Odgledao sam First Reformed (2017), pravo malo remek delo kojim se Šreder vratio u sedlo posle 30 i kusur leta. Posle višedecenijskog tumaranja vratio se sebi, svojim korenima i uzorima.

  Šreder je jedan od onih čika koji su srtvorili ono što je danas poznato kao Novi Holivud. On je, za razliku od njegovih kolega, Skorsezea, Spilberga, Lukasa, Kopole, De Palme i društva, imao druge uzore i razvoj. Rođen je i odrastao u religioznoj porodici koja je imala poduži spisak onog šta ne sme da radi. Jedna od zabrana je bila i gledanje filmova koju je prekršio kad je postao punoletan. Postao je pravi filmski filmožder koji želi da nadoknadi sve što je propustio. Na našu sreću zadržao se malo više na Bresonu čiji je uticaj itekako vidljiv u filmu. Konkretno, dao je omaž svom učitelju Bresonu i njegovom  filmu Diary of a Country Priest (1951) koji je bio na repertoaru u našem bioskopu. Ne znam da li je to slučajnosrt, znam da je Šreder u potpunosti uspeo. Bresonov film je poslužio kao temelj na koji je Šreder postavio esenciju svojih dela. Glavni junak je za mene čudna i savršena simbioza Bresonovog popa i Šrederovog Isusa i Taksiste. Sva tri lika, tri različita pogleda na svet, bitišu u harmoniji u telu sveštenika koga ne muče samo metafizičke dileme. Preko sveštenika, Šreder koji je u trećoj životnoj dobi, podvlači crtu i pravi bilans svega onoga što generacije iza njega dobijaju u amanet. Ne skreće pažnju samo na zagađenost planete, dotiče se i "večnih" dilema kao što su abortus, samoubistvo, terorizam. atmagedon, crkva...Prema crkvi je bio najoštriji, nije se zaustavio samo na relaciji sveštenik vernik, usuđujem se da primetim da je ušao u njenu srž i da je do kraja demistifikovao. Nije reč samo o moralu koji je prestao da bude i slovo na papiru niti poltronisanje donatorima koji razaraju planetu, reč je o tome na koji način crkva vlada, opstaje i zarađuje. Nebitno je o kojoj se konfesiji radi, svaka, baš svaka, funkcioniše preko proizvodnje i nametanja grehova. Znao sam to od ranije i baš mi je merak što sam to i video.

  Šreder se posle kreativne krize vratio među žive da bi zauzeo mesto koje mu pripada. Dragi su mi njegovi filmovi i likovi koji su odavno prevazišli film. Za mene za nijansu bolji njegov zadnji film posle kog je zapao u prosek. Njegov Mišima je relacija koju umetnik ima prema drugom umetniku, čovek prema čoveku. Drago mi je što je baš ovaj film prekinuo seriju loših filmova.