Žanr: Akcija, Misterija, Triler

Trajanje: 119 min

Država: Južna Koreja

Jezik: Korejski

Režija i scenario: Byeong-gil Jeong

autobiografiju u kojoj do detalja opisuje sva svoja ubistva.

Detektiv Choi, koji je istraživao ta ubistva pre 15 godina još jednom kreće u lov na ubicu.

Han Ji-soo i rođaci ostalih Leeijevih žrtava planiraju osvetu, a u međuvremenu 

pojavljuje se još jedan ubica, pa dolazi do sumnje da li je Lee pravi serijski ubica...

http://www.imdb.com/title/tt2468774/" rel="nofollow">   http://en.wikipedia.org/wiki/Confession_of_Murder" rel="nofollow">

Pa, sad, kako uzmeš ga, da 'prostiš, jer – ako – primjerice - uz The Physician - nakon pola sata - zaspao sam, što jesam, rasuo kokice, a potom - u krilo vrelo - prolio ledenu bamboocha Fantu, šesticu mirne duše zarotirati mogu – i, evo, uradit ću to - za punih 180 stepeni. 

Film, po meni, predstavlja savršenu ravnotežu stila, osjećaja, neposrednosti i realizma, uz - za inače mučnu temu – idealno dozirane obrte, fantastično odrađene akcijske scene, jurnjavu po kiši, i vješta prebacivanja sa slika užasa na humor – dovoljno da reditelju i scenaristi, ponaosob, u index upišem devetku – k'o vrata! - a, da grleno navijanje vatrenih obožavateljki ubice, reklama za čokoladni biskvit i u kadar zalutali šumar – i sada izmame mi osmijeh. 

Sve, naravno, pa, i ukus individualna je stvar, ali sve - a, pobrojano zasigurno - bolje je od toga da uz film zaspite snom mučenika (u samo pola sata izmučenog klišeiiziranim, pljunipazalijepi metodom nanizanim slikama Persije iz XI stoljeća). 

O fazoniranoj bradi i štucovanim brkovima Bena Kingsleya kao Ibn Sine, da i ne govorim. Hhh!

OCJENA: 9

     Remek delo.

 Cista desetka!!!

    Remek delo.

 Cista desetka, za sjajnu komplikovanu pricu, glumu, tenziju. Nemam reci, jedan od najboljih juznokorejskih filmova ikada snimljenih. Ima toliko adrenalina, da je posle ovakvog filma, greh  gledati nesto drugo.

Meni licno film nije ostavio sveukupno neki poseban utisak.

Dosta stvari je vec vidjeno, uz naravno istocnjacke tragikomicne scene,

pracene u nekim scenama sa akcijom koja vuce ka fantastici, dobro zakaze

nekad scenario/rezija u bitnim trenucima, ne moze da bude konstantno.

Sta mi je bilo zanimljivo, prikazano je odustvo impulsivnosti i jos jedne osobine koje su karakteristicane za serijske ubice i sociopate, a naglasen egocentrizam.

Sta mi se svidelo i sta je ostavilo utsak na mene.

To je prikaz nacina ponasa pojedinacnih ljudi kao i mase, a koji su inicirali i  rasplamsali  novinari i mas-mediji,u ovom slucaju televizija tj. mozda su scenaristi se zapitali kakav ce psiholoski i socijalni efekat ( mozda i o samoj etiologiji) izazvati serijski ubica koji koji izrazava pokajanje, koji je pritom vizuelno atraktivan za dato drustvo, dobrotvor, i ciji je npr. cilj da A posteriori preko pisanog dela  utice na nekog, da osvesti  u stilu da se ne ponovi. I kod nas ubice, kriminalci, narkomani, bivsi zatvorenici pisu knjige, i dobro se prodaju i citaju.

Bukvalno kao da su scenaristi stajali u onoj masi i pitali se ko je ko, sta je dobro a sta zlo, sta je dno a sta tron... u stilu ljudi istrazite. Podseti me prethodno, onako na prvu, na mangu Death Note.

Vala ni meni, zapravo nisam mogao da ga završim. Prosto mi je odbojan bio previše onaj klinac koji se izdaje za ubicu, pub skoro pa podjednako antipatičan onoliko nadrkan, neću bre da provedem dva sata sa takvim likovima  Iako mi je prvih 10ak minuta potere opako dobro pa me nešto ipak vuče da dogledam film, u nadi da će biti makar još jedna tako dobro snimljena scena. Van toga, suštinski me ne zanima ni ko je ubica, ni motivi, ni sudba pandura, pih, imam ja svojih muka. 

puppet_master piše: Prosto mi je odbojan bio previše onaj klinac koji se izdaje za ubicu, pub skoro pa podjednako antipatičan onoliko nadrkan, neću bre da provedem dva sata sa takvim likovima

E to je to. Kad glumac odradi posao vrhunski, a taj je da ti bude odbojan.

O negativcima zapravo mislim prilično suprotno, meni bome mora imati nešto što će ga držati u ravni sa protagonistom, pa na koji god već način, hajde neka to bude i odvratnošću ali ne takvom da mi bude toliko odbojan da me, rekoh, otera od filma. Teatralan, scenarista nam govori kako je lep (?) i kako za njim pate narodne mase, neka ja i ne znam da provalim šta kog već muškarca čini lepim, ali u ovom slučaju je to meni upadljivo besmisleno. 

Tvoj izbor.

Jednako kao što je negdašnji moj frend nakon 10 minuta ugasio Moje Grčko Vjenčanje zato što mu je glavna glumica ružna.

Ama samo sam dao drugi primjer, nije nikako isti.

Svi imamo svoj ukus i ne trebamo se patiti s nečim što ne volimo zato što se nekome drugome sviđa, zato što je pobrao neke nagrade ili ne znam više, zato što je danas vani mećava.

Ja recimo gasim film koji se reklamira pod triler ako se ništa ne dogodi u prvih pola sata.

Kažem, nema ništa loše u tome.

Nisam možda trebao napisati negdašnji gore, možda te to zbunilo, ali to jest tako.

Skupa smo znali zatvarati kafane nekad davno, toliko smo dobri bili. A onda je on zaglibio u WoW.

Nigdje ne izlazi više, ne druži se ni s kim, potpuno se zatvorio i nitko ne zna zašto.

Netko će reći bolje mmo nego droga, ja se ne mogu složiti.