Kanadski, gotovo televizijski filmić (njihova državna televizija ga je finansirala, mada se motao po festivalima, i najvećim delom po svojim karakteristikama ne spada u tipične tv filmove), meni deluje kao preslikani tihi košmar, što je interesantan osećaj za imati dok se gleda horor pričica. Da koristim kakve "bogatije punjenje" za cigarete, ovo bi definitivno bio film koji bi valjalo gledati navaren. Kako bilo, urađen samo umorom, naravno i svojim umom od kog, siroma, ne mogu pobeći sve i kada bih to hteo, gledao sam film tako, na suvo, je li.

Priča je ovo o mladom antikvaru koji se vraća u kuću svoje majke po njenoj smrti, i u toj zagrobnoj tišini počinje da uviđa da je prošlost njegove majke usko vezana za kult. Usput mu se priviđaju i kakve spodobe, uz njegove rastuće sumnje da mu majka sa one strane želi poručiti nešto...Valjda.

Sve u svemu, definitivno drugačiji horor, nema mrtvih i krvi na sve strane ,i poput filmova iz '60ih, ovde je sve oslonjeno na jezivu atmosferu, no nemali problem je to što mi je centralni lik previše...tunjav, bled (kao pojava, lik, osoba), te je upitno koliko je mudar izbor bio ovakav glumac onda kada se sve temelji na njegovom doživljaju događaja, tj kada bi mi, gledatelji, svu tu stravu (i, je li, užas) trebalo da doživimo preko njega kao "provodnika"...nah, bolje da ne pišem kada sam umoran, no valjda sam (iole) jasan. Poenta je da je ovo mogao biti daleko bolji film negoli je to ispao, i ujedno da oni koji uopšte vole ovakav vid izraza (tiho, sporo građenje tenzija, old school horore, bez očekivanja bombastičnih zapleta i raspleta) vrlo verovatno mogu naći svoj komad horor zadovoljstva u ovom malom filmu. Od mene, ipak tek prosek uz drugarski naklon.  Eto.