Elena    (2011)

                                            http://www.imdb.com/title/tt1925421/ - http://www.imdb.com/title/tt1925421/

Režija: Andrei Zvyagintsev
Scenarij: Oleg Negin
Žanr: Drama
Država: Rusija
Jezik: Ruski
Trajanje: 109 min

Yelena Lyadova ... Katerina
Nadezhda Markina ... Elena
Aleksey Rozin ... Sergey
Andrey Smirnov ... Vladimir

Elena i Vladimir su stariji bračni par, s rutinom koja jasno ukazuju
na pomalo specifičan odnos. I jedno i drugo imaju djecu iz prethodnih
brakova, koja ih remete u nameri da ostatak života provedu u miru.
Elenin sin je nezaposleni zgubidan koji stalno od majke traži novac
kako bi izdržavao svoju obitelj. Vladimirova kći nemarna je mlada žena
koja ne drži mnogo do oca, ili zapravo bilo čega. Novac u cijeloj zapetljanciji
ustvari ima samo Vladimir. Preživljeni srčani udar dovodi ga u situaciju
da donese neke konačne odluke i mi ćemo pratiti posljedice.

NAGRADE:
2011: Cannes Film Festival;
Andrei Zvyagintsev, pobjednik festivala
2011: European Film Awards;
Nadezhda Markina, nominacija za najbolju glumicu
2011: Asia Pacific Screen Awards;
Jedna nominacija i tri nagrade

prevod uradio tplc

http://titlovi.com/titlovi/elena-137027/ - TITL

izvor:inter.okr.

Blaženi siromašni duhom, jer njihovo je carstvo nebesko.

Tako kaže Isus, a Zvjagincev u svom filmu kaže da oni uzimaju i carstvo zemaljsko. I to zato jer imaju decu, a deca su Bogu najmilija.

I šta onda čovek da kaže na ovaj zanatski osrednji film (u rangu prethodnog, a daleko lošiji od prvog filma istog režisera) koji postavlja samo naizgled tešku dilemu?

Dileme nema jer ju je davno razrešio Dostojevski. Ili je samo postavio zagonetku? Možda ju je rešio Mića Popović u Roju iz 1966?

Dakle, ako ništa nije vredno dečje suze, da li je sve dozvoljeno? Ako Boga nema, naravno.

Jeste i tako mora da bude. Jer suviše je važan prvi deo ove rečenice.

Jer jedna suza rađa drugu i ona treću i kraja nema.

I tako je to u romanu, a u životu? I gde je tu Jelena?

A eto, ona preuzima na sebe teško breme sudije i egzekutora, tešku ulogu koju ni svevišnji nije prihvatio, nego je u igru uveo zmiju i blizance.

I na kraju Zvjagincev kaže da čije su ovce, njegova planina.

Svet mu daje za pravo. Dokle god je Kasandra gledanija od Žice.

Da ne bude zabune, tako i treba da bude i lepo Gete kaže da u životu ništa nije važnije od života.

A kakav je, to je pravo pitanje koje postavlja Zvjagincev.