Nisam ni znao da ima negde glasanje za evropski film. 

             Mislim da će to da bude još uzaludnije.  Em' lično sviđanje, em' kojekakve revije i recenzije. Ko je izdvojio te filmove? Kaži malo više. 

           Među nama, posle godina i godina holivuda tek zadnjih godina se srećem sa dosta evropskih filmova i na nesreću, podsvesno ih potcenim od starta, a nije tako. Uopšte nisu za potcenjivanje. Zadnjih godinu dana sam odgledao dosta tkz. "malih" filmova naletevši na njih na rts3 dok sam šaltao kanale. Što je najgore, sramota je, isto tako ih "izgubim" iz vida. Ostane sećanje da sam odgledo dobar rumunski, bugarski, švapski film. Ne sećam se čak ni naslova. Ionako ih naši prevoda kako hoće. 

           Definitivno nije za pohvalu i za mene samoga, ali je istina.   

           Za izrael i sam znaš razlog, politički je, a što se tiče amera i to znaš. Pokušavaju uvek da namirišu neke nove potencijalne izvore, a verujem da bi otkupili i neki "novi talas" ako bi ga uočili pre drugih. 

       "Izrael ni teritorijalno ni kulturno ne pripada Evropi. Nisu jedina mediteranska zemlja, ima ih još. Za kraj, Turska više pripada Evropi od Izraela."

        Ne treba izbegavati  i religiju koja je deo i same kulture i tradicije.

        Tačno tako. I ono što ne treba izostaviti, kinematografija im je opterećena bremenom nedavne prošlosti(kao uostalom i kod nas), pa u suštini na kraju uvidiš da si odgledao još jednu istorijsko-političku priču, samo iz nekog drugog ugla ili namenski urađenu. Čoveku muka od filmova sa političkom pozadinom, a zamisli tek kad tu ubace i noviju istoriju sa kojekakvim dodacima i naravno neku "kao" ljudsku priču. Klasična patetika. Što je najgore, usađeni sindrom "podela po svaku cenu" ne pokušava da smanji različitost tako što bez osude priča običnu ljudsku priču već je svede na neshvaćenu ili nedozvoljenu ljubav.

         Namerno sam izostavio mađarku i ostale bliže kinematografije, jer je situacija slična. večita indisponiranost i mešanje svega i svačega. Bar ja tako mislim.  

          Odgledao sam dosta švapskih komedija i sviđaju mi se. Naročito one koje su vezane za ljude i odnose među njima. Nema puno koketiranja sa istorijom i religijom, a ako je i ima svedeno je na blagu ironiju i parodiju. Šveđani imaju isto lepe komedije, ali ostalo je više borba njih samih sa njihovim demonima. Nisam im kriv što sami kopaju sebi rupu. Nisu više poznati kao dobri majstori i fabrikanti već proizvođači najluđih zakona koji ih urnišu.

Stole Haringa piše:  Po nekim svojim saznanjima Kanađani su po liberalnim zakonima prešišali Skandinavce.    Da se vratim na temu i famoznu evropski filmsku akademiju koja je poput ove naše, bezvredna i kompromiserska (dopisati po želji) gomila čije me mišljenje ne zanima. A takva im je i publika koja je šatro izglasala dva filma koja sam naveo i gledao. Naša i evropska inteligencija je ista, za sitan ćar će svašta uraditi. Nadam se da naša publika nije poput njihove koja guta sve što joj se servira.

     Drug moj, opet su na prvom mestu. Skupljanje potpisa za zakon o nekrofiliji. 

     Potpuno se slažem sa tobom. I sami navodimo da volimo pojedine kinematografije iz kojekakvih razloga i to je istina. Naravno, u pravu si i za taj žiri ili već kako se zove. Iako su jevreji bili vekovima nomadski narod ne bi trebalo da budu uvršteni kao evropski, pa tako ni njihova kinematografija. Za amere ne želim ni da pričam, oni su napravljeni od evrope, pa ne znači da su evropski.  

     Kriv je isključivo taj žiri jer je dozvolio ili bio primoran na takav kompromis. Zajebanuta tema. 

          Ma, tematika je toliko kompleksna da malim iskorakom možeš da natrčiš na nerazumevanje, a i na etiketiranje. Meni nije jasno u celoj priči, da pored toliko kinematografija u evropi neko napravi takve presedane tj. da uopšte stave te filmove u konkurenciju. Ljudi ko ljudi, uvek će da se ne slažu, da protestvuju, da udarju kontru, nikad oni nisu bili odlučujući faktor.

           P.S. Što se tiče sonje ne želim da se dodovoravam nikome, ali ta osoba nije ničim pokazala da je posebna. Kada je snimala taj film već je bila okorela narkomanka. Prestao sam da slušam ekatarinu zbog licemerja, a trebao bih da opravdavam običnog narkomana. Svi iz te buntovničke generacije su iz istog crvenog bogataškog okruženja. Sada imam previše godina da bih drugačije tretirao jednu od licemernih srpskih izreka "o mrtvima sve najbolje". Bila bi me sramota da postovetim neke spodobe sa ljudima koji su stvarno bili izuzetni i bolji, hrabriji i umniji od većine nas. Oni zaslužuju moji zahvalnost i poštovanje i imaju je. Izvini, ovo je nešto što je jače od mene i neću poreknuti ovo ni pred strojem. 

Stole Haringa piše:   Čuo sam toliko toga o narkomaniji u rokera i umetnika koji su glavom platili svoje poroke. Najbolja mi je priča koja više lići na teoriju zavere. Navodno se na žurkama pojavio čova koji je u početku besplatno delio heroin. Taj čova nije bio sa našeg kontinenta. Cela ta generacija, ili bar deo, najbolja je prikazana u filmu Dečko koji obećava. Samo onaj Akai magnetofon je vredeo oko 10 000 maraka. O motorima i ostalim čudima da ne govorim.   Sonju sam naveo kao glumicu koja je, u filmu Zabranjena ljubav, odigrala svoju poslednju ulogu. Nisam ni znao da su seksualni i svi ostali manijaci u ludaci toliko dobro zaštićeni. Ne preturaju samo satanisti grobove. Autor filma, za razliku od većine svojih kolega, ne afirmiše nejrofiliju ili bilo koju drugu devijaciju.   Iskopaću ovde šta sam napisao o Fokstrotu pa ču okačiti u temi ako je ima. Na sajtu nije bilo prevoda ni teme kad sam gledao film.   Mislim da ova svinjarija nije previd već svesna namera. Pomije koje serviraju neka sami konzumiraju, ne padam na reklame niti teram modu, ja sam zadovoljan svojim.

        Ma drug moj, ubeđen sam da je 90% narkomana rođeno da to bude. Sticajem okolnosti u društvu mi se motao deša(među prvim zvaničnim zavisnicima). Imao sam puno malo godina i imao sreću da vidim kako to izgleda i da saznam koliko sve skupa košta. Znam da si sonju samo naveo i zato sam je stavio pod P.S.

        Jesam roker i volim bubnjeve, ali nisam imao novca da ih kupim ni garažu da vežbam.  Bilo je trulo vreme i nisam hteo da mi otac da skoro 3/4 dobre plate za polovne, a da ja posle batalim. Pošto sam poznavao dosta njih, tvrdim da nisu čak ni iz srednjeg sloja tadašnjeg društva. Dogovor je bio da me bubnjar uči godinu dana i da ga zamenim dok je u vojsci. Naravno, kada se vrati moja obaveza je bila da odem.  malo više sam istrčao iz teme, izvinite.  Ali jeste po malo i anegdota iz tog vremena.

         P.S. Moje sećanje na narkomane se najviše podudara sa drugim filmom. Smatram ga remek- delom te tematike. "pejsaži u magli" 

Stole Haringa piše:   Gledao sam Jocin film, Radivojević se više bavio decom bogataša koja nisu znali šta će sa sobom. Pokojni Tirke je pričao kako je film imao velike šanse da se probije na Zapadu. Gledao ga je neki glavonja iz Holivuda koji je imao samo jednu primedbu. Takvo ponašanje je normalno za uzrast od 15-18 godina. Društvena klima je bila takva, imalo se, moglo se.

        pa oni i jesu ti koji su doneli prve utiske o narkoticima. 

        Veruj mi, nije tačno to zapažanje. Sve koje sam poznavao ponašali su se tako. Zar morison nije osuđen za nemoralno ponašanje na bini? Izvadio ga u sred emisije.  Tata mu je bio visoki oficir mornarice. Veoma visoki oficir.

        Opet, bolje i to od otimanja tašni i upadanje u kuće i naravno ubijanja. Ma strašno.

        neću više o ovome.