Osećam potrebu da kažem par reči o ovoj seriji koju sam prevela samo zato što je moj sin željno iščekivao od 2017. Prva sezona je bila divno nostalgična za mene i uzbudljiva za moju decu. Druga je bila podnošljiva. Treća je, po mom skromnom mišljenju, tipičan primer kreativnog bankrota jedne lepe ideje koju su odlučili da izmuzu do poslednjeg dolara. Neću da govorim o rupama u u zapletu ni o stereotipima. Neka to bude omaž grešnim osamdesetim. Moj najveći problem sa ovom sezonom su ruinirani likovi i politički i korporativni marketing lišen svake suptilnosti.

Odrasli likovi su svedeni na komične otklone i karikature. Deca, koju su do sada ismevali zbog toga što su zanesenjaci i štreberi, u 3. sezoni su generički tinejdžeri sa rečnikom rednekova na metu, agresivni i neprepoznatljivi. Majk u prvoj epizodi kaže odrasloj osobi koju poštuje „you piece of shit“. Ako je kod Majka tinejdž angst, šta je sa devojčicom od 10 godina koja ima želju da ubija komuniste i tvrdi da je kapitalizam isto što i slobodno tržište? Pre-tinejdž angst koji ide uz genijalnost za matematiku i antikomunizam? Ta ista devojčica od 10 godina koristi vulgarnosti najniže vrste i obraća se čoveku koga prvi put vidi sa „bold bastard“. I kao vrhunac , u pretposlednjoj epizodi, imamo priznanje starijeg tinejdžera da je gej u polururalnoj Indijani osamdesetih godina prošlog veka koje pri tom sagovornika ne šokira! Onako, usput, da se čekira i to polje iz agende političke korektnosti pošto je već izglorifikovan kapitalizam koji je ipak fer, ošinut seksizam na radnom mestu koji nije fer i pošto su u dijalozima izreklamirani razni lanci brze hrane i pića (za koja nisam našla prevod na srpski).

Izvinjavam se zbog svih grešaka u prevodu jer često nisam imala strpljenja da pregledam ono što sam prevela, naročito pred kraj serije.