Film nastao po romanu Ken Keseya (Let iznad kukavičjeg gnezda), dugogodišnji projekat Sam Peckinpoa od kog je silom prilika odustao, film koji je započeo reziser Richard A. Colla, koji ga takođe napušta, te na čije mesto dolazi Paul Newman, koji će glumiti i jednu od glavnih uloga. Čemu sav taj haos? Well, nisam kopao po tome, no sama knjiga je izuzetno zahtevna, višeslojna porodična studija o srcu američke duše, što se, ruku na srce, u ovom filmu i ne oseti baš, moguće da je izazovna tema bila prevelik zalogaj za filmovanje, no film na nekoj pa svojoj strani ipak funkcioniše, knjigu nisam čitao. Meni se svakako svideo, na prvom mestu jer sam uživao u prelepoj prirodi, sjajnim glumcima i njihovim interakcijama, kao i u priči o ponosu, ljudima starog kova u novom vremenu, produženim generacijama nekadašnjih kauboja, sada drvosečama koji se inate štrajku, čitavoj komuni omalene varoši negde u Oregonu.

Priča se dakle tiče porodice Stamper, sa tvrdoglavim Henry Fondom kao glavom porodice, svi odreda drvoseče u zabitima Oregona, koji žive izolovano, ne tek od civilizacije, već i o same varošice čiji su deo. Čak i njihova porodična (prelepa) kuća je na kakvoj rečnoj adi, ne može joj se prići bez čamaca. Otac, dvojica braće i tek pridošli treći (polu)brat, gradsko dete koje se posle više godina vraća svojoj buntovnoj, radničkoj porodici...prkose opštem štrajku lokalne zajednice protiv korporacije, radeći ono

što oduvek rade, sekući i raznoseći drva, jer je to njihova dužnost, i iznad toga, ono što oni jesu, iako slobodno vreme provode u trkama kros motora, grubom ragbiju na pesku, tučama i pijančenju. Film svakako govori i o njihovim međusobnim odnosima, otuđenjima, povezanostima, odnosu prema životu, smrti. Usam u gomili sitnih detalja i, rekoh, sjajnim Henry Fondom, Newmanu, Michael Sarazinu i zanosnoj Lee Remick, te prelepim predelima koje Newman znalački beleži kamerom.

Svakako najbolji film o drvosečama koji sam gledao