Divno.
Filmovi u kojima je glavni lik psihički labilna osoba, obično su pun pogodak, jer prikazuju ljude, to jest okruženje bolesnika, onakvim kakvim oni zapravo jesu.
Zbog toga su i ratni filmovi najbolji. Čovečiji karakter kada je teško, dotiče gledaoca i puca u pravu metu.
(Danas sam pročitao baš kod Moravije, da čoveka treba upoznati u ratu ("Ćoćara")
Dakota Fening je dama koju pratim još od njenog detinjstva kada je bila miljenica cele planete ulogom preslatke male u popularnom Spilbergovom TV serijalu "Oteti". a nešto kasnije i ćerka autističnog Šona Pena u "Ja sam Sem".
Talenat je nešto što Bog na njoj nije štedeo, tako da i sada možemo da uživamo u njenoj neverovatnoj harizmi. Veoma mi je drago da je ona za mene ženski Džoni Dep. Bira filmove (ili njen agent) koji su svakako veoma drugačiji od onoga što mi zamišljamo kao Holivudski klasik. Njen izgled koji deluje kao da je u pitanju labilna plavušica uplašena od svega što je okružuje, samo je varka. Vulkan je.
U ovom filmu Dakota dominira kao polu-autistična devojka koja želi po svaku cenu da pošalje svoj scenario na takmičenje koju organizuju "Zvezdane Staze". Beži iz doma, a njen put do Los Anđelesa je i put po duši gledaoca.
Taj scenario koji je napisala je isto samo spolja scenario za "Zvezdane Staze", a zapravo njen način da progovori o onome što joj je u duši.
Film funkcioniše na više nivoa. Ima trilera, komedije, drame, a pre svega motivacije.
Devojka koja funkcioniše u ovom svetu sa 10 posto mogućnosti koje su date nama "zdravima" bolje se nosi sa tim svetom nego mi s punim kapacitetom.
Pogledajte ovaj film. Nećete zažaliti.
Filmska ocena je solidna 7/10, ali ovaj film se ne gleda samo sa te filmske razine.
|