Der Hauptmann (2017)
Web: Titlovi.com
Kategorija: Filmovi i serije
Ime foruma: Komentari na filmove
Opis foruma: U ovom forumu će biti komentari na filmove
URL: https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=90472
Datum ispisa: 10.Srpanj/Jul.2026 u 07:33
Verzija Softvera: Web Wiz Forums 11.01 - http://www.webwizforums.com
Tema: Der Hauptmann (2017)
Objavio: titlovi.com
Tema: Der Hauptmann (2017)
Datum objave: 07.Rujan/Sep.2018 u 23:56
| Prevod je najavio baho ✨ |
Odgovori:
Objavio: baho
Datum objave: 08.Rujan/Sep.2018 u 03:04
Da dobro je - ostajem pri najavi  Odgledah film i mislim da je vrlo dobar (to mi je ono gledanje pred prevođenje). Evo mog opisa (malo opširnije od navedenog): U posljednjim sedmicama Drugog svjetskog rata, mladi kaplar u bijegu, Willi Herold, pronalazi uniformu kapetana u jednom koferu. Bez razmišljanja oblači uniformu viskog ranga, te time preuzima i ulogu koja ide uz nju. Oko njega se okupila grupa rasutih vojnika, kojima je drago što su ponovo pronašli nekog ko će ih voditi. Iz straha da bude otkriven, Herold postepeno preuzima ulogu beskrupuloznog kapetana i podliježe snazi moći. Film je zasnovan na istinitoj priči. 19-godišnji vojnik Wehrmachta, Willi Herold, ušao je u historiju kao "Krvnik iz Emslanda". Na potresan nači pokazuje kako, čak i u haosu posljednjih dana rata, funkcioniraju uspostavljni komandni lanci i mehanizmi moći, navodeći gledatelja na pitanje "Kako bih ja postupio?" Radi distanciranja je namjerno sniman u crno-bijeloj tehnici. Iako film obiluje nasiljem, u fokusu nisu žrtve, nego počinitelji, koji se ponašaju kao neko ko naporno radi i znoji se pri obavljanju svog "posla". |
Objavio: baho
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 03:48
|
Eto ga, ipak brže nego sam mislio. Nisam se nimalo pokajao što sam ovo uzeo na prevođenje. Definitivno to ne bi bilo to da je bio u boji. Jer to što nema boje nimalo ne smeta. Nego, naprotiv. Negdje pročitah da su kritičari rekli kako film s toliko krvi ne možeš snimati u boji. Zapravo, kao što rekoh gore, u fokusu nisu žrtve, nego počinitelji. Njihovo ponašanje tokom i poslije obavljenog zločina. Ali definitivno, gledatelju otvara gore navedene dileme - Šta bih ja? Kako bih ja? Pokazuje licemjerje činovnika kad je u pitanju nepravda, gdje zapravo svi razmišljaju "Samo da ja ne budem odgovoran". A iako je film crno-bijeli, likovi to nimalo nisu. Tj. niko nije 100% ispravan, niti neispravan. Dobro, možda je onaj drugi glumac postupio moralno (ko bude gledao znat će da ne otkivam). Ali opet se pitaš da li bi tako. Čak ni Freytag, koji je možda najbliži ulozi Heroldove savjesti na kraju ne izađe čist. Moglo bi se povaditi dosta zanimljiv replika. Ali ima jedna kad se Freytag pokušava buniti zbog postupaka u baraci, a Herold odgovara nešto kao: "Oni su ionako mrtvi. Na ovaj ili onaj način." I da, ne znam postoji li neki drugi film koji se bavi njemačkim zločinima nad Nijemcima. I ne samo time, film duboko zalazi u stanje u Njemačkoj tokom rata i pogotovo pri samom njegovom kraju. Bez ustručavanja. Bez pardona. Baš takva je bila Njemačka, koliko je meni poznato. Npr. - Scena na početku. U gostionici. Kad Herold i Freytag ulaze svi ih podrozljivo gledaju. Čak im gazda kaže da uniforme nisu rado viđene, a pogotovo ne njemačke. Ali kad spomene reparaciju odjednom opet svi kliču "Heil Hitler!". Gazda se hvali da je član "partije" (jedne jedine, je l') od 32. godine. Stiže pečenje... Ili što sam spominjao da niko ne želi odgovornost. Ono, bune se zbog postupaka. Ali se više bune zbog načina, a manje zbog samih postupaka. Iako je film, naravno, prije svega namijenjen Nijemcima, i bez okolišanja im govori "Hej, ovo su bili naši!", vrijedan je odvajanja pažnje i nas koji to nismo. I da, ovako se pravi film o II svjetskom ratu i inače o ratu, iako ratnih dejstava nema u njemu. Nema heroja. Nema nekih pronalaženja ili izmišljanja heroja. Ne, u filmu su ljudi, Doduše uglavnom ih okolnosti pretvore u monstrume, ali su pripadnici ljudskog roda.
|
Objavio: vlado-damjanovic
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 14:22
| nigdje ne mog naći ovaj film,help? |
Objavio: baho
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 14:58
|
Vjerovatno tražiš na nekom p2p servisu - torrent. Nisam gledao torrente, ali Nijemci ih rjeđe koriste zbog zakona tamo, pa moguće da nema... Ako ukucaš jednu od verzija navedenih u titlu izbacit će google. Verzija koju sam ja koristio direktno za prijevod je: Der.Hauptmann.2017.German.720p.BluRay.x264-MOViEiT Isti je i 1080p - samo veći, je l'? Kopiraj ovo u pretragu i naći će. Npr. ima na movieworld(tačka)to... |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 15:07
|
Der Hauptmann 2017 BD720P X264 AAC German CHS Size : 1.65 GB Odgovara i za gore navedenu verziju. Pristavio sam ga jutros i sad ga upario sa prevodom. Ima hc hijeroglife koji ne smetaju toliko jer nema mnogo priče u filmu. Hvala na prevodu. Ostaje mi konzumacija i današnja zanimacija.  |
Objavio: vlado-damjanovic
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 17:37
|
našao sam ali neznam skinut,sve na švabskom,bite ovo bite downloader neznam koji itd. ako je jednostavno uputi ako ne niš,hvala na odgovoru svakako
|
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 17:52
|
Ja sam skinuo bez ikakvih problema. Dobra vest je da torent nije više potreban i da se može naći sa prevodom Bahina verzija. Toliko o tome. Bežim sa teme i javljam se isključivo u vezi filma.
|
Objavio: baho
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 19:22
| Ono što ti Stole želi reći: Pogledaj na balkandownload. Neko je postavio u međuvremenu ;) |
Objavio: vlado-damjanovic
Datum objave: 10.Rujan/Sep.2018 u 19:55
| hvala na strpljenju |
Objavio: bgvracar
Datum objave: 11.Rujan/Sep.2018 u 00:40
|
Ja sam bez problema skinuo ovu verziju Der.Hauptmann.2017.German.720p.BluRay.x264-MOViEiT i to je išlo vrlo brzo preko ovih zippyshare linkova (mogu da se skinu preko brauzera a mogu i preko aplikacija poput Mipony i Jdownloader). Inače se film može naći i na torentima i to verzije BD720P.X264.AAC.German.CHS i DTS.720p.BluRay.x264-SHOWEHD ali korisnici istih koji od download opcija koriste samo Pirate Bay i RARBG, teško će naći ove torente. |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 11.Rujan/Sep.2018 u 20:47
Bio sam diskretan onoliko koliko sam mogao. Dobri su tamo, imaju filmove sa prevodom koji se može naći samo kod njih i nigde drugde na netu. Foxtrot, na primer. Tu je moje omiljeno pojilo. Odgjedao sam film i nisam načisto sa tim šta sam u stvari gledao. Navodno je film biografski, stvarno se od jedne ozbiljne teme pretvorio u sprdnju koja veze nema ratnim filmom već sa prvoloptaškim umetničarenjem. Za početak, ne zna se zbog čega mlađahnog Herolda ganjaju poput Čaruge. Zna se šta je uradio pošto se presvukao i kako je, opet poput Čaruge i njegovih jataka, završio. Nije to prvo što mo je zapalo za oko, postoji šuma balvana kojoj je svrha da zamagli vid i sakrije suštinu. Herold je par nedelja pre okupacije špartao po Nemčiji u kojoj je, bar je tako u filmu, bilo više dezertera nego vojske koja nije imala druga posla nego da ih lovi i čuva u logoru koji takođe nema svoju svrhu. Nisam saznao da li je privremeni, stalni, radni itd. Vojske ima manje nego dezertera, preciznije, nigde se i ne vidi osim u logoru i to je nešto što se kosi sa logikom. Zbog poraza na svim frontovima dolazi do povlačenja i koncentracije koja je najjača u oblastima i gradovima koji su najbliži komandnom centru. Dezerteri, lopuže, silovatelji i slična fina gospoda za vreme rata nemaju toliko vremena da planduju već se šalju u kažnjeničke jedinice na prvu liniju fronta. I to ako imaju sreće, obično bivaju likvidirani na licu mesta. Dobar primer je Desant na Drvar, a on je jedan u moru takvih operacija od kad je čovek počeo da ratuje. Lažno predstavljanje takođe nije retkost i uspeva i onda kad nema uticaja spoljnog faktora. To je izgleda jedna od dve stavke u filmu koje odgovaraju činjenicama. Druga je likvidacija ljudi čiji status ne znam u logoru koji do danas nije prekrila trava zaborava. Mogao sam da progledam kroz prste reditelju do trenutka kad kapetan posle tihog puča preuzima vlast u logoru, sve ono što sledi je patetika i svinjarija i prema žrtvama i prema meni kao gledaocu. Kap koja je ipak prelila ćašu je streljanje zatvorenika koji zbog zavezanih ruku izgledaju kao da se spremaju da zaigraju kolce a ne da spasu glavu. Ona Švabica sa lugerom je bolji strelac od Jasne Šekarić, ostatak streljačkog društva ne računam. Da ne dužim, po ko zna koji put godpoda pokušavaju da uvale rog za sveću i da operu svoju biografiju. Ispašće na kraju da vojske uopšte nije ni bilo već da su to bili dezerteri koji su banditi poput Herolda i njemu sličnih likvidirali kad im je bio ćef. Nijedan Nemac nije bio ibermenš (seljak, mesar...), nije jurio u Rusiju, Poljsku, Jugoslaviju (dopisati po želji) po svoje robove i zemlju, niko od njih nije stradao na frontu. Ne, oni su bili pacifisti koji su na kraju rata postali lopovi, silovatelji koje je rat oblikovao, svi oni su žrtve monstruma poput Herolda koji, po autoru filma, i dalje žive. Ne moram da navodim zločine koje su pravili niti nirnberšli sindrom "samo sam izvršavao naređenja" koji je preživeo rat. Potpisnik scenarija i režije, R.Šventke, samom sebi je, dok je prosto zračio humaniznom, više puta samom sebi skakao u stomak. Ima toliko dobrih antiratnih filmova, Kapetan, bar za mene, nije jedan od njih. |
baho piše:Objavio: baho
Datum objave: 11.Rujan/Sep.2018 u 23:28
|
Rekao bih da nismo gledali isti film. Čovječe, pa film počinje sa "Njemačka, dvije sedmice prije kraja 2. svjetskog rata". Ne "Njemačka 1939. godine" ili slično. Naravno da tad vlada rasulo. Spominju se ljudi na frontu, ali je li sad trebalo da snimaju neke scene tamo. To je valjda dovoljno poznato. Fokus su mu zločinci. Ne žrtve. Ali to nije ni blizu jedina tema. Ne znam da je trebalo na početku objašnjavati zašto on bježi. Kome nije odmah jasno ima dovoljno materijala da skonta kasnije. Jebo te, o kakvom pranju biografije ti govoriš? Pa baš dobro udara šamar Nijemcima. Spominjao sam scenu u kafani. A ne zaboravi, to je već stanje defetizma. Ali čim im je ulio malo nade, odmah su svi odjednom ponovo Nacisti. Spominjao sam i ono kad se oni pravnici bune, ali ne bune se zbog toga što ubijaju ljude, nego zato što to nije po nekom redu - baš tipična Njemačka crta. Pa njima su dosta toga uspjeli i dokazati zato što su sve uredno bilježili. U filmu nema pozitivne osobe - osim možda neke žrtve, o kojima nije ni bilo riječi. Nema potrebe. Žrtva je žrtva. Jesi li vidio da kod izvršenja zločina ne prikazuje sam zločin, nego zločince? Kako se ponašaju za to vrijeme. Ovo je film koji je pravljen da te potakne na razmišljanje, a ne da ti sve nacrta.
|
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 12.Rujan/Sep.2018 u 00:25
|
Slažem se u jednom, nema nedužnih, bilo bi ih da je neko dete ušetalo u kadar. Nisam skontao zašto beži do kraja filma. Video sam poteru koja mi je izgledala kao da je Kusta režirao. Napisao sam vremenski okvir u kom se odvija i radnja i njeno mesto. To objašnjava sveopšti defetizam čiji je uzrok jasan. Izgubili su rat na svim frontovima i to se reflektuje i na vojsku koje nigde nema. Ima je u logoru ili u patroli na putevima a to je zanemarljiv broj. Više ima onog što se najbolje može opisati kao razbijenom bandom koja pljačka i siluje u uniformi. Još jedna od stavki zašto uniforme više nisu dobrodošle. Takve manire dotični nisu doneli od kuće već iz okupiranih zemalja u kojim su službovali. Dakle, nema žrtava, svi su isti, pobijeni su kolateralna šteta devetnaestogodišnjaka koji je produkt nacističkog režima. Manijak do kraja veruje da radi pravu stvar u ime Nemačke države. Nešto mi govori da ni pobijeni nisu bili majke Tereze, ogrešili su se tek kad su ono što su naučili primenili kod kuće. Ne verujem da neko može da pliva u kanalizaciji u belom odelu i da izađe čist. Nije li empatija prema ubi9jenim pranje biografija onih koji su samo izvršavali naređenja ? Video sam sve egzekucije, od početka do kraja. Najbolja je ipak ona koju sam opisao, ona u kojoj je učestvovala Jasna Šekarić i dobrovoljno streljačko društvo koje po mraku i na onakvoj razdaljini pogađa bolje od Doka Holideja. Napisah šta se radi sa kažnjenicima, šalju se na prvu liniju koja se opasno približila Berlinu. A tu bi po bilo kojoj logici trebalo da bude najviše vojske koja se povlači. Ne znam doduše od koga su bežali jer i to ima uticaja. Masovno su se predavali saveznicima dok su od Rusa bežali. Nije li nedostatak ljudstva jedan od uzroka pravničkih briga ? Kažnjenički bataljoni nisu novost kao što nisu ni antiratni filmovi. Rusi su snimili Štrafbath u kom nimalo ne šminkaju svoje, Nemci imaju Die Brücke (1959) koji obožavam iako na prvi pogled liči na otvorenu pronacističku propagandu. Kapetan nije ništa od toga, udara na patetiku i navodi na to kako su i Nemci bili žrtva nacista. Jesu, ima i takvih i oni se ne nalaze u ovom filmu. |
Objavio: baho
Datum objave: 12.Rujan/Sep.2018 u 12:36
|
A ne bih sad da nastavimo naklapati. Ali sasvim pogrešno si razumio film. Veoma pogrešno. Kao da si ga krenuo gledati s određenim predrasudama. Tražiš u filmu ono čega nema. Kao da je ovo neka nacistička propaganda. A radi se baš o suprotnom. I sve to čega si spominjao da nema, dotaknuto je u dovoljnoj mjeri. Pusti front i prve linije. Pusti Ruse, Engleze, Amerikance (doduše, spominju se Englezi, ali samo kao neko od saveznika ko je najbliži to mjestu - i to je sve). Nema fronta direktno u priči. Radnja je u pozadini jedne već bivše sile u rasulu. Ali i dalje su održani neki mehanizmi. I da, scena kad bježi na kraju, bježi zato što je sve što je Herold radio bila predstava. Pa i ono što je rekao na suđenju. Ne mogu na osnovu filma govoriti o motivima pravog Herolda (koji je imao 21, ne 19). Ne da ga se opravda. Naravno da je kriv. U početku je bio progonjeni. Do hapšenja je postao onaj koji progoni (blago rečeno). Kao ono reče onaj glumac? "Ako ne zavrtiš smrt, ona zavrti tebe". To i jeste jedna od moralnih dilema. |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 12.Rujan/Sep.2018 u 21:43
|
Mislim da nemam predrasude, ipak ne mogu sebe da vidim sa strane. Nisam napisao da je film naci ptopaganda već loš pokušaj da se opere biografija hordi koje su preplavile Evropu. Grešni Herold i ono malo vojske koja se vidi u filmu imaju ulogu dežurnih krivaca. Pokušaću da objasnim zašto. Ovo što je uradio reditelj Šventke nije ništa novo i verovatno ima prođu kod publike koju ne zanimaju detalji. Recept koji je primenio je prost, neki događaj se istrgne iz istorijskog konteksta, reditelj se fokusira na jednu ili više ljudskih sudbina i tu je kraj priče. Lovac na jelene je odličan primer, za mene je on skoro pa savršen film koji ima samo jedno ali koje je primetio moj đed kod jednog grupnog gledanja. On je pitao šta će oni u Vijetnamu i time srušio koncept. Reditelj Kapetana je uradio upravo to, uklonio je sve ono što povezuje borce rajha sa zločinima koje su počinili po svetu. Hitler bi bio nemoćan da nije imao onakvu vojsku koja se nigde ne vidi. Vide se dezerteri, kokošati i kriminalci iz nužde. A dezertirali su, pretpostavlja se, zato što su redom antifašisti koji nigde nisu ubijali, palili, krali... Jasno je kao teorema da gubici nacista nisu mogli da se sakriju, zato je tu grešni Herold sa svojom paravojnom i vojnom jedinicom koja čuva logor kome ne znam namenu. Šta su radili dalo se videti i to je još i moglo kod mene da prođe da ne beše one silne patetike i preterivanja koja su probudila sumnju bezmalo od poletka. Ne mislim na pad morala koji je kod vojnika normalan kad nije aktivan. On se diže u borbi i dosta zavisi i od mentaliteta. Italijani su kukavice, Nemci su respekt, Rusi mogu najviše da izdrže itd. Sve je počelo od one blesave vuče automobila u koje je Herold upregao potčinjene. Prvo, odakole kanap, drugo, zar nije zilion puta lakše guranje od vuče. Da ne ponavljam streljanje iz pištolja, tu sam bio uveren da nisu ovde čista posla. Kad sam video šta radi sa onim pa topom bilo mi je jasno šta reditelj radi i kome je sve ovo namenjeno. Što se tiče moralnih dilema, možda ih je i bilo na početku a ne na kraju rata. Još nešto, Herold je utrčao u film sa muzikom i pucanjem kao devetnaestogodišnjak. Imao je dvedeset jednu kad je za izvesni vreme imitirao privezak godinu i kusur meseci kasnije. Bio je u savršenim godinama za to što je uradio. Pogledaj koliko su bili stari partizani i koje su činove imali. Ne samo partizani, vođe ustanka, komite itd. Najbolje vreme za novačenje je bilo i ostalo 18 leta jer tad je čovek idealan za dresuru. Matorce od preko 30 niko nikad nije zvao na redovno služenje vojnog roka.
|
Objavio: bgvracar
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 10:40
|
Meni se film veoma dopao. Odlično je prikazana neobična a istinita ratna priča o anonimnom oportunisti sa sociopatskim primesama. Heroldu je u početku, očigledno prijala pažnja koju su mu, zahvaljujući uniformi, ukazivali lokalni meštani i ostaci tumarajuće, razbijene vojske. A onda je lice zveri počelo da se pomalja ispod površine. Film je svojevrsan priručnik na temu, kako postati ratni zločinac u ciglo dve nedelje. Inače, Vili Herold je odlikovan gvozdenim krstom za hrabrost iskazanu u borbama kod Monte Kasina (najžešće ratište na italijanskom tlu između Nemaca i saveznika). Ne slažem se sa konstatacijom da je cilj ovog filma pranje ili relativizacija nemačke krivice za zločine. Švenke se jednostavno fokusirao na tu jednu, neverovatnu epizodu koja bi verovatno utonula u zaborav da nije ovog filma. Nije obaveza režisera da se izvinjava ili bude politički korektan. Nije ni da večito nešto stavlja u kontekst. Njegovo je da ispriča priču i da upravlja istom do samog kraja. Ne mora svaki film o nacistima da ima kao pozadinu konc-logore, Holokaust, Varšavski geto, Lenjingrad, Gerniku... da bi gledalac filma doživeo nekakvo "prosvetljenje". Pa to su poznate istorijske činjenice. Priča o tome da se od zatvorenih dezertera veštački pokušavaju napraviti žrtve jer su jelte, u ranijim godinama negde činili zločine, jednostavno nema smisla. Oni su u ovom filmu samo kolateralna šteta koja je igrom slučaja izbila u prvi plan (Herold i njegova banda su dospeli u logor ne svojom voljom već zato što ih je vojna policija privela tamo). Sličnu raspravu sam imao i na temi o filmu The 12th man gde je takođe izneta tvrdnja da je isti, pokušaj Norvežana da se operu od kolaboracije sa nacistima za vreme rata. WTF? Smanjite malo doživljaj, ljudi.  Ono što je meni fascinanto u ovom filmu, jeste prikaz nemačkog zločinačkog državnog sistema, čiji delovi podmazano funkcionišu i u trenucima najgoreg rasula i beznađa (vojni sudovi, sabirni logori sa zaposlenim osobljem, vojna policija koja patrolira terenom...). Robert Švenke je odličan a poprilično potcenjen režiser koji je nekako prošao ispod radara. Nakon samo 2 anonimna filma urađena u Nemačkoj (triler Tattoo mu je odličan), dobio je šansu da radi u Holivudu gde je za kratko vreme snimio niz filmskih hitova (Flightplan, The Time Traveler's Wife, RED, R.I.P.D, Insurgent, Allegiant...). Sa druge strane, imamo Dragojevića koji je tamo otišao sa prilično dobrim C.V. a da za provedeno vreme, nije ispalio niti jedan kadar. |
Objavio: mahoni
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 13:48
|
Nisam siguran šta ja lično mislim o filmovima te tematike, ali definitivno priča nije ni malo jednosmerna. Tolika gomila ratnih filmova iz 2SR sa svih strana koji "kao"objašnjavaju pojedinačne slučajeve ili sagledavanja i sećanja pojedinaca samo unosi smutnju. Od "pada hitlera" pa na ovamo priče su sve razblaženije kojekakvim uplivima, da li ljubavnim ili psihosomatskim , ali meni lično je sve jedno. Uvek sam smatrao da problem treba sagledati, tako da nisam bežao ni od nacional socijalizma. Stvarno se trudim da zbog sebe ne uletim u priču o suđenju već jednostavnom proučavanju. Nikada se nisam složio sa činjenicom da nemački narod nije kriv. Zar posle 3 pokušaja treba da tražim krivce na nekom drugom mestu? Drugi opet pokušavaju da razblaže priču da su zavedeni. Čime? Nisu znali da su u pitanju milioni ljudi drugih naroda na njihovoj "svetoj zemlji i zadatku"? Cvrc! Naravno, razdvajam njihovu radnu sposobnost i disciplinu kao nacije od njihovih političkih ciljeva. I sad, neki režiser snimi film o momku koji u trenutku raspada sistema doživljava svoj raspad. I onda, da li je on psihosomatski bolesnik? da li je to posledica sistema ili samog rata, jer su psihologije te dve stvari potpuno drugačije. da li je ratni zločinac ili klasični ubica? kako sam video on ubija sve redom. Imam sve manje volje da gledam ovakve filmove, jer nose priče koje nikome dobra ne mogu da donesu. Moć i sila su samostalne, bez obzira na sistem ili ideologiju. Sve zavisi od čoveka koji je nosilac toga. Dok mi pričamo o ovom filmu i o tom lažnom kapetanu u svetu bar trojica istih rade što je i on radio. @ bgvracar Komšija Nema te vode koja može norvežane da opere od toga da je makar pola njih bilo za naciste. Vidkun Abraham Lauric Kvisling je čovek koji je bio najbolji u klasi vojne akademije, bio na humanitarnoj misiji po rusiji, pa postao predsednik nac. vlade norveške. Predali su sve jevreje iz zemlje i ubili svakog ko je mislio drugačije, čak i po londonu i drugim neokupiranim gradovima po evropi. Stvarno mislim da takvi filmovi namenski stvaraju zabunu i na kvarno teraju čoveka da odvaja stvari koje niko ne sme da odvaja. Naročito su u opasnosti oni ljudi koji ne vole istoriju ili da čitaju, odgledavši ovakav film prirodno odvajaju manje od većeg zla, a možda je zato stvoren. Ostaje samo da snime s' "ljudske strane" film o diviziji "Das Reich", ili o onim specijalnim policijama gestapoa koje su vršljale po evropskim zemljama. Da prikaže kako su i zašto učeni ljudi postali životinje. ------------- Bolje živeti jedan dan kao lav, nego ceo život kao miš |
Objavio: baho
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 15:30
|
Mahoni, pretpostavljam da nisi pogledao film. Ako imaš vremena pogledaj. Ne znam kako je Stole zaključio da ovo skreće pažnju sa stvarne historije i slično. U filmu ima itekako indicija koliko je nacizam bio loš i toga koliko je KOMPLETAN njemački narod bio zaluđen istim (namjerno naglašavam). Ne znam šta je tu stvarno trebalo još da urade da se to još više naglasi. Da odvoje pola sata za čas historije, pa da deklamuju opštepoznate činjenice? Rekao sam već, a i bgvracar je to rekao da se jasno vide mehanizmi moći koji ferceraju sve u 16, iako se sve raspada. Jako dobro je prikazano licemjerje SVIH oko toga kako se ubijaju ljudi (šta god oni bili), jer se oni smatraju problemom. Ovo jako podsjeća na završni čin onoga od Martina Niemöllera "Prvo su došli po komuniste..." (kasnije su te stihove iskoristili za natpis na muzeju holokausta), pjesma koja govori u najmanju ruku o ignorantima (i oni su krivi), koji kad-tad mogu doći na red. Ne zaboravite da je film prije svega namijenjen njemačkoj publici. Schwentke je ovaj film lako mogao snimiti na engleskom. Konačno, to je američko-njemačko-poljska produkcija. Ali ga je snimio na njemačkom. A teško je i pobrojati sve indicije vezane za događaje iz II svjetskog rata koje se nalaze u filmu. Neke sam i spomenuo. Ali evo, npr, jedna koju nisam: Kad se susreće s onim oficirom (mislim da je kapetan vojne policije - je l' Junker da ne tražim?) i kad govore o tome otkud mu je Herold poznat (a on ga progonio na početku filma, ali ga ne može prepoznati u kapetanskoj uniformi) i spominju mjesta gdje su navodno bili. Ovaj spomene Poljsku. A onda kaže "Poljska, eh kako sam to volio." Je li to znači da su trebali snimiti scene gdje Nijemci (i Rusi) vrše pokolj nad Poljacima? Film obiluje takvim stvarima. Tako da mu sigurno nije namjera da nekog uči historiji, ali da ga pokuša natjerati da je istraži. Stole negdje spomenu da ne zna zašto na početku bježi. A samo par minuta kasnije kad Herold nalazi onu uniformu Herold govori (citiravši upravo Junkera) "Trči, prasence! Trči! Trči za svoj život!" Ne potcjenjujte gledatelje. Jer ovakva priča smatra da je prosječni gledatelj glup i da ne zna ništa. Ovo je film. Umjetnost. Nije neki edukativni dokumentarni žurnal ili slično. A o tome da li Švabe imaju pravo snimati ovakve filmove - podjeća me na onaj vic sa zecom, medvdjedom i vukom - "Gdje ti je kapa".
|
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 16:20
Da krenemo od famoznog pojavljivanja u krčmi u kojoj je Herold podigao moral. Od uvoda sa trčanjem i pucanjem sam odustao, to verovatno zna samo autor. Kapetan ulazi u krčmu u kojoj uniforme nisu dobrodošle iz razloga koje sam već naveo. Popularnost mu rapidno raste posle praznog obećanja zvanog potpisivanje rekvizicije. Konkretno, uradio je nešto slično onom što je uradio njegov firer, korumpirao je lakoverne naivčine koje su na vojsku počele gledati drugim očima. Nije tačno da ga je vojna patrola privela, on ih je maltene nagovorio da mu dozvole da ih prati. Imao je razlog za to, ostao je bez goriva i mogao je da bira sigurnu vuču ili varijantu da završi negde pored puta. Švenke je uradio sve ono po receptu koji sam naveo. Istrgao je jednu priču iz konteksta i od nje napravio grotesku za malog Klausa koji ne zna ili ne želi da zna šta je njegov prađed Klaus radio. Đed koji zna je verovatno ili u grobu ili staračkom domu i od njega se tek ne očekuje da bilo šta kaže. Da se nadovežem na jadne antifašiste koji su, to sam takođe napisao, kolateralna šteta. Koliko god to blesavo izgledalo, oni jesu antifašisti od onog trenutka kad su dezertirali. Novopečeni antifašisti namerno izostavljene i samim tim, nepoznate biografije, napunili su jedan konclager takođe nepoznate namene. A tamo su se dešavala čuda, da opet spomenem vrlo realnog streljanja logoraša po mraku posle onog derneka. Ne bih se iznenadio da je reditelj tamo snimio kako iz topa gađaju komarce. Nasuprot scena iz crtaća koje se serviraju malom Klausu imamo surove činjenice koje i danas izgledaju neverovatno. Gasne komore, proračuni koliko jedan logoraš vredi na njihovom tržištu, nezamislivi zločini...Da podsetim, iskoristili su bukvalno sve, od rada pa do kose kojom su filovani šinjeli. Mali Klaus, pod uslovom da i ovo zna, pre će poverovati u serviranu mu Miki Maus streljanje jadnih antifašista koje je upriličio jedan manijak jer mu se moglo. To što na kraju rata nema onog koji je, dok je izvršavao naređenja, radio to isto, nema u filmu. Time niko ne treba da se zanima, treba da se fokusira isključivo nad zločinom koji je izveo manijak nad Nemcima poput njega. |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 16:41
Šta bi rekao čika Jung za njihov grb ? Šalu na stranu, hitler je do detalja napisao šta planira i to nekoliko godina pre nego što je demokratsjim putem došao na vlast. I nisu sve Nemci isti, najbolje to zna moj đed koji je kao ratni zarobljenik kao rob radio na imanju kod izvesne Lujze. Bilo je antifašista o kojima su takođe od strane nemaca stidljivo snimani filmovi. Stidljivo jer su protivnici režima mahom bili komunisti. https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjS3ti0l7jdAhXBcsAKHXHfCAgQFjAAegQIABAB&url=https%3A%2F%2Fwww.slobodnaevropa.org%2Fa%2F29213166.html&usg=AOvVaw08HSohbGxzKBVlBJdVZzkg" rel="nofollow - |
Objavio: baho
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 16:55
|
Ma razvlačiš temu, al' ono baš... Jbg. Hoćemo li i malo o Nojevoj arci i potopu? O velikom prasku?
|
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 17:01
Hvala Baho, moja greška.
Nisam citirao ovaj deo na koji sam se nadovezao, ispravio sam. Hoće to posle rmbačune, ne zamerite. |
Objavio: mahoni
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 21:09
|
Baho, lep prevod. Gledajte, samo sam izneo svoje mišljenje. Ozbiljno verujem da na svetu postoji vrlo mali procenat krotkih ljudi. Pored toga, uveren sam da moć i sila može da iskvari 90% ljudi. Puno više no novac. Da sad okupimo 100 ljudi i prikažemo ovaj film verujem da bi 99% bilo ravnodušnije od npr. projekcije filma gde stradaju ruski ili američki zatvorenici. Dezerterstvo (izdaja države u ratnom stanju) nije nigde drugačije sagledavano, a verujem da nikada neće. Isto su radile ruske, američke, francuske, turske, vizantijske, rimske vlasti. Kod nas je to začinjeno i golim otokom. Da su nemci pobedili i da je snimljen film po ovom slučaju videli bi i njegovo suđenje i streljanje. Ovi što su pobijeni(zatvorenici) su zatvoreni u logor i zbog krađa i silovanja i ne bi bili drugačije prikazani. Lažnom kapetanu se posrećilo i onda je uz pomoć štapa i šargarepe(poltrona i dužnika) uspeo da uradi to što je uradio. Ne zaboravite, ipak su tu strukture koje mare za zakon i sistem i ne žele da se ogreše. Nisu previše bučni, ali ih ima. Glas razuma(nacista) koji se guši u povicima poltrona. Jedan bolesnik i gomila poltrona pravi razliku. Idem da nastavim da se nerviram.
------------- Bolje živeti jedan dan kao lav, nego ceo život kao miš |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 13.Rujan/Sep.2018 u 23:46
|
Ruje nisu nikog štedele, ni vlast ni dezertere. Isplati se samo zbog Serbeejakova gledati seriju. Ne kaže se džabe daj čoveku vlast, pa da vidiš kakav je. Engleski perovi to najbolje znaju, oni imaju svoj gornji dom dok ih u donjem predtsavljaju raznorazni tipovi koji se umesto njih eksponiraju. Geldof je dobio titulu sera, Janićije Karić može može da je kupi i tu je za sve ostale granica. Per se postaje rođenjem i tu kompromisa nema. Imaju dve kategorije, Respected i Honourable Gentleman. Ja ću organizovati reprizu Mladih lavova. Superiorni "arijevac" Brando protiv "američke bitange" M.KLifa. Bežim sa teme. |
Objavio: dzabaludin
Datum objave: 02.Ožujak/Mar.2019 u 22:00
|
Odličan film. Prikazuje kako se mijenja psiha čovjeka koji "dobije" vlast. Dijelom me podsjeća na filmove iz 2015. "The Stanford Prison Experiment" i "Experimenter" gdje je jasno pokazano kako autoritet djeluje na podređene da bespogovorno izvršavaju naredbe bez obzira što im je savršeno jasno da čine zlo drugima. Drugim riječima, čovječanstvo je mnogo bliže ovcama nego što to sami želimo priznati, s izuzetkom nekolicine čobana, a osim toga, to piše i u svetim knjigama, počevši od Biblije pa na dalje, što će reći da je to poznato od davnina. Preporuka! |
Objavio: dzindzin16
Datum objave: 22.Prosinac/Dec.2019 u 22:30
| Lud film.Moze |