjena kera u prikolici, koja postavlja dve važne stvari za njegov lik: živi skromno jer je i njemu karijara na nizbrdici, i ker je dobro dresirana mašina koja sluša svog gospodara, što će se isplatiti u finalu).                                                                    Scena na ranču, npr., takođe je zasnovana na stvarnim događajima, kad je jedan kaskader koji se zadesio tamo u poseti vlasniku, zapravo i ubijen od strane Mensonovih sledbenika (u filmu je to ubačeno da bi se nagovestilo da na toj farmi ne živi gomila musavih hipika koji kradu bogu dane, već da tu ima nečeg mračnijeg ispod površine). Pa scene sa Di Kapriom koji odlazi na rad u Italiju, što je bila praksa pojedinih svenulih bivših zvezda da nekako ostanu kurentni u industriji, iako su morali da snimaju filmove u inostranstvu kojima i nisu bili oduševljeni i sl. Bukvano svaka scena u filmu ima važno značenje ili postavlja pozornicu za neki efektni pej-of na kraju (da ne spominjemo genijalne scene sa Di Kaprijevih snimanja vesterna, u kojima se njegov lik iz petnih žila trudi da pobedi svoje nesigurnosti i da se dokaže kao kvalitetan glumac, i to pre svega samom sebi a onda i ostalima.                                    I na sve to dolazi fenomenalan kraj. U jednom trenutku sam pomislio "šta bre ovaj blesavi Kventin radi, zašto menja ishod jedne takve tragedije", bukvalno sam se smorio jer je film sjajno vozio do tada, i onda mi je u sekundi sinulo šta u stvari pokušava da uradi (mislim da je bio u pitanju kadar kad je Pit završio na podu i počeo da se rve sa Teksom). Šeron Tejt je anđeo, sigurna na brdu iznad sa svojim pritaljeima, a teret nasilja podneće Pit i Di Kaprio, jer je Tarantino na taj način želeo da zaštiti duh tadašnjeg Holivuda i ere kojoj se toliko divi. Finalni kadar je s toga jedan on najefektnijih bitter-sweet momenata na filmu u skorijoj istoriji filma: Di Kapriov lik se, čini se, izvukao iz svoje krize i vrata slave su mu ponovo otvorena (i simbolično i bukvalno, s obzirom da stoji na ulazu stana iz kojeg dopire svetlost), Šeron i prijatelji su živi i zdravi (i do tog trenutka zapravo nesvesni drame koja se dešavala kod komšija), a onda sledi hladan tuš u vidu naslova filma koji se pojavljuje (Sintagma Once upon a time... je standardan način na koji počinju bajke u zapadnoj kulturi), jer se sve to zapravo i nije desilo, i jer je stvarnost bila mnogo surovija od toga. Film je, s toga, Tarantinova bajka kojom je hteo da sačuva jedno slavno doba od sila koje su je u stvarnosti uprljale i promenile zauvek.[/SPOILER]

Predlažem i review na Redlettermediji također,  https://www.youtube.com/watch?v=cPR43PhX6PE" rel="nofollow - https://www.youtube.com/watch?v=cPR43PhX6PE , deo u kojem govore o Mensonovim sledbenicima ima sjajnu poentu (time što su u filmu predstavljeni kao nesposobni kreteni, režiser im je oduzeo moć koju su imali kao oličenje zla). Mislim da bi se svako složio da je poslednje što je "trendseter" Tarantino hteo ovim filmom je da nekim neupućenim klincima servira svoju verziju događaja....

Eto, ukratko zašto se meni film lično jako dopao :)

Ovo je recenzija:

IgaBiva piše: Bas taj kraj je najvise uslovio ukupnu ocenu. Nazalost, zivimo sve vise u svetu gde neki novi dripci pisu neku novu istoriju po svom nahodjenju. A, kolone neobavestenih klinaca prihvataju zdravo za gotovo ono sto im trendseteri serviraju. Ko će se uipste setiti da je trudna Sheron brutalno iskasapljena od strane bande ludaka, ako tamo neki Quentin kaze da nije? Ne mogu tako da se mesaju babe i zabe. Ako je film zasnovan na istinitim dogadjajima, onda tu nema mesta prekrajanju cinjenica. Mogao je Kventin da da izmisljena imena svojim likovima, i onda bi sve imalo smisla. Ovako je jeftina propaganda...

Ali on je to uradio i sa Inglorious Basterds, no? Prekrojio je istorijske činjenice u njemu prihvatljiviji ishod, kao bajka an kraju, kako bi voleo da se završilo. Zato meni kraj i nije tako velika stvar niti, da budem iskrena, super uvredljivo- znam da je sestra Tate-ove bila konsultovana i dala zeleno svetlo za ovu verziju. Ono što jeste za zameriti jeste to, (što je meni upečatljivo za ostale adaptacije, dramske prikaze i verzije priče o tom nesrečnom događaju) ni Tarantinova ne fokusira toliko na Sharon Tate. Njen lik u filmu mi je asolutno neistražen, nema dubinu... ono baš kao nešto lepo, šareno, prijatno za gledati i to je sve. Za razliku od ostalih likova u filmu, ona je samo ukras. A ako klinci uče istoriju iz Tarantinovih filmova i uzimaju ej kao istinu, čija je to sramota zapravo?

Deo sa Bruce Leejem- Tarantino je postao poznat kad su stvari kao politička nekorektnost, neosetljivost i slučajni rasizam bili nešro što kritičari previde, a publika oprosti i ne primeti. Do sad je trebao naučiti, shvatiti ono na šta su mu kritičari pokušali ukazati i kod prethodnih filmova ili se bar zapitati da li bi to moglo biti problematično. Brad Pitt jeste i na njegov zahtev, scena je izmenjena.  Ja sam pomalo ispratila tu situaciju i Tarantino je branio njegov prikay Leeja time što je glumac u stvarnom životu bio zaista arogantan. Ali, ono što je problem za veliki broj kritičara, pa čak i one koji su poznavali Leeja takođe, nije da li je to tačno u činjeničnom smislu, nego to smatraju kultorološki neosetljivim jer azijati nemaju puno filmskih ikona i idola, pa pokazati jednu od njih u ne baš sjajnom svetlu možda i nije bila dobra ideja.

Neodređeno, nasumično, suvišno... Da nije stare slave, odabrane glumačke ekipe, nasilne promocije i hvale, iščekivanja spektakla od dugo bezidejne industrije zabave (posle "Godzilla: King of the Monsters" samo odmahujem glavom), smatram da (ni) ovaj film nije vredan pažnje, svakako ne one koja mu se poklanja.

Uh, dobro je. Šeron Tejt je ipak živa i zdrava iako sam pola života pogrešno mislio da je istranžirana u onom naletu Mensona i njegovih stondiranih kurava.

Ista je meni lično, bila najbolja cica Holivuda 60-ih.

 @ alex-din

Izvanredan post, svaka čast! 

Moja pohvala odnosi na ceo tvoj post, pogotovo na deo sakriven znakom za spojlere. Izvanredno objašnjeno i zaista se nema šta dodati. Iz istovetnih razloga se film i meni dopao.

Mislim da je najveći "problem" sa percepcijom ovog filma u samom očekivanju gledaoca od njega. Tarantino nas je navikao na svoj tip filma prepunog akcije i dešavanja, tako da se "Bilo jednom u Holivudu" doima kao film oslobodjen od prave radnje, kao da život jednog glumca i njegovog prijatelja/dublera, kaskadera to nije. 

Za mene je film bio pravo osveženje i uživao sam u svakoj sceni. Dva sata i četvdeset minuta čistog zadovoljstva.

I sve okej, savršeno spakovano. Malo ko to može.

Odličan film, jedan od najboljih filmova 2019. godine, koja i nije bila tako loša. Bilo je dobrih filmova da se pogleda.

Mislim da je "problem" sa ovim filmom, pored nerazumevanja njegove poruke, naše očekivanje od Tarantina. Postavio je sam sebi visoke standarde. umeo je da pakleno raspali maštu gledalaca svojim bravuroznim scenarijima i akcionim scenama. Ali, umeo je i ranije da napravi mirniji i dramskiji film, kao npr Džeki Braun, koji jako volim.

Moram priznati da me je onakva recenzija Igi Bive prenerazila, a da je pogrešna uverio sam se posle gledanja filma, koji je fantastičan. 

Za mnoge je Tarantino "upalio" tek u poslednjih pola, a ja sam uživao u svih 2 sata i 40 koliko je trajao. Jedan fiktivni tok junaka i dešavanja ukrstio je sa realnom situacijom i likovima, i opet je pobedio Tarantino! Genijalan kraj me je raznežio i rastužio. 

Film je zaista jedno sentimentalno ljubavno pismo Holivudu i jednom vremenu nevinosti i naivnosti koje se ni Holivudu, a ni nama više neće i ne može ponoviti. Razumeti kraj kao falifikovanje istorije je tako nemaštovito, a barem su Tarantino i mašta stari drugari.

izvanredan film, malo sporiji i naizlged bez radnje, ali pozitivan, vedar i prepun sjajnih detalja i epizoda.

Pratim dugi niz godina fb stranicu Brs Lija koju vodi njegova kćerka Šenon. Ona je bila toliko ogorčena kako je Brus prikazan, pisala kako on nije bio takav i provela je dane djeleći linkove negativnih kritika na film. To mogu da razumijem, kćera mu je i očekivano je da emocije ovladaju njom. Ali ne kontam ove ostale, koji su kao uvrijeđeni....

Meni lično kraj je bio predvidiv jer sam očekivao da se Tarantno na*ebe keve Mensonovoj familiji isto kao što je isto uradio Hitleru u IB. Samo sa čekao da vidim kako. I nije mi bio dosadan film, nije mi bio nijedan njegov film dosadan, u svakom vidim ljubav prema filmovima i čak kad film ne funkcioniše kao cijelina ja nađem neke djelove koji mi se sviđaju.

Svi nešto oduševljeni Bred Pitom, meni se svidio Leo kako je odglumio. Scenu kad zaboravlja tekst je odlično dglumio. Još su ovdje, čini mi se malo isjekli, cijela mi je bila bolja.

  Preneto iz Dnevnika gledanja filmova.

Ovo je netočno. Rijetko je bio pionir u bilo čemu osim dvije stvari:

1. U umlaćivanju para u nešto što bi bilo procijenjeno kao pun pogodak za "wide audience", a što bi na kraju dovelo do bankrota studija.

2. Rimejk, ribut ili originalna ideja? Može, može, možda.

  Nisam Tarantinov fan ni hejter. Trudim se da ne rovujem raspoloženjima i sličnim stanjima svesti koje utiču na svačiji filmski sud. Ipak ovde nisam uspeo da odolim jer me je dotični dokusurio na svom sentimentalnom (ne)vaspitanju i putovanju. Nije ovo samo film za američku publiku, više je za ljubitelje pop kulture koji u svakom kadru pronalaze nešto za sebe. Treba uzeti u obzir da je Tarantino tad bio klinac i da je ondašnje vreme sagledavao iz svog ugla, iz ugla deteta koje je odraslo. Dete je očigledno pored filma zavolelo i stopala, postalo je filmofil, audiofiol, futfetišista i ko zna šta još. Šalu na stranu, ondašnje filmske zvezde su se šetale i živele slobodno, bez telohranitelja. To je iskoristila banda Č.Mensona koji je bio vođa kulta opsednutog Bitlsima i apokalipsom. On je bio inspirator maskra zbog kog je mardeljao iako nikad nikog nije ubio.

  LBGT kao fenomen ne javlja se samo u Holivudu, u golivudskoj produkciji postaje agresivniji i sve nesnosniji. Što se Lolita tiče, pa sam Polanski je živ primer i to Tarantino i otkriva u sceni kad Šeron najzad dobija Tesu Tomasa Hardija. Sam Polanski je kasnije ekranizovao roman u kom je glavnu ulogu imala Nastasja Kinski sa kojom je bio u vezi. To što je radio sa maloletnicama u kući svog prijatelja Džeka Nikolsona je priča za sebe.

  Još nešto što ima veze sa SFRJ a što sam zaboravio da napišem. Glumac Taj Hardin (Ty Hardin) je poslužio kao modla za stvaranje Rika Daltona. Dotični Hardin se u svom filmskom putešesviju našao i u SFRJ.

  Meni je Teks Viler bio i ostao omiljeni lik. U svakoj epizodi je bila zagarantovana makljaža...da ne govorim o uzrečicama K.Karsona koje ponekad koristim.

  Šalu na stranu, upravo tad se pojavio špageti vestern koji je pomerio filmske granice. Što se mene tiče, to je žanr koji nikad umreti neće.

Upravo je Tex jedna od glavnih inspiracija špageti westerna... Jer oni koji su ih snimali su dobrano odrasli na Texu - inače najstarijem još aktivnom talijanskom stripu, koji je usput rečeno i najpopularniji strip u Italiji (ništa Zagor, ništa ni Alan Ford)...

  Nisam znao zašto mi je Teks omiljen lik, meni i ljubiteljima špageti vesterna koji je, kao žanr, nastao u Nemačkoj. Italijani su posle nešto redizajnirali, dodali, oduzeli, ukratko, proširili su posao...Tarantino se vraća korenima i više je nego očigledno da mu je Korbuči omiljeni reditelj špageti vesterna.

  Teksa su Italijani dva puta ekranizovali. Jednom davno gledao sam kao klinac jedan njihov film. Sve ostalo su obradili Turci. Najviše je ekrabizovan Zagor, Komadant Mark...Alan Ford je popularniji kod nas nego u Italiji. Zasluga pripada prevodiocu N.Briksiju koji je bio majstor svog zanata.

al definitivno nije za one koji vole samo brze akcije