|
Naslov, je namerno pogrešno napisan, kao parodija na ezoterične filmske naslove i naizgled se ne odnosi ni na šta konkretno,ali ima kvaka. Ni Siera ni Nevada se ne spominju nigde u filmu.Ali,nakon što odgledate tri sata ove porodične drame,razumećete.Kad bi naši distributeri iskreno preveli naslov,glasio bi - "U tri lepe..." Ni ovo remek delo nije baš za svakoga. Postoje dve stvari koje morate da prihvatite pre nego što pogledate ovu dramu. Prvo, reditelj vam, namerno, neće dozvoliti da skontate veze između gomile likova. Ako ste gledalac koji ne obraća pažnju na dijalog,možda ćete biti frustrirani onim što se površno čini kao nedostatak režije i osećate se prevarenim,misleći da je film "besmislen".Drugo, film je IZUZETNO istočnoevropskog karaktera.Ako želite holivudski kraj, nećete ga naći ovde. Međutim, jednostavno volim ovakve filmove koji vas guraju u tešku porodičnu situaciju i puštaju vam da sami pokušate da shvatite šta se ustvari tu dešava.Ako vas je oduševio film „Carnage” Romana Polanskog,"Sieranevada" će vas razbiti. Za ljude koji vole takve stvari ovaj film je prava poslastica. Cristi Puiu brusi umetnost višeslojnog, mrtvog rumunskog realizma sa fizički klaustrofobičnom, emocionalno burnom unutrašnjom dramom, usmerenom na tajne svake porodice, to je njegov najpristupačniji film od "Smrti Gospodina Lazareskua."iz 2005.godine.Neki (uključujući i mene) smatraju ga najodvažnijim i najuticajnijim rumunskim filmskim stvaraocem koji je ostavio dubok trag na međunarodnoj sceni u poslednjih deceniju i po,i ima neobično intrigantan opus u svojoj karijeri.Posebno je zanimljiv po prikazivanju rigoroznog realizma,ali na zbunjujući način sa namernom upotrebom nedorečenosti,zamki,enigmi i nejasnoća.Shodno tome, malo ko je znao šta da očekuje od ekscentrično naslovljene (i namerno pogrešno napisane) Sijeranevade, iznenađujuće, prvog njegovog filma koji je ušao u glavnu konkurenciji Kanskog festivala.Kao i uvek,i ovde prepušta gledaocima da sami razmisle, ne samo o tome šta se dešava i zašto, već i o tome šta se tačno na koga odnosi.Kako vreme prolazi, Puiu se potvrđuje kao jedan od zaista najosobenijih (i filozofski fascinantnih) glasova filmskog stvaralaštva 21. veka; u svom izuzetno promišljenom pristupu kinematografskom realizmu, on je istovremeno rigorozan i tiho radikalan. Tek na samom kraju, posle pomalo čudnog auto-monologa glavnog junaka, zaista se osećate zadovoljnim onim što je film prikazao i možete shvatiti suptilnu koherentnost u svoj toj zbrci pojedinačnih propalih narativa. Svaki lik u ovom filmu je samoostvarena osoba 21.veka, koja ima svoj lični stav o tome kako svet funkcioniše. Radnja filma to čini očiglednim, ali sva pitanja su na vama: Gde su laži? Gde je istina? Šta se dešava sa glavnim likom na kraju? Ovo je tipična zagonetka Cristi Puiua,koju uvek ostavlja za kraj svojih kontroverznih filmova.Kao u nekom avangardnom pozorištu,gledaoc postaje aktivni protagonista,koji sam donosi odluke na koji način će se završiti film.Zato je on najveći rumunski filmski stvaraoc i čvrsto stojim iza ovih reči.
|