Film o "sitnim ribama" iz naslova, tj običnim ljudima i njihovoj borbi da prevaziđu svoje limite, problematične prošlosti, nimalo svetle sadašnjosti i krajnje neizvesne budućnosti, uz istovremene bitke samih sa sobom.

Tracy Heart (odlična Cate Blanchett) je već u svojim tridesetim, sa burnom narkomanskom prošlošću koje se jedva otresla, sada u grčevitom trudu da ostane čista i da konačno napreduje ka stabilnosti uz fin poslovni plan o igraonici za koju se hebava sa bankama i njihovim odbijanjem zajma, no sve postaje daleko turbulentnije kada se u grad posle četiri godine vraća njen bivši momak Johnny, što momentalno menja Tracyin život vraćajući je pred potisnute demone, te gurajući njenog brata dublje u kriminalne vode, što uz sve gore potonuće starog porodičnog prijatelja (Hugo Weaving u još jednoj sjajnoj ulozi) u narkomaniju, kojoj ona ne sme biti blizu, stavlja Tracy u neprekidno balansiranje između nebrojeno vatri.

Little Fish je pored meni fine priče o proputovanju centralne junakinje kroz olujne vode i kompleksna studija porodice na margini, mahom lišenoj izbora i mogućnosti, kao i o snazi volje i odlučnosti koji su potrebni da bi se prebrodile mnoge krize koje se svakodnevno nameću, čime ovo biva još jedan od australijskih filmova koji me podseća na domaću kinematografiju, jasno meni ovaj mnogo bliži, dok delom možda ima i refleksija britanskih socijalnih drama Tony Richardsona, Ken Loucha, Mike Leigha, šta znam. Istovremeno film zna biti spor, sa postepenim ogoljavanjem svakog tananog sloja junakinje, delom i ostalih zbilja dobro napisanih likova, dok mi je i više od samog vođenja priče godila veličanstvena gluma Blanchettove i Weavinga, uz pomoć još nekoliko sjajnih australijskih glumaca Sam Neila, Noni Hazlehurstove, Martin Hendersona, te je ovo možda pre svega film koji pripada glumcima, iako volim ja te intimne ljute bitke likova za svoje parče neba, protiv svih prepreka.

Meni baš dobar.