Benicio Del Toro ... Alejandro Gillick

Catherine Keener

  Ne znam da li treba da se veselim ili tugujem. Vilnev je režiranjem prvog dela kupio sebi kartu za Holivud koji utiče loše na njegov rad. Sad je na redu Solima.

 

Tejlor Šeridan mi je bio gotivan od početka svoje karijere scenariste jer ume da drži na "ivici stolice" tenzijom koju stvara ali je sada znatno napredovao i kvalitetom i tempom priče. Vrlo inovativan tamo gde je značajno i to umešno naglašava. 
Reditelj Stefano Solima je našao savršen balans realističnog i filmskog/dramskog. 
Del Toro ponovo izvanredan, kristalno jasno dočarava mentalno stanje svog lika koji je poput vulkana, mrtav spolja a krajnje uzburkan iznutra. 
Kao i premoćna muzika iz prvog dela pokojnog Johana Johansona koja progresivno diriguje atmosferu do erupcije.

Spoj ljudi koji svoj posao rade iz ljubavi i to se oseća u konačnom ishodu. 

Vidim da su trenutne ocene na imdb (7.3) i metascore (61%) prosečne do malo iznad toga i čini mi se da publika generalno više ne zna ni šta želi od jednog filma. Da li kvalitetnu zabavu, psihološku studiju, čist eskapizam ili nešto trideset i šesto? Ali ni kad se dobije sve u paketu više nije dovoljno.

Ako vaš spektar interesovanja ne obuhvata ono što ovaj film konceptom/premisom i žanrom definiše, treba ga pogledati kao i filmove Kjubrika, Hičkoka, Spilberga i svih drugih velikana širom sveta, zbog čistog zanatskog umeća. 

  Odgledao sam, za mene, predugo očekivani nastavak.

  Autori, sad već serijala, otkrivaju ono što znaju i babe iz Međeđe donje. Otkrivaju crne operacije američke vlade koje su smatrane teorijama zavere čudnih likova sa folijama na glavama. Ima i takvih, to niko ne spori, oni su vazda bili u manjini bez obzira kojem su se privoleli carstvu.

  Drugi deo je pretrpeo personalne promene koje su najviše muke donele scenaristi Šeridanu koji ima ti privilegiju da nedostatke njegovog rada peglaju vrhunski reditelji poput Vilneva i, u ovom slučaju, Solime koji je imao svoje vatreno krštenje. Ekipi filma je najveći udarac zadala Emili Blant kad je otkazala svoje učešće što se ipak nije odrazilo na film. Šeridanu je zadala dodatni posao jer je morao da kasapi i prepravlja gotov scenario. Uradio je dobar posao, napreduje, a da li će ostati samo dobar zanatlija, kao što mislim, ostaje da se vidi.

 Nastavak mi je uprkos navedenim promenama za nijansu bolji od prvog dela iako je šablon ostao skoro nepromenjen. Povod za akcijašenje je opet daleko od meksičke granice, opet se prelazi granica...Uzrok je ovog puta sasvim drugačiji, uzrok su teroristi koji su povezani sa Isisom, Al Kaidom ili bilo kojom drugom organizacijom na američkom terorističkom spisku. Savršen povod da se upadne u tuđu državu i da se uz jako dobru ratatatijadu opravda postojanje nimalo jeftine Cie i njenih derivata.

  Ja sam zadovoljan viđenim iako je sam Sikario pretpeo promene. Od nemilosrdnog ubice koji ubija sve što ima veze sa kartelima,uključujući i buve sa njihovih kućnih ljubimaca, postaje bolećiv tutor pun obzira za buduća pokoljenja. Razumem takav odnos prema potencijalnom štićeniku i nasledniku, ne razumem tu promenu prema uzroku njegovih nevolja i jada.

  Bilo kako bilo, navešću razloge zbog kojih mislim da treba gledati film. Fantastična glumačka ekipa, Solima koji je dobar od početka do kraja kad je vešto najvio nastavak, fotografija, muzička podloga, i ono što ipak najviše zanima prosečnog gledaoca, realizam i brutalnost su ono po čemu će se Sikario 2 razlikovati od gomile sličnih filmova.

  Nisam znao da je Johan Johanson preminuo. To mi je promaklo, nije mi promakla muzička podloga koja pored akcijašenja tako dobro dodatno diže adrenalin.

  Da je u pitanju Zagreb, Oslo, Riga...a ne Beograd pa da ne znam.

  Kad baba ubije siledžiju, kamere rade, kad se ubije premijer, kamere ne rade. Radile su kad je neko u kantrimenu pregazio čoveka a bolje da nisu radile. Kantrimen je inače vozilo koje ima svaki 10.000-ti stanovnik Srbije pa ga je zato teško naći. Kamere su čudne sprave koje selektivno snimaju.

  Sikario ima sebe takvu logistiku da je mogao i go da prošeta ulicom u tako ozbiljnoj državi poput Meksika. Toliko je ozbiljna da su se zbog kartela sa obe stranice granice organizovali ljudi koje zakon ne može da zaštiti. Ponavljam se, ko želi neka obiđe dokumentarce i nađe Cartel Land (2015). Može i da sečeka novog Ramba koji će izaći kartelima na crtu.

  Čarka u kojoj je stradalo 25 pandura koji su radili za kartel nije posle prošla nezapaženo. To što su pušteni da posle pucnjave pređu granicu nije ništa drugo nego stvar dogovora. Isto važi i za dva helikoptera.

  Imali su onu logistiku koja im je omogućila da unesu tehniku za prismotru,  koja blokira signal mobilnog, koja im je dozvolila da posle puškaranja pređu granicu kao da imaju diplomatske tablice.  Logistika je jedno a rad na terenu su nešto drugo. Jedna sitnica i ode sve što planirano do vraga. A stvarnost ume ponekad da bude luđa od onog na filmu.

  Brolin je u blizini granice tražio slobodan put i dobio ga je zahvaljujući saradnji američkih i meksičkih službi iako je ostavio iza sebe gomilu leševa. Da li bi ili ne čistili led veliko je pitanje jer je poslat nazad da očisti tragove. To im je bila poslednja akcija pre gašenja, akcija koju ne izvršio do kraja. Zadržao je ono, da ne otkrivam zbog drugih koji nisu gledali film, što će ih spasiti od ukidanja.

  Znam iz prve ruke kako to izgleda kad popusti koncentracija i kad se zbog malog previda ne sagleda cela slika. Bar smo film gledali i ne pišemo napamet.

  Solima je napravio dobru najavu za nastavak u kom će se Sikario sukobiti sa bivšim kolegama.

 

  Zapaliću sveću u crkvi zbog otkaza E.Blant

  Šalu na stranu, adrenalin je iskorišćen maksimalno dobro. U akcijašima, naprave scenu koja izazove eksploziju adrenalina i posle je sve manje više monotono. Solima dozira, upumpava adrenalin onako kao što je naučio u Gomori i Suburi. Treba biti majstor pa u seriji iz epizode u epizodu održavati napetost, Solima je tu ispekao zanat. Ovde mu je još pomogao pokojni Johanson.

 

Moje viđenje je da je prvi deo mnogo utegnuiji i realniji ali sa malo efekata koji drže publiku prikovanom uz ekran jer nažalost, današnja publika traži spektakl i krv pre svega.

Zato prvi deo mnogima deluje monotono iako je zapravo vrlo zastrašujući baš zato što je vrlo realan, ako se upotrebi mozak za razmišljanje umesto za čulnu senzaciju.

Međutim, ko pa danas voli da razmišlja kada gleda film pa je stoga ovaj nastavak mnogo prijemčiviji za širu publiku a opet nije skroz izgubio vezu sa realnošću (osim onih 25 policajaca, što je mnogo mnogo je).

Nije realno ni to što Toro preživljava i ovaj nastavak, karteli su sve samo ne trapavi i bilo je za očekivati da će biti eliminisan na ovaj ili onaj način.

Sada dobijamo serijal koji će otići poznatim putem, dalje od realnosti svakako ali bar ćemo imati priliku (nadam se) da vidimo filmske majstore na delu.