Zato i ne znam čemu sva ta halabuka i skoro jednoglasno urlanje svetskih filmskih kritičara da je ovaj Maks nešto "do sada neviđeno". Pa, jeste, viđeno je pre pomenutih 35 godina! Mel protiv Hardija? Ma ajde, smešno poređenje... 

Ako bi, ipak,  trebalo da poredim, ovaj Maks je po celokupnom kvalitetu i utisku daleko ispod prvog (čak iz 1979. godine), ipak za nijansu slabiji od drugog (jer je veće umeće bilo snimiti "to" tada, nego "ovo" sada), a možda jedini film s kojim, zapravo, može da se poredi tako da mu "to" ide u korist jeste onaj treći deo, s Tinom Tarner.

Najveća "glumačka" vrednost ovog Maksa, svakako, jeste transformacija Šarliz Teron. Njena jednoruka Furioza, prašnjava osvetnica, predstavlja i jedini "originalni" lik koji neće biti zaboravljen čim se strasti malo smire i izađe se iz bioskopskog mraka. Ipak, čak i u njenom slučaju, neki motivi su scenaristički nedorađeni, pa se postavlja pitanje zašto autori filma nisu želeli da bar malo temeljnije "zagrebu" i po pitanju smislenijeg opravdanja svih tih akcionih filmskih rezova. Jer, sav film mogao bi da se prepriča samo u jednoj rečenici - "Oni beže, ludaci ih jure, put kojim jure je prašnjav i prepun na njemu ima još nekih motorizovanih ludaka, pa kad oni pobegnu i sretnu neke babe na motociklima i krenu dalje put neke nepregledne slane doline (s zalihama dovoljnim da putuju 160 dana ??? Kako to izračunaše? Digitronom?) Maks ih ubedi da je bolje da se vrate istim putem, pobiju govna i gotova stvar.".

E, pa, za celokupan pozitivan utisak o filmu, bar meni, potrebno je mnogo više smislenosti. Džordžu Mileru kao da niko nije rekao da nije dovoljno samo da se napravi strip na filmu. Mnogi su to uradili davno pre njega, na mnogo smisleniji način. Što se mene tiče Maks Rokatanski je Mel Gibson, i tačka!