Meksička komedija sa srcem, govori nam o nedoraslom Valentinu, tipu u svojim četrdesetim koji se kukavički odnosi prema svemu, koji je neozbiljno dete u duši kroz čiji život prolazi previše žena, nikada se nezadržavajuci duže. Za Valentina se sve komplikuje kada mu se na vratima sa bebom pojavi zgodnaAmerikanka, Julie, sa kojom je proveo tek jedan luđi dan, kada je, po svoj prilici, i nastala slatka bebana.Julie mu to sve saopštava i odlazi da "plati taksi", no potom se ne vraća...te je naš Valentin potpuno izgubljen sa bebom, jedva brinući i sam o sebi. On saznaje da je Julie u L.A-u, te se iz Akapulka zapućuje u Ameriku kako bi vratio bebu njenoj majici. Igrom slučaja je ne pronalazi, no počinje da radi kao kaskader u hollywoodu, očitobez drugog izbora do da kći odgaji sam, u tuđini. Godine prolaze, milica sada ima 7 godina, Valentin je brižan i nežan otac, no majka joj se vraća u život, te ovaj meksički filmić poprima obrise jednog Kramera protiv Kramera uz pregršt humora, melodrame, ušećerenosti ali i sa nešto svog autentičnog šarma uprkos izlizanoj ideji.

Šta znam, ovo stvarno nije moj tip filma, suviše puta smo to gledali, ovde je prisutno i puno onog humora koji meni liči na domaće filmove, novije, što mi nije blisko. Potom i ta ušećerenost i usiljeni dijalozi ne pomažu moj problem sa ovim filmom...no bio bih ipak obazriv sa procenama/osudama. Ovo prosto nije moj broj ali ovakvi filmovi uvek imaju svoju publiku. Deluje bogato, vidi se da je uloženo u film, dok se i glumci itekako pristojno snalaze u svojim rolama, pa i sam taj internacionalni šmek, USA-Mexico, ima svojih draži. Od mene tek prosek, no oni kojima ovakva priča uopšte pije vodu verovatno mogu uživati više ovde.  Sa druge strane, ne obazirite se (ionako) na ocenu 7.5 na IMDB-u, kako god postavili stvari, precenjeno je to.