Samo nemojte previše vagati koliko odgovara realnoj slici tog vremena i ambijenta, 

gledajte film samo kao jednu priču tog doba. Glumački odlično urađen posao, realistično i ubedljivo, 

dok priča ide lagano svojim tokom, ne težeći da menja istoriju, niti da ulepšava nečije stavove.

p.s.   Primedba (iako mi to nije umanjilo opšti utisak)  na dve "kiks" scene koje su mi privukle pažnju.

Mislim  da režiser nije smeo sebi da dozvoli takav previd

[SPOILER]1. Lizzi zatrudnela, povraća posle dan-dva!  2. Konj koji je doneo Flečera iz pustinje do vode, ne ide da pije vodu!  

Nije nešto katastrofalno,  ali mi je zapalo za oko  [/SPOILER] 

Samo nemojte previše vagati koliko odgovara realnoj slici tog vremena i ambijenta, 

gledajte film samo kao jednu priču tog doba. Glumački odlično urađen posao, realistično i ubedljivo, 

dok priča ide lagano svojim tokom, ne težeći da menja istoriju, niti da ulepšava nečije stavove.

  Napisao sam komentar u Dnevniku gledanja filmova i ovo mi je sjajna prilika da ispravim ono što sampropustio. Najbolja je naknadna pamet.

  Film je dobro počeo i nisam imao zamerki dok nije počelo suđenje. Tad se film pretvorio u bajku, i to smrdljivu bajku.

  Sledi spojler.

  Autor u ovoj bajci pokušava da zanemari rasni zakon po kom je Aboridžin na sudu mogao da završi kao jazavac sa istom takvom sudbinom. Da podsetim, sramni rasni zakon nastao je pre hitlerovog rođenja. To što ga je nadživeo je svinjarija sama po sebi.

  Autor nije samo zanemario rasni zakon već se malo više zaigrao kad je pokušao da neregularno suđenje britanske krune montira kao ispravno. Učio sam latinski u školi a i da nisam ne bi mi trebala njihova izreka Testis unus, testis nullus da primetim da nešto nije u redu. Nema to veze sa istorijom niti je bezobrazno. U slobodnom prevodu znači Jedan svedok kao nijedan, a to se upravo desilo. U ovoj verziji događaja, koji je najverovatnije izmišljotina koju lansira lažov koji se potpisao kao reditelj, Aboridžini nisu imalo samo fer suđenje, oni su bili i pozitivno diskriminisani. Kako drugačije da objasnim da jedan njihov testis vredi kao par drugih. Autor se nije zaustavio samo na tome, onako funjarski se dotakao i otimačini i udomljavanju dece što je bila i zvanična politika australijske države do početka sedamdesetih godina prošlog veka. Udomljeni Aboridžini u filmu se razlikuju od svoje braće u divljini koja kidišu na sve što nije gologuzo i golotrbo. Ko im je kriv što nisu stigli na red da budu udomljeni i civilizovani.

  Film svakako vredi pogledati ne samo zbog onog što sam nabrojao a što se gura iz drugog plana. Filmovi tome služe, da se gledaju. U slučaju ovakvih autora, i da se malo razmisli o zaključku koji se servira.