Hvala prevodiocu,

na ovako brzom prevodu!

Meni se taj link ne otvara  

  Necu ocenjivati film, kao umetnicko delo, ali i dalje tvrdim u oblasti mystery thriler psiho zanra, da je ovo najaci film u 2017.

 Ne vidim, sta je to sto je bedno u filmu. Prvo u filmu gledam i osecam atmosferu, pa onda dalje trazim sve ostalo....A to je ovde maestralno docarano.

 Ko se na slaza, neka mi preporuci film iz ovog zanra iz 2017.

 Dramu, cu procitati posle komentara BgVracar.

          Sto ljudi sto cudi, ukusi su razliciti.

  Ajde Platan ,izvoli preporuci mi najbolji film iz 2017.

Iz oblasti mystery, thriller, psiho zanra.

   Hvala Platan na preporukama, a hvala i mom komsiji sa Vracara BgvVracarcu, na kultivisanim i promisljenim komentarima.

Ono što mi najviše zasmetalo u ovom filmu je poprilično oskudna psihološka motivacija likova. U psiho-trileru bi upravo psihološki odnosi izmedju junaka trebalo da predstavljaju agens radnje, dok je u ovom filmu sve oko priče i zapleta "isporučeno na sto" u prvih pola sata i nema suspensa, nema iščekivanja. Tu bi mogao da se ugleda na Mihaela Hanekea koji je pravi mag za ovakve filmove, jer kod njega nema proizvoljnosti, nemotivisanosti već je sve proizvod medjudejstva likova koji se tokom filma razvijaju, ... Kod Lanthimosa to nije slučaj, likovi su jednosdimenzionalni, unapred zadati kao takvi. Neke od scena zaista gledaocima mogu biti šokantne, ali Lanthimos u ovom filmu dramu i napetost podcrtava muzikom, koja je izvanredna, a manje odnosom likova ili vizuelnom naracijom. I dalje ovo nije loš film, ali daleko je od vrhunskog ostvarenja.

U Nocturnal Animals se itekako zna tko je popio, a tko će možbit platiti  

Lanthimos hotimicno pravi takve filmove, jer na taj nacin dozivljava ovaj postmoderni svet koji i jeste otudjen, hladan, neempatican ... 

Jedna od okosnica njegove poetike i jeste pravljenje "otvorenih filmova", nejednoznacnih, vec filmova podloznih razlicitim tumacenjima i razumevanjima.

Slazem se da Ubistvo svetog jelena nije najbolje spakovan. Hocu reci, film ima sjajan potencijal ,ali ga je upravo Lanthimosova poetika malo otudjila, odaljila .. Lanthimos inace ima teznju da se alegorijski filmski izrazava, a ovde mu je to i najmanje poslo za rukom. Podtekst filma, mit o zrtvovanju Ifigenije je u filmu gotovo neprimetan i da sam reziser nije insistirao na tom detalju, mnogima bi promakao.

No ovdje se nateže s metaforom ko pas s koskom...

Isuse, odjednom sam se osjetila kao usred serije sa Stanom Katić.

Čemu služi nasilna paralela s Ifigenijom, kad to nije ni blizu ponuđenoj filmskoj situaciji?

Ratnik Agamemnon žrtvovao je kćer da bi dobio vjetar u leđa za svoju flotu, kao kad bi burzovni mešetar žrtvovao dijete da bi mu posao krenuo; nitko od ostatka obitelji tu nije bio egzistencijalno ugrožen kao u slučaju našeg vrlog kardio kirurga. 

Agamemnonu nije ponuđen izbor - iako je imao još djece božanska ponuda je glasila "ili Ifigeniju ili si najebo".

Tko je sveti jelen? Je li to pokojni doktorov pacijent, otac od balavca? 

Ako je ćaća jelen, balonja je bog. Ako je balonja bog, on je dobrom doktoru morao predočit da bi s njegovim samoubojstvom igrica prestala i obitelj ostala zdrava i nedirnuta.

Ili Lanthimos, poznavajući egoizam svojeg junaka, nije ni uzeo u obzir ovu opciju?

No tu je i druga opcija koju se također ne razmatra - dijete je plod bedara tvojih, a ženska je posve zamjenjiva (tim prije što mu se na ovu više ni ne diže kak spada).

I na kraju, ima jedan dio filma na kojem sam se zasramila autora i njegova djela (i sebe što gledam to smeće) - kad kćer recitira monolog od Ifigenije. 

Jebala te Ifigenija, odi radit obiteljske komedije kad nisi sposoban za bolje!

No nakon one pobune kad gerilci odlaze u šumu pa više ne bereš koji su naši a koji njihovi, što koja strana želi, tko je oslijepio a tko progledao, film se rasipa na sve strane i kraj je bzvz.

Lanthimos jednostavno ne zna dovršit započeto.

Nema ničeg posebnog u svetom jelenu, on sliči do boli filmu Personal Shopper kojeg ne bi preporučila za gledanje ni neprijatelju.

prema jednom od mitova o ifigeniji, njen otac, Agamemnon je loveći u svetoj šumi ubio Zevsovog jelena. Da bi se iskupio morao je žrtvovati sopstvenu kći.  Znači, u filmu je obrađen motiv krivice i kazne/iskupljenja. 

Ona je svoje odradila.

Ovako ćemo: upri prstom na jedan (ili nekoliko) izvora koji su poslužili Lathimosu tijekom kuhanja ovog čorbuljka, pa ćemo razgovarati.

Ljudska i božanska osveta su dvije razne stvari. Čovjek koji se sveti uživa u osveti, trijumfira, jer je pravda (po njegovom) zadovoljena i jer druga strana koja je izazvala njegovu patnju, sad pati.

U božanskoj osveti nema užitka ni trijumfa: bog se sveti jer vjeruje da tako treba, može mu se i tu je kraj priče.

Balonja (ako mu je pokojni ćaća božanski jelen) jest bog.

Zašto dakle napravi niz bedastoća i pizdarija tijekom filma (podvođenje matere, laganje kirurgovoj ženi, dolasci, odlasci k doktoru, razna upozorenja)?

Bog to ne radi. 

Bog se ne vlada kao adolescent kojem fali očinski autoritet i spreman je ćaćinog ubojicu prihvatit kao oca.

Ako nije bog, otkud mu božanske moći?

Evo i scene žrtvovanja Ifigenije: 

dakle, Odisej i Diomed ju silom vuku ka žrtveniku, ona se dere i zapomaže, pokraj žrtvenika stoji Kalhant s nožem (naviknut prinosit ljudske žrtve, to mu je posao, jel), a podalje od sviju stoji Agamemnon, glavu pokrio velom i još stavio ruku ozgor e da ne bi vidio kako se izvršava ono što je osobno zapovjedio.

No, Artemida se odlučila spasit curu i već netko iz njezine svite dovodi novog svetog jelena koji će biti žrtvovan namjesto Ifigenije (kako god, jeleni su najebali).

Otkud znam koje je izvore Lantimios koristio, film nije klasična obrada mita, već samo korišćenje mitskog predloška. Sad sam malo proguglao nekoliko stranica o Ifigeniji, ima više verzija samog mita i verzije nisu kompatibilne u celosti jer je mit tokom vremena nadograđivan, menjan, davana mu razna značenja i na različite načine opravdavana potreba da se žrtvuje kći Ifigenija.

Kako ja razumem ovaj film - Lantimos pokušava da prikaže čovekov odnos prema sili koja ga snagom i moćima nadilazi i koja pri tome od njega traži iskupljenje za krivicu koju je počinio, a iskupljenje se postiže žrtvovanjem.

U grčkom Panteonu bogova i sami bogovi su razvrstani u kategorije, ima ih jačih i slabijih, sa većim ili manjim moćima. Svaki starogrčki bog je potpuna ličnost - oni nisu emanacija svemoćnog, bezgrešnog boga kako to hriščanstvo tumači.

Naše poimanje božanstva i njiegovih prerogativa potpuno je različito od antičkog. Grčki bogovi siluju i druge boginje, i devojke i nimfe, spaljuju naselja iz obesti, ubijaju svoju decu ili polu-decu, kažnjavaju raspinjanjem ili uzaludnim radom .. po današnjim kanonima - oni su čisti zločinci.

Da, ali, oni su bogovi i kod starih Grka nije se postavljalo pitanje o pravednosti ili opravdanosti božijih odluka i dela. Čovekov zadatak je bio da se povinuje božijoj volji. (Ili da se pobuni, kao Prometej, ali on je veliki izuzetak čitave grčke mitologije)

Lantimos u ovom filmu bezuspešno (u tome smo se manje više svi složili) pokušava da stavi modernog čoveka u neku sličnu situaciju i to čini dosta nevešto. Ali, i današnji čovek, kako to Lantimos na kraju filma prikazuje, povinuje se božijem imperativu i prinosi žrtvu. 

2b0rn0t0b piše: za junior moderatora: Otkud znam koje je izvore Lantimios koristio, film nije klasična obrada mita, već samo korišćenje mitskog predloška. Sad sam malo proguglao nekoliko stranica o Ifigeniji, ima više verzija samog mita i verzije nisu kompatibilne u celosti jer je mit tokom vremena nadograđivan, menjan, davana mu razna značenja i na različite načine opravdavana potreba da se žrtvuje kći Ifigenija.

Ali SAMO IFIGENIJA, nema druge djece niti dileme oko izbora (što je centralna tema Lanthimosovog uratka).

To što je stavljen pred izbor - sin ili kćerka, samo je dodatak na ionako neverovatan zadatak koji mu je postavljen.

Varvarin u čoveku pobeđuje čoveka u njemu samom. 

   Slusajuci vase odlicne komentare, nazalost vidim koliko sam glup i neobrazovan, ko me je terao da idem na muzicku akademiju, samo nastavite, uzivam u ovoj diskusiji.

Ja to zovem redateljskim brljanjem.

Svatko može posjedovati moć, no bog se ne smije vladati poput čovjeka jer nije čovjek.

Ili je čovjek koji se sveti, ili je bog koji donosi odluku, nema ničeg između.

Bog neće trčkati oko liječnika i srati "vrijeme ističe, mali će umrijeti", jer boga nije briga (čovjeka jest).

Ako je bog, doktor ga je mirno mogao ubit u podrumu, balonja bi se reinkarnirao u onaj vodonepropusni sat kojeg Lanthimosovi kirurzi nose kao statusni simbol.

I napokon, ako je akcent na izboru sin ili kćer, zašto redatelj svako malo poteže Ifigeniju (koja nije imala alternativu u vidu mlađeg brata). 

Čemu konkretno u ovom filmu služi Ifigenija? Za opsjeniti prostotu?

To smo vidjeli u onom objašnjenju "što-je-redatelj-zapravo-kanio-reći" koje je netko linkao jučer  

aleksayu piše:    Slusajuci vase odlicne komentare, nazalost vidim koliko sam glup i neobrazovan, ko me je terao da idem na muzicku akademiju, samo nastavite, uzivam u ovoj diskusiji.

Šta fali Muzičkoj akademiji ? 

Da nije trtljao o Ifigeniji i da je namjestio nekakvo silovanje i zostavljanje film bi prošao kao klasični revenge.

  Platan, hvala na ''podrsci''. Moja je omiljena izreka ''Covek uci ceo zivot i na kraju umre glup''

 Da li bi citanje grckog dela , pomoglo u razumevanju filma, ili ne?

Razmisljam, da odem do biblioteke

  Ja spominjanje Ifigenije u filmu, uopste nisam registrovao, moracu izgleda da ponovo gledam film...

napisao si sledeće :

Ali, to je samo tvoje poimanje boga, zar ne? Samo još jedna naša (u ovom slučaju tvoja) racionalizacija, pokušaj da se ljudskim umom pojmi božansko.

Bog ne mora ništa i bog može šta mu je volja. Može jer je bog. A, za ovo da boga nije briga , to si u pravu. 

Svaki film koji izazove polemike može se reći da je postigao svoj cilj. Stavio je čoveka pred pitanje/a i približio ga samom sebi. 

Na ovaj tvoj način može se obraniti svako govno koje netko snimi/napiše 

Sjeti se Srpskog filma.

Da Lanthimos ima u sebi zeru talenta namjesto napuhanog ega i pohlepe, moglo je od ovog sadržaja biti nešto (kao što je polovično ispalo od Lobstera). No on nikad nema daha za dovršit, barem ne dugi metar.

*** I nemoj me zvati junior moderatorom jer nisam to. Samo trebam uredničke opcije radi postavljanja starih i rijetkih filmova, a to je ovdje vezano uz titulu  

Snimio je loš film, postavio situaciju koju nije znao obraditi, kojoj, ajmo reći, nije dorastao.

Zašto bi netko tko ima ženu kao opciju ubijao djecu?

Koja to majka zdravo za gotovo prihvaća smrt djeteta ne spominjući da bi se ona mogla žrtvovati?

Koji to redatelj u startu kaže "svi troje će se razboljeti i pocrkati", a do kraja filma ženskoj ne fali ni dlaka s glave?

Ja kao gledatelj moram to vidjeti: njegov egoizam, njezin egoizam, karakter kćeri koja malome kaže uzest ću tvoj ajpod kad umreš...

A što vidim namjesto nabrojanog?

Petero ljudi koji sjede i recitiraju kao na čitaćoj probi u kazalištu.

ali, u filmu se jasno tražii žrtvovanje deteta, ne žene. 

deca su ono najvrednije i ono do čega nam je stalo. 

od doktora se traži vrhunska žrtva. 

on je na kraju i daje ...

  Zanimljivo je sto otac, glava kuce, nije ima  muda da ubije sebe!? Nije to cak ni ponudio psiho decku.

  Ja bi to uradio da sma na njegovom mestu.

sigurna sam da je tako bilo, da je balonja rekao jedno od tvojih troje, samo mi je tlaka tražit.

I naravno, u konačnici žena je u bila vezana uz djecu, to je to, svih troje su u igri.

Aleksa,

nije mu smio ponudit sebe jer bi sotona odbio, ali se mogao samoubit i igrica je gotova, žena i djeca slobodni i nadmudrio skota.

Ima ona posebno gadna scena u krevetu, kad žena ladno kaže, rodit ćemo drugo, još smo mladi, možemo i na umjetnu oplodnju...

evo kako ide taj dijalog kada mu Martin saopštava šta će se desiti:

ali, doktorova žena se iz nekog razloga nije razbolela ... 

Također, kako je netko (Platan?) rekao, dječakova majka jednostavno nestane. Ne ide to tako, moraš vodit brigu o svim svojim likovima, dati dobar razlog zašto je nema.

U onoj jedinoj sceni mogla je biti i plaćena cura koju je mali pobrao na cesti, ne vidimo da mu je mama.

No zamisli scenu s Colinom i troje puzajućih, takvo što je smiješno (a treba biti tragično).

neko je pomenuo da čekamo njegov četvrti film.

Ubistvo svetog jelena je Lantimosov šesti film, plus ima jedan kratkometražni.

Evo fimografije :

Yorgos Lanthimos & Lakis Lazopoulos - O kalyteros mou filos AKA My Best Friend (2001)

Yorgos Lanthimos - Kinetta (2005)

Yorgos Lanthimos - Kynodontas  AKA Dogtooth (2009)

Yorgos Lanthimos - Alps (2011)

Yorgos Lanthimos - Necktie  [short] (2013)

Yorgos Lanthimos - The Lobster (2015)

Yorgos Lanthimos - The Killing of a Sacred Deer (2017)

Ovaj prvi je kooperacija sa još jednim grčkim rediteljem, hvale ga i navode da je najbolja savremena grčka komedija. Imam ga, ali još nisam stigao da ga pogledam. Drugi film, Kineta je katastrofa, najblaže rečeno.

Meni je Očnjak (Kinodontas) najdraži, ali je Lobster možda najbolji ..

Pogledat ću ako ih nađem, navikli smo od Jorgosa na katastrofe..

Jorgos se ne trudi i tu debelo griješi. 

Dupa dealuri recimo primjer je sličnog (ali dobrog) filma. Ovaj to nije.