Idi i smotri AKA Come and See (1985)
Web: Titlovi.com
Kategorija: Filmovi i serije
Ime foruma: Titlovi.com Vam sa ponosom predstavljaju - filmovi
Opis foruma: Ovdje možete naći informacije o filmovima
URL: https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=72111
Datum ispisa: 06.Lipanj/Jun.2026 u 06:21
Verzija Softvera: Web Wiz Forums 11.01 - http://www.webwizforums.com
Tema: Idi i smotri AKA Come and See (1985)
Objavio: KarolinaV
Tema: Idi i smotri AKA Come and See (1985)
Datum objave: 24.Kolovoz/Aug.2015 u 02:28
Idi i smotri (1985) Žanr: Drama, Ratni Trajanje: 136 min Država: Sovjetski Savez Jezik: Bjeloruski, Ruski, Njemački Režija: Elem Klimov (kao E. Klimov) Scenarij: Ales Adamovich (scenarij) (kao A. Adamovich), Ales Adamovich (priča) (kao A. Adamovich), Elem Klimov (scenarij) Uloge: Aleksey Kravchenko ... Florya Gaishun (kao A. Kravchenko) Olga Mironova ... Glasha (kao O. Mironova) Liubomiras Laučevicius ... Kosach (kao L. Lautsyavichius) Vladas Bagdonas ... (kao V. Bagdonas) Jüri Lumiste ... Njemački oficir, nacistički fanatik Bjelorusija 1942–43. Četrnaestogodišnji dječak Florja ukrade pušku s mrtvog vojnika te se pridruži partizanima u borbi protiv nacista. Ostavljen od starijih suboraca, Florja se u šumi skriva od bombardiranja, zajedno s Glašom. Potom se vrati kući, ali stiže neposredno nakon spaljivanja sela i pogubljenja svih stanovnika, uključujući njegovu majku i sestru. Florja bježi natrag u šumu, potom svjedoči još jednom zločinu... Realiziran povodom četrdesete godišnjice završetka II. svjetskog rata (scenarij je čekao odobrenje 8 godina) te nagrađen Velikom nagradom na festivalu u Moskvi, film postiže rijetko dosegnut emocionalni intenzitet u prikazu brutalnosti rata, čime, kao i izrazitim izbjegavanjem žanrovskih konvencija, korespondira s "Usponom" (1977) redateljeve supruge Larise Šepitko. Referirajući se naslovom na često ponavljan stih u Apokalipsi, kojim gledatelju sugerira jednakost prizora na ekranu s opisom smaka svijeta iz Biblije, film dočarava ugođaj potpunog rasapa čovječnosti prikazom junakova razvoja od nevinog dječaka do duševno traumatizirane ličnosti (suptilno postarivanje dječakova lica tijekom filma), što čini fabularni okvir djela, te kombinacijom blago nefokusirane, mutne fotografije s prizorima velike dubinske oštrine i čestom zamjenom dijaloga bez konkretnog značenja, šumovima, kricima i zvukovima pucnjeva i bombi. Iako završetak s dokumentarnim snimkama zločina iz II. svjetskog rata upućuje i na nemogućnost cjelovitog fikcionalnog posredovanja ratnog iskustva, gomilanje iznimno zornih slika fizičkog stradanja i zločina, koje vrhunac dosežu u prizoru paljenja sela, proizvode emocionalni učinak straha i užasa balansiran tek poetskom scenom Florjina i Glašina boravka u šumi. http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=677" rel="nofollow - link http://www.imdb.com/title/tt0091251/" rel="nofollow">  http://titlovi.com/titlovi/titlovi.aspx?prijevod=Idi%20i%20smotri&jezik=" rel="nofollow">  |
Odgovori:
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 29.Rujan/Sep.2018 u 19:11
Izuzetan antiratni film. Klasik. Preporuka. 10/10.  -------------  |
Objavio: chiba
Datum objave: 30.Rujan/Sep.2018 u 03:09
|
Odličan film. Hvala na preporuci. |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 30.Rujan/Sep.2018 u 07:23
|
Remek delo. Gledao sam film kao klinac i zapamtio ga do najsitnijeg detalja. Kraj kad prerano sazrelo i istraumatizovano dete puca u Hitlerovu sliku je poslednja nezaboravna scena. Puca u njega i prestaje tek kad na njemu vidi manijaka koji je tek prohodao. U tome je razlika između normalnog čoveka i ludaka.
|
Objavio: chiba
Datum objave: 30.Rujan/Sep.2018 u 18:51
| Ne zaboravlja se lako ono u crkvi. Brutalna scena. |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 30.Rujan/Sep.2018 u 20:32
|
Kao klinac sam video onu scenu u pustom selu i gomilu streljanih seljana koje su streljali nacisti, SS kazneni odredi. Nisam znao kako se zove film do Stoletovog posta. Najjača je zadnja scena kada puca u sliku "Hitlera osloboditelja". Inače, u Nirnbergu se veći deo nacista branio kao onaj glavni oficir pod mostom, za trenutak sam mislio da će da im oproste, to bi bila ruska propaganda. Inače zapadnjaci su se bunili da je ovo propagandni film. Dovoljno je samo da prošetaju Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom i vide sva ta stratišta. Hitler je inače državno propovedao da je to zemlja, plodna, oranica, gde treba porobiti ili istrebiti niže rase a naseliti arijevsku rasu. Žitnica Trećeg Rajha. Stidljivo se po našim medijima ponekad provuče informacija da su nemački vojnici redovno na ratištima a pre svih na ruskom frontu koristili određene droge za suzbijanje straha i bespogovorno izvršavanje naređenja. Deo vojske nisu bili nacisti već silom oterani u rat i na frontove. I bila je aktuelna parola "Ćuti i izvršavaj da ti ne budeš na drugoj strani". To je možda i deo odgovora kako jedno ljudsko biće može da izvrši takva zlodela i ratne zločine nad desetinama i stotinama civila koji su druge niže rase i nacije. Naravno, da Rusi nisu to zaboravili. Npr. od 91-120 hiljada zarobljenih Nemaca i njihovih saveznika (Rumuna, Mađara, Italijana) nakon Staljingradske bitke kući se vratilo 6 hiljada. Još jednom, poslednja scena filma je jedna od najupečatljivijih ratnih scena. ------------- |
Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 02.Listopad/Oct.2018 u 00:27
|
Nikad nisam rekao da su svi išli dobrovoljno u rat. Laže onaj ko to kaže i to se i u filmu da videti. Pojedinci plaču dok pucaju, povraćaju...MOgli su, kad su već videli u šta su dovedeni, da urade ono što pacifisti ili kukavice rade. Namerno rab+njavanje ili sakaćenje nije novost, nagledao sam staraca koji su osakaćeni u mladosti zbog Sremskog fronta. To su oni što nisu pobegli u Rumuniju. Krajem Prvog svetskog rata jedna nemačkia četa je bez spavanja i uz minimalan odmor pešačila 30 sati. Kad su legli spavali su dva dana. Tome imaju da zahvale Bajernu koji ih je iskoristio kao zamorce. Hitler je hteo mnogo toga a hteli su i oni koji su ga ozabrali na demokratskim izborima. Na početku filma Staljingrad grupa vo0jnika putuje vozom. Jedanod njih itvara vagon, gleda beskrajna ptosttanstva i urla čoveku koga vidi da radi na polju. Unapred se raduje zemlji i robovima koje če dobiti posle rata. Sovjeti su zarobljenike sprovodili kroz razjaren narod koji je mogao sve osim da ih linčuje. Posle takve kolone redovno su se prale ulice. Bilo bi dobro i lekovito da slične filmove snimaju Nemci i njihovi saveznici umesto da peru biografiju. |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 26.Svibanj/May.2020 u 01:31
Samo jedan detalj: 628 sela u Belorusiji je spaljeno do temelja sa svim stanovnicima sela.  ------------- |
Objavio: JoxerTM
Datum objave: 26.Svibanj/May.2020 u 14:19
Naravno da jest. U čemu je točno problem? Netko se našao prozvan i uvrijeđen jer ih je film raskrinkao? I treba biti!
Ovo je suština ne samo Hitlera nego i svih drugih vođa koje su odvele narod u (ili pred) propast. Drugim riječima ja podupirem tezu da je narod kriv za sve nevolje koje im se događaju. Čast pojedincima koji su se protivili ili utekli ili pokušavali spasiti vlastiti narod od samog sebe. U slučaju drugog svj. rata, narod je bio taj kojemu je palo na pamet da je baš super to da su "oni drugi" manje vrijedni te da je dopušteno potamaniti ih i napljačkati se tuđe imovine. Pa su ti drugi ispočetka bili židovi, pa "komunjare", pa romi, pa kasnije osobe s psihičkim problemima, pa umno zdravi ali s neizlječivim genetskim fizičkim manama, pa ovi i oni, kad je u pitanju grabež nađe se razlog lako - i nitko nije pomišljao da će jedan dan doći red i na njih same. Pukom srećom nakon rata nisu završili istrijebljeni na isti način kako su tretirali druge. I još uvijek postoje ljudi, a i narodi, koji iz svega toga nisu naučili ništa. Da se vratim na fim - po meni je u pitanju obavezna lektira, ali ne bilo kada. Gledati prije (bilo kojih) izbora.
|
Danilo-Naissus piše:Objavio: Stole Haringa
Datum objave: 28.Svibanj/May.2020 u 00:42
 Evo
jedne zanimljivosti, dečaka iz "Idi i smotri" takođe znate i kao
KGB-ovca Vedenskog iz "Brigade" iliti iz "Sašine ekipe", kako je kod nas
preveden ovaj kult od serije. I na gornjoj i na donjoj slici se nalazi
Aleksej Kravčenko. Nakon gledanja sovjetskog/beloruskog ratnog klasika iz 1985. verovatno se mnogi zapitaju da li je malac ostao uopšte normalan i funkcionalan posle svega što je preživeo i to je pitanje na mestu. Tokom snimanja je bio podvrgnut žestokim dijetama, bio je čak neuspešan pokušaj hipnoze nad njim ne bi li lakše podneo prizore užasa i ono što je i fizički morao da prolazi njegov lik, a ako se sećate scene sa kravom, tada su mu na 10cm iznad glave leteli pravi meci. Kravčenko je imao 13-14 godina kada ga je Elem Klimov odabrao za film, nikakvo glumačko iskustvo pre toga, a kad se vratio u školu ne samo da je bio mršav kao čačkalica, već on tvrdi da mu je i kosa osedela. Sasvim prirodno, neko vreme nije želeo ni da priđe kameri, pridružio se mornarici posle srednje škole, ali ga je vukla gluma i ipak je 1991. odlučio da se vrati tom putu. Zvanično je 1998. prvi put dobio posao nakon "Idi i smotri" i tada je sve one traume okrenuo u svoju korist, a iskustvo sa tog filma shvatio kao najbolju školu koja je mogla da mu se desi. Od te '98. svake godine glumi u ponekom filmu ili seriji, a konkretno u "Brigadi" (2002) je imao odličnu ulogu i prilično značajnu, budući da se njegov lik pojavljuje gotovo celim tokom serije, razmene njega i Belova su uživanje kakvo samo relacija služba-mafija može da pruži. Dodatak temi koji ne može da škodi.
Bez namere da budem hitlerov niti bilo čiji advokat, dotični manijak je samo primenio ideje opskurnih britanskih eugeničkih društava. Britanci su nepočinstva usavršili i doveli do perfekcije. Prvi su izmislili i u praksi ostvarili konclagere (Burski ratovi), o genocidu i istrebljenju kompletnih naroda da ne govorim. Najgore od svega je što su te ideje i maniri preživeli i da se na njih više i ne obraća pažnja. Na primer, za jednog ubijenog nemca streljano je 100 Srba i to je kasnije smatrano zločinom bez presedana. Danas jedan pilot u brišućem letu pobije isto toliko, ako ne i više ljudi, i na to se ne obraća pažnja. Nadređeni vojnicima koji su streljali decu u Kragujevcu nisu bili ništa drugo nego nemački prosvetari koji su strelčjali tuđu decu i kolege. Što se izbora i demokratije koja je hitlera i njegove epigone dovela i dovodi na vlast...pa dovoljno je uguglati Sokrat i demokratija mada je i Platon dao dobru definiciju. Zato mi je poslednja scena iz filma toliko dobra i bitna, klinac puca sve dok ne vidi sliku deteta ispred sebe. On još nije, uprkos svemu prešao granicu. Bežim sa teme. |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 28.Svibanj/May.2020 u 00:57
Sjajni komentari u ovj temi. Hvala svima na odvojenom vremenu i komentaru.  ------------- |
Objavio: JoxerTM
Datum objave: 16.Rujan/Sep.2020 u 17:45
|
Info, nisam znao prije. Criterion je napravio remaster ove mastvočuše tako da nemojte zaboraviti "osvježiti" kolekciju. DVD/BR nije nimalo jeftin ako ćete naručivati prekoocenasku dostavu: https://www.criterion.com/films/28895-come-and-see" rel="nofollow - https://www.criterion.com/films/28895-come-and-see
|
Objavio: marcobobby
Datum objave: 25.Lipanj/Jun.2025 u 09:02
| Brutalni prikaz ratnih strahota u režiji zloglasnih ''Einsatzgruppen'' (odredi smrti kako su ih prozvali). Sjajne glumačke izvedbe dečaka Florye i tek stasale devojke Glashe, pa sve pohvale za napravljeni kasting. Film koji će vam se urezati u sećanje, kao podsetnik dokle seže ljudsko zlo. |
Objavio: JIMBORAYAA
Datum objave: 20.Kolovoz/Aug.2025 u 21:59
| Порука овог филма је да се из свемира види разлика између раса. ,,Виша раса" убија и спаљује живе недужну децу и цивиле. Припадници ниже расе то не раде чак ни директиним учиниоцима и налогодавцима оне гнусобе. Такође се види међурасна разлика на самом крају када дечак пуца у хитлерову слику. Са сваким пуцњем се време враћа у сликама и снимцима, који су све старији. Када се време врати толико да видимо слику малог адолфа у мајчином наручју, дечак гледа, нишани и размишља да ли да пуца у то дете које је хитлер, али, ипак дете. Погледа у запаљену кућу, па опет у слику и спушта пушку. Свако дете ,,више расе" је мали дадо, али је ипак дете.... Ту је разлика између ,,више" и ,,ниже" расе, Између €U-ропског и словенског света. |
Objavio: JoxerTM
Datum objave: 21.Kolovoz/Aug.2025 u 01:36
|
Pet puta čitam i ne vjerujem da sam dobro pročitao, ali izgleda da jesam. Taman sam bio pomislio da se tiktokerski brejnrot nije proširio i na ovaj forum, ali ne mogu biti uvijek u pravu, yebiga. |