Iako nisam preveliki ljubitelj korejskih gansterskih filmova, ovaj je ispao nekako drugačiji. Prilično jaka krimi-drama o probuđenoj savesti, kajanju, oprostu... ali i ljudskom zlu, surovosti, osveti.

Naime, mladić po imenu Tešik izlazi iz zatvora nakon što je u tuči protiv konkurentske bande, nehotično ubio jednog od članova iste. Na opšte iznenađenje, majka ubijenog mafijaša ga prima kod nje kući nakon što joj se ovaj obavezao da će ostaviti iza sebe prethodni način života. Ova odluka izaziva zgražavanje njene ćerke, a sestre ubijenog mafijaša. Tešik se vremenom zbližava sa ovom porodicom, pomažući im da vode restoran. No restoran se nalazi na zemljištu na koje se nameračio lokalni mafijaš sa namerom da tu izgradi šoping mol. Međutim, starica je uporna u nameri da isti ne proda. Dolazi do ozbiljnog sukoba sa nesagledivim posledicama po sve aktere ove priče.

Jedna od retkih mana filma je par policajaca koji se ne mešaju previše u svoj posao a uvek se nalaze u blizini dešavanja. Nepotrebno ubačeni likovi koje režiser nije uspeo da integriše u priču.

Vrlo dobro uobličen film, sa glavom i repom. Mene lično, malo podseća na The Man from Nowhere (2010).

Preporuka za sve koji vole onaj tip akcionih filmova koji imaju i jaku priču u pozadini.

Još jedna dobra korejska drama, film koji me je donekle podsetio na sjajni Cronenbergov History of Violence... 

Ovo je priča o Tae-siku, nekada brutalnom i opakom momku u svojim dečačkim danima, koji po izlasku sa desetogodišnje robije pokušava da se iskupi za svoju mračnu prošlost. 

Prva stanica "napolju" mu je mali porodični restoran koji vodi žena koja ga je usvojila oprostivši mu ubistvo njenog sina, jedina svetla tačka u Tae-sikovim robijaškim danima, koja mu je uostalom i pomogla da se oslobodi svoje tamne strane. U gradu se dosta toga promenilo za tih 10 godina, Tae-sikovi nekadašnji puleni koji su ga gledali kao boga, sada su rivali u velikoj kriminalnoj organizaciji koju vodi čovek koji je na to mesto došao upravo zbog toga što je Tae-sik ubio prethodnog bossa...no Tae-sik ne želi da ima ikakvog posla sa svima njima. Zbližava se sa kćerkom svoje nove majke, zapošljava se kao automehaničar, ne odgovara ni na kakve provokacije pa makar bivao i pretučen, jednostavno je odlučan u svojoj želji za mirnim i spokojnim životom. 

No da li će na tome i ostati onda kada uvidi da je svet u kome pokušava da živi bez nasilja zapravo užasno nasilan, kao i onda kada počne da gubi sve do čega mu je stalo upravo zbog odbijanja da se "umaže krvlju"? Koliko ima istine u onome da nasilje samo prouzrokuje još nasilja? Važi li to i kada su svi do kojih vam je stalo ugroženi?

Dobra tema, sjajni likovi, dobra i gluma, a kupila me je i jedna od jednostavnijih i lepših definicija ljubavi koju sam video u skorije vreme na filmu "Šta je to ljubav?" "Prosto je...Ljubav su srećni trenuci i lepa sećanja...Ukoliko se sećaš, ljubav ne prolazi" 

Preporuka.