Na jednom blogu čitam da je Kaurismaki povodom ovog filma rekao: "Stvarnost je toliko postala beznadežna da ne mogu da pravim film koji će biti crnji od realnosti. Napraviću priču sa dva hepienda – možda to nikada neće postojati u životu, ali nemam izbora, nego da napravim takav film."

Ko će ga znati da li je imao tako duboke motive ili je u Finskoj vodka drastično poskupela u vreme ove krize, tek snimio je do sada svoj najkomunikativniji i verovatno najkomercijalniji film. Dečak iz Gabona sa drugim ilegalnim imigrantima u brodskom kontejneru dolazi u Francusku, pobegne od policije, koja ga onda juri kao da je terorista, upoznaje Marsela, nekadašnjeg pariskog boema, koji jedva sastavlja kraj sa krajem, ali reši da dečaku pomogne da stigne u London gde mu živi majka. U međuvremenu se teško razboli Marselova žena. Fali samo dobra vila...

Film sa ovakvom radnjom bi bilo stvarno teško ozbiljno shvatiti, da ga ne potpisuje Aki Kaurismaki. Prepoznatljivom minimalističkom estetikom i mračnim humorom za koji nikad niste sigurni da li treba da nasmeje ili da vas uozbilji, on uspeva da se odmakne od trivijalne melodrame sa sto puta viđenom humanom "porukom" i da gledaoca ubedi da na svetu postoji dobrota i da ona ima smisla. I pored pomenutog dvostrukog hepienda.

Sve ono tipično za njegove filmove je prisutno i u ovom. Sivilo i hladna atmosfera, jednoličan plavičast ambijent čiju monotoniju majstorski razbija detaljima jarkih boja (cvet, traka na stolu, ananas) zbog čega svaki takav kadar liči na umetničku fotografiju, "vestern" filozofija koju ničim izazvani prosipaju njegovi junaci, rokenrol i Kati Outinen. Tu je i Lajka, inače Kaurismakijev pas.

Prevod na  http://titlovi.com/titlovi/le-havre-142414/ -