Nek je Sinna na putu, tu sam ja 

Dokle god ovaj gornji sugovornik bude normalnu diskusiju držao za pljuvanje, ja ću "pljuvati" jer u tomu je bit pisanja o filmu 

@puppet _master, druze, ne koristi ovu prepisku kao neku vrstu seksi talka, mada nisam toliko neiskren da te ne razumem. Jasno mi je ;) 

Medjutim, kao u svakom dobrom filmu, a i sire, dajem preokret.

Aau!

1. Pa šta?

2. Pa šta?

3. Pa šta?

4. Pa šta, ne.

Sve što si naveo nije definicija minusa nego razlike, a razlika je subjektivna.

Lachlan, Watts, Stanton, ostala buranija, sve dokazano katastrofalni glumci...

Dramaturški element, sinko.

RIP Stanton.

Moja najdraža serija sastoji se od dvije sezone, dalje nije vrijedno spomena.

  Kad god uguglam twin peaks season 4 dobijam isti rezultat. Čak i bez Gugla znam da računam i to je nebitno u ovom slučaju. Nebitan mi je i lol komentar jer mi je serviran na neviđeno. Ko želi neka pročita šta imam, ko ne želi, ne mora.

   Prva sezona je bila odlična a u drugoj je Linč sa scenaristom Frostom počeo ovo što ove godine gledamo. Počeo je da fantazira i brlja i zato su ih proterali sa snimanja. Dozvolili su mu da režira zadnju epizodu druge sezone. Ne znam još uvek  da li je treća sezona Linčova osveta ili je u fazonu "samo vi hvalite carevo novo odelo."

  Prve četiri epizode su bile odlične, zatim sledi trolovanje do epizode sa A mombom koja je bila suvo zlato. Linč ni tu u suštini ne nudi ništa novo. Epizoda sa A bombom nudi verziju o paralelnom univerzumu koji on izglleda redovno posećuje. A ni ta ideja nije nova, razglaba se o njoj od Antike do danas. On tumači Platona na svoj način, na način kako bi što bolje prodao ovo svoje zavlačenje pod Goleš planinu.

Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maći s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu. – Zamišljam – reče on. – Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad štrče, i da pri tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reči ne progovore. – Tvoje je poređenje neobično – reče on – a neobični su i tvoji zatvorenici. – Slični su nama – rekoh. – Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine? ” (Platon, Država, knjiga sedma 514a,b,c, 515, Beograd 1993., str. 206)

  Čuvena Platonova priča o pećini, ili kako se obično kaže: ”alegorija pećina”, govori nam o Platonovom odnosu prema saznanju koje dobijamo od ”nevernih” čulnih opažaja. Samo oslobođen od okova prividnog znanja, to jeste senki samih stvari, čovek može dostići svetlo pravog saznanja. Privid, varke senki nastale od vatre, koja samo simulira sunce kao pravi izvor znanja, je ono što okovan stanovnik pećine vidi oko sebe i što smatra sopstvenom stvarnošću. No, ako se nekim slučajem, čovek oslobodi okova i krene za svetlom, to jeste van pećine, onda će se suočiti za zaslepljujućim sunčevim svetlom koje neće u početku moći da podnese, ali vremenom će shvatiti da je to svetlo istine. Taj izabrani će tako shvatiti šta je pravo znanje i oslobodiće se mraka prividnog saznanja. Na taj način, to jeste gledajući u sunce, čovek će ukloniti senke koje su ga zavaravale i stvarale svet koji je samo kopija onog pravog.

  Deo iz filozofije senke. U trećoj sezoni koja se može tumačiti kao nezavisni dugodugopredugometražni film skoro sve je duplo. Dva kepeca, nekoliko pari braće i dva Kupera. Moja sumnja da je L.Palmer živa nije bila samo sumnja jer ona ne živi ni u Beloj ni u Crnoj kolibi već u nekom imaginarnom i  sasvim desetom paralelnom  univerzumu koji je ozmislio Linč da bi nastavio svoju masturbaciju. Ako doživi, imaće šansu da opet drvi o svemu što mu padne na pamet jer on je za obožavaoce kultni reditelj i genije. Ne sporim minulu rad, sporim mu to što me smatra zekanom iz njegovog krateža koji sam ovde okačio.

   Da ne davim, dva Kupera su, na primer, dopelgengeri (blizanci) koji ne bi trebalo da postoje istovremeno u istoj dimenziji.

    Sve u svemu, deset i kusur epizoda su benigni tumor koji bi odsekao da sam znao šta me čeka. Podrazumeva se da fanovi ne žele da vide da je car go već i dalje hvale njegovo novo odelo.

  Ne ulazim u to kakvi su ukusi gledalaca, ali mislim da je veći deo Linčovog stvaralaštva, ako isključim Dinu i Čoveka slona koji su rađeni po tuđem predlošku,č isto umetničarenje koje je samo sebi svrha. Tvin piks, šiljci bliznaci u kome sve ima svog blizanca i dvojnika, dobrog i lošeg i gde ništa nije kao što izgleda, svodi se na kraju na priču o incestu i tu je kraj. Sve drugo, to isporučivanje mistike kroz crvene sobe, kepece i džinove, neka zaumnost i apsurdnost likova, služe samo da maskiraju osnovni motiv zbog koga se gleda serija i film. Ne sporim filmičnost reditelja, ali smatram da on trpa sve što mu padne na um u osnovi tanke priče, s tim da posmatrač mora sam učitavati značenje i govoriti sebi " Koja mistika, kako samo montira...". Ta neka priča o iskonskom zlu, o demonu koji se seli i traži telo kroz koje će delovati, taj primitivni atavizam koji se isporučuje, sve je to meni bilo prenapnegnuto i bez ikakve svrhe.

  Da znam ovo što sad znam ja bih odgledao prve i poslednje tri epizode. Ovako sam gledao Linčovo masturbiranje u epohalnim scenama tipa "Vidi kako onaj metlom čisti nešto 10 minuta" ili "Sad će ćika LInč, umjetnik i šmeker da se rastaje 15 minuta sa svojom eskort damom".

Kad je gostovao u Beogradu 2011 prvo smo ga to pitali. Maestro, kako se izgovara vaše ime?