Jeste, garant c/p... čuo sam ovakvo nešto.

Fol je što je scenarst vjerovatno imao dobru ideju kakvu poruku poslati, ali je poslao suprotnu.

To jeste slika društva, ali im je valjda trebao nekako reći da se protiv te slike treba boriti.

Nije da ga pravdam, ali sam uvjeren da je scenarist dobro mislio, ali nije dobro odradio to što je zamislio.

  Sad sam zaintrigriran.

  Odgledaću koju epizodu ako su tako kratke epizode i ako ih ima na jutjubu.

Naći će to Stole ako ga bude zanimalo. 

Naravno uvek ce biti ripova i sl., mislio sam na zvanican kanal, nemaju nameru da objavljuju...

deklica piše: Apsolutno se slažem sa svim rečenim... Serija bar meni nije loša, aktuelna i pronalazimo se u likovima i situacijama, muzika odlična i čak ta sporost radnje ne bi toliko smetala da epizoda ne traje tako kratko. Veštačko pravljenje dužine prikazivanja će samo dovesti do kontra efekta, mnogima će biti dosadno jer se ništa ne dešava, 3 min pere zube i sprema doručak... Ukoliko žele da je prodaju ili nekad ponovo prikazuju obavezno ponovo premontirati i napraviti 15-20 epizoda max... Inače, srpska kinematografija pati od sindroma spora radnja, verovatno zbog loših scenarija, nekvalitetnih dijaloga, manjku ideja... To je primetno i kod serija koje generalno nisu loše, ja zaista ne znam neki naš dramski program da je imao visok intenzitet radnje, sve sporo sporo da se us****...

  Mogu da dodam da autori serije znaju šta hoće i šta rade.

  Skinuo sam i poneo prvih 5 epizoda sa sobom na put i mogu iz prve ruke da napišem zašto epizode traju po 20 minuta. Pilot epizoda se ne računa, to se podrazumeva. Mislim da su autori ovog puta u toku, ne samo po temama koje obrađuju a koje nisu nikad bile aktuelnije. Forma od 20 minuta je idealna za gledanje dok se čeka prevoz ili bilo šta drugo. Svako ko ima mobilni može da isprati seriju a ne da poput mene nosi laptpop sa sobom.

  Udarnu trojku sam gledao u seriji Sumnjiva lica. Serija je bio jadan pokušaj da se Nušićeva dela strpaju u sitkom. Moje filmsko druženje sa Rakočevićem je starijeg datuma i na njega nemam nikakve zamerke. Isto važi za Kuzmanovića i Stojikovićku. Isidora Simijonović iz onog čuda zvanog Klip je pojačanje kakvo se požeketi može. Autori serije koji prate moderne tokove i aktuelne teme su svojim izborom glumaca napravili još nešto srpskoj kinematografiji. Glumci su istih godina kao likovi koje glume na filmu. Našli su lek za srpsku filmsku boljku u kojoj tinejdžere od 15 godina glume tridesetogodišnjaci koji posle toga postaju filmski čilageri. Sve to bez reza i vremenske distance.

  Čovek nije trebao da bude Nostradamus da bi predvideo šta će se desiti i Zoran je to lepo objasnio. Ono što nisu mogli znati objasnila je Branka Katić kad je savetovala ljudima da zaobiđu FDU. Nabrojala je koliko svake godine FDU izbaci koliko glumaca, koliko ima pozorišta, koliki je radni staž i koliko njih čeka na posao. Pored državnih fakulteta (Beograd, Priština, Novi Sad) postojao je jedan privatni. BK univerzitet je i tad bio upitan glede kvaliteta i bio je prvi sa kojim su se sprdali. Naspram onih koji su nikli posle njega on je riznica mudrosti. O diplomama koje se štancaju i priznaju da se ne govori.

  Glavni junak me u mnogo čemu podseća na mog burazera i poznati su mi ti problemi koji su iznešeni u sceni "Uspeh". On je takođe softver arhitekta koji namerava da se vrati. Magistrirao je, našao posao kod nas, oženio se i posle svega toga našao posao u struci u Irskoj. Verovatno bi se poput glavnog junaka vratio da se nije otatio. Glavni razlog je majka koja njega i unuke gleda preko skajpa. Ipak postoji nešto što pare ne mogu da kupe. Onu priču o kreditima i svemu ostalom mogu da samo da pohvalim. Hrabrost je reći javno našem društvu da ne pritiska toliko svoju decu. Kontraefekat su frustracije, pasivnost, kompleksi više i niže vrednosti. Nisu svi podjednako pametni i ne mogu biti akademici koji imaju svoje mesto na Zvezdinom Severu. Neko može sasvim lepo da živi ako je majstor svog zanata. Ne mogu svi biti glumci, pisci, muzičari (dopisati po želji), neko mra da bude mašinbravar, šofer...Rezultat takvog stava je takođe vidljiv, sve je manje ludi koji rade nešto konkretno a sve je više isfrustriranih kompleksaša koji nisu ispunili želje svojih roditelja, takođe kompleksaša. O njima ću možda kasnije.

  Sa takvim stavom se suočio gkavni junak koji je na vreme ukapirao šta može da mu se desi daleko od kuće. Svestan je da posao u struci može raditi praktično na svakom mestu koje ima internet. Prvo je razočarao roditelje kojima je želja da imaju sina koji je uspeo u belom svetu jača od razuma. Ne kapiraju sirotani da će umreti sami. Okolina začujuće normalno reaguje na odluku o povratku. Možda o tome bude nešto više u nastavku.

 

  Sve u svemu, trenutno sam više nego zadovoljan viđenim.

  Izvinjavam se zbog dve uzastopne poruke, poznato je da plahte niko ne čita. Ovako je preglednije.

  Svako vreme ima svoje breme.

  Da nisam gjedao dok sam bio na putu ne bih ukapirao čemu tih 20 minuta služe. Možda bih kasnije ukapirao, ne mogu to znati. Ovo je taman za jednu kafe pauzu, vožnju između dve stanice u špicu...

  Odgledao sam osminu, još ima da se gilja i još je rano za prognoze. Serija je kao stvorena za bindžovanje ili bar za navedene sitacije. Prijarno iznenađenje i pravo osveženje posle serija koje ne želim da imenujem.

  Ne osuđujem ljude koji odlaze odavde, nisu blesavi da odplaćiuju tuđe dugove. Na sreanu to što su male plate, radi se na crno i što je nezaposlenost manipulacija države. Na primer, svako ko se ne prijavi na biro, smatra se zaposlenim. Preciznije, kad te izbace iz baze podataka ri si nezaposlen za sve osim za državu. Maminih i tatinih sinova koji ne žele da rade jer im je ispod časti da budu kelneri, pomoćnici zidara (dopisati po želji) ima ne na kilo nego na tone. Ne pišem napamet, poznajem takve neshvaćene pisce, boeme, sanjare i slične parazite. Neke sam doslovno nosio na grbači kad sam ih video komirane na ulici. Teško je kad neko nešto sebi uvrti u glavu. Udarna četvorka u seriji nije takva, kelnerišu, studiraju i nisu na grbači roditelja. Dobar je i detalj u kom pronalaze stan na periferiji beogradske periferije zbog niske kirije.

  Za sad su uspeli da eskiviraju politiku, vide se samo posledice opšteg raspaditisa sistema. Sve se odvija u Beogradu a Beograd nije Srbija.

Ja suprotno mislim,Ti ... rade a drugi idu...

Mislim, tih 5 minuta pjesme je savršenstvo. Ovo teško.

  Da završim sa diplomama.

Cvija01 piše: Stole Haringa piše:   Ne osuđujem ljude koji odlaze odavde, nisu blesavi da odplaćiuju tuđe dugove. Na sreanu to što su male plate, radi se na crno i što je nezaposlenost manipulacija države. Na primer, svako ko se ne prijavi na biro, smatra se zaposlenim. Preciznije, kad te izbace iz baze podataka ri si nezaposlen za sve osim za državu. Maminih i tatinih sinova koji ne žele da rade jer im je ispod časti da budu kelneri, pomoćnici zidara (dopisati po želji) ima ne na kilo nego na tone. Ne pišem napamet, poznajem takve neshvaćene pisce, boeme, sanjare i slične parazite. Neke sam doslovno nosio na grbači kad sam ih video komirane na ulici. Teško je kad neko nešto sebi uvrti u glavu. Udarna četvorka u seriji nije takva, kelnerišu, studiraju i nisu na grbači roditelja. Dobar je i detalj u kom pronalaze stan na periferiji beogradske periferije zbog niske kirije.   Za sad su uspeli da eskiviraju politiku, vide se samo posledice opšteg raspaditisa sistema. Sve se odvija u Beogradu a Beograd nije Srbija. Ja suprotno mislim,Ti ... rade a drugi idu...

  Znam nekolicinu iz mog okruženja koji bi, da su imali para, bili dobri inžinjeri. Nekolicina je mogla da bira, sigurna plata ili nesigurna diploma. Moj buraz se kao klinac zanimao za informatiku i to se pokojnom teči nije svidelo. On je hteo ekonomistu a ne informatičara. Bili su tvrdoglavi i teča je našao rešenje kako da ga obeshrabri. Upisao ga je u vojnu školu. Ja sam studirao pet i kusur godina i diplomirao sam na vreme. Za trideset i kusur godina života nemam ni dana staža u struci jer nema posla. Prekvalifikovao sam se, promenio sam nekoliko firmi, bio sam malo i napolju i opet teram dalje.

  Mamini sinovi ostaju i nije im loše dok su im roditelji živi. Posle se o njima brine porodica ako je imaju a onda nastaje prodaja imovine. Poznajem čoveka koji je umislio da je pisac i kome je malo falilo da ne završi na ulici. Ljudi koji znaju i žele da rade beže odavde ako nisu adekvatno plaćeni i to će se itekako osetiti. GSB ostaje bez šofera, lekari beže u Nemačku...Postoje i oni poput mog bivšeg kolege koji odu i vrate se posle 3-4 meseca. Imao je diakont pića, svaštario je i pre neki dan se vratio sa Paga. Zrče nema pica majstora koji bi radio za 1 000 evra.

  Ja nastavljam se serijom uprkos eksperimentu RTS-a. Sviđa mi se diskretan prikaz katastrofalne politike koja se vidi na svakom koraku. Isto važi i za naše loše i dobre psihoetničke osobine. Na primer, onaj ko se brzo vrati automatski ne valja i sramota je za porodicu. Posle prvog neprijatnog talasa pitanja sledi "Koji si sad pa ti ?"

  Dosta toga se u seriji vidi i primećuje u hodu. U šestoj epizodi se vidi šta može da ti se desi sa lokalom ako ne znaš čike kojima treba tvoja kinta.

  Ja nastavljam dalje, zadovoljan sam a za ostatak će se tek videti.