Film je ovo o bivšem robijašu, Leonu, koji progonjen samoćom i svojim demonima razvija opsesivnu ljubav (doduše, u "normalnom" svetu se to zove proganjanje jbg) ka svojoj prvoj komšinici, Ani. Zapravo, Leon čitav svet posmatra postrance, jedva učestvovajući u ičemu, tako preplašen a opet i tako odlučan u noćnim upadima (!) u kuću Ane, koju prethodno krišom uspava kakvim tabletama za smirenje/spavanje kako bi slobodno mogao da vršlja po njenoj sobi, nemo je posmatrajući, čak joj i sredjujući kuću kada se ova (uz pa i bez tableta) razvali od alkohola (ludi Poljaci ).

Priča se postepeno, vrlo umešno i lagano razvija pred nama i svakim minutom mi otkrivamo sve više o Leonovoj tami i razlozima njegovih, hm, osobenosti.

Svideo mi se, prilično čak, iako mi tema opsesija, pa još i ljubavnih i nije preterano zanimljiva, bilo je toga i ranije, i boljeg, i komunikativnijeg...tek mi je zbilja prijala sva ta tišina poljskog zaseoka, te "kulise" su me podsetile na vojvođanska sela , potom mi se baš svideo ton filma, tišine glavnog lika, on retko kada išta progovara, sve mu se vidi,oseti na licu, u pokretima i postupcima, vrlo fino vođenje price Jerzyja Skolimowskog koji do ovog filma,skoro 20 godina, jedva da je ista režirao (mnogo sam voleo njegov Moonlighting, dok mi se Torrents of Spring nije dopao ni malo a onih njegovih starijih filmova sa zaljubljenim tinejdžerima se i ne sećam više, ionako ih gledah kao dete na tv-u, pitanje je šta sam i tada uopšte razumeo od toga, vratiću mu se). 

Sve u svemu, zbog svojih specificnosti, pa i upitno zanimljive teme, eto i delom samog vođenja, može biti da ovo i nije bas film za svakoga, no meni se dopao, rekoh i zašto, svakako iznad proseka, no ipak ništa što se ne bi smelo propustiti.  Za radoznale, naravno i ljubitelje Skolimowskog.