Zbilja odličan, višeslojni, ponegde i ludo zabavan, istrovremeno i vrlo mračan film, pogađa u svaku metu čineći još jedan savremeni američki klasik (po mom relativno skromnom mišljenju), sa već antologijskom i neponovljivom ulogom Billy Bob Thorntona koji blista u svakom kadru ovog filma. Pri tome ima sjajnu podršku u epizodistima...pokojni John Ritter pre svega, potom i zbilja jezivi Dwight Yoakam, još užasniji  J.T.Walsh i kameo uloga veličanstvenog Robert Duvala, dok možemo videti i kratku,blesavu epizodicu i jednog Jarmuscha, ništa manje.

Sama priča itekako nosi svoje vrednosti, scenario zasluženo dobija Oskara te godine. Emocionalan u svim slojevima, sa tek blagim upadom na rizično tle (pre)sentimentalnosti, iz koje se vešto čupa, Sling Blade biva jednim od boljih (američkih) filmova devedesetih, zbog svojih vrednosti može se gledati stalno iznova, Thornton će uvek biti maestralan, on sam se može gledati gotovo u nedogled. Uopšte, Sling Blade zadaje težak domaći zadatak za današnje glumce i scenariste, od mene naravno ima svaku preporuku.