Nežna i ljudska priča o ljubavi i iskrenoj dobroti u filmu po Foknerovoj priči sa fenomenalnim Robert Duvalom, meni se čini inspiracijom za lik Karla iz sjajnog filma Sling Blade (1996).

Robert Duval je gosn Fentry, siromašni, prosti, odrpani (sa zihenadlom umesto dugmadi na košulji) neuki drvoseča koji negde u šumskoj bestragiji Misisipija vodi samotni život daleko od ljudi, sa prirodom kao jedinim društvom, sve dok mu jednog dana iznemogla, tu na sred šume pravo niotkuda ne dođe trudna milica Sara. Ubrzo saznajemo da je milica nesrećna devojka koja je pravo iz doma nasilnog oca i braće dospela u podjednako užasan brak sa nasilnim mužem koji ju je često ostavljao samu na duže, te je Sari jednostavno prekipelo i ona je očajna pobegla, bez ikakvih stvari, kuda god je noge odnesu. Donele  su je, eto, pred ovog dobrog prostog čoveka koji je od prvog momenta čuva i brine o njoj na svoj jednostavni, nežni način. On se naravno zaljubljuje u nju, čuva je preko cele zime (preslatka je scena kada joj kupuje "svilene bombone" za svojih 4 centa, kao božićni poklon), sve do porođaja posle koga je sva njenja patnja sustiže...

Tomorrow je tih i skroman filmić u čijoj jednostavnosti su sva suština i lepota. Strpljivima se može isplatiti, kraj je prelep, za pamćenje, dok je tema čiste, istinske ljubavi i pažnje...bezvremena, kao i ona sama, onda kada je prava, a ovde je to slučaj. Robert Duval je stravična glumačka veličina, zadužio je ne samo američki film već čitavu filmsku baštinu svojim brojnim maestralnim ulogama, teško je izdvojiti nešto od tog mnoštva sjajnih uloga, tek, verujte mi, Tomorrow zbilja može biti jedan od najvećih njegovih glumačkih briljiranja, što u njegovom slučaju itekako ima težinu, odličan! Naravno, nije za svakog, ekranizacija Foknera sama po sebi jeste nezgodan posao, film je spor, sav u detaljima a oni su opet, rekosmo, jednostavni, posebno za današnje gledaoce mogu biti previše svedeni, miljama daleko od hollywooda, zabave, ili kakve pompezne drame, ovo je tek prosta, ljudska priča.