Bezvremeni filmski dragulj, priča koja je nažalost aktuelna danas i ovde kao i dana kada je film snimljen, ili istiniti događaj (dramatizovan i donekle izmenjen radi efektnosti) koji se zbio u Tenesiju, dvadesetih godina XX veka, kada je na sud izveden učitelj koji je u maloj varoši predavao "darvinizam", što je za religioznu, isključivu sredinu bio skandal, neprihvatljiva doktrina, zločin gotovo (!). 

Dakle, ovde je postavka priče identična, dok je u centru pažnje svakako samo suđenje, što film čini "sudskom dramom", zahvalan subžanr, kako za glumce (ovde briljiraju Spencer Tracy i Fredric March, branitelj i tužitelj, ovo je svakako film koji upravo oni sjajno nose svojim talentima, dok je izuzetno zanimljiva i atipična epizoda Gene Kellyja, daleko od njegovih plesačkih filmova, žalim samo što nije dobio i veću minutažu, odličan kao cinični novinar), tako i za samu priču, koja ne govori o pukom sukobu hrišćanstva sa teorijom evolucije, religije i nauke, već zbilja o daleko osnovnijim pravima, slobodi mišljenja, govora, izbora, suptilno se odnoseći prema obe strane, meni svakako realistično i objektivno, uz naravno prednost ka ionako nepravedno optuženom, naspram, ponovo objektivno, zaslepljene sredine gluve za drugačije mišljenje. Suočavanje "večnih" argumenata je interesantno, negde zabavno, negde i tužno a za jedan filmić star preko pola veka i izuzetno umešno vođeno. Preporuka. Uopšte, gledajte filmove Stanley Kramera, rekoh već.