1937. godine, Irene Dunne je bila izuzetno popularna i "In" miličica u hollywoodu. Njen prethodni film, Theodora Goes Wild je bio izuzetno uspešan, Dunneovu je kritika nahvalila, dobila je i svoju Oskar nominaciju, donela hrpu para Columbiji, te ju je isti studio brže-bolje uposlio u još jednoj komediji, dodao joj takođe popularnog Cary Granta, i The Awful Truth (1937), šarmantni i zabavni klasik, je rezultat njihove prve saradnje (pisah da su sjajan par u kasnijim My Favorite Wife i Penny Serenade).

Priča se vrti oko bračnog para Warriner, Lucy i Jerryja, koji jedno drugo sve manje shvataju ozbiljno, Jerry je često odsutan, Lucy pa ide na svoju stranu, i brak im se naravno urušava zbog nepoverenja, ljubomore i nestrpljenja. Avaj, ubrzo posle razvoda, kako ko pokušava da započne novu vezu, ovo drugo mu se uz  naravno gomilu blesavih i komičnih situacija, meša i remeti svaku šansu za novi početak. 

Nama dakle ostaje da se zavalimo i zabavljamo gledajući dvoje blesa koje se mnogo vole u pokušajima da se ne vole, i da kao zagorčaju jedno drugome živote...iako polako postaju svesni te neizrečene "Užasne istine" iz naslova...

Zbilja me je zabavio, prvo mi je Dunne premila, harizmatična, sjajno funkcioniše sa Grantom, koji eto ovde ne upada u zamku kakvog karikaturnog lika, već je onaj dobri stari šmeker Grant, na koga smo navikli. Druga polovina filma je mnogo bolja, pa eto, ako vam se kojim slučajem manje dopadne početak, pregurajte to upoznavanje sa likovima i njihovim karakterima, sve se razmaše kasnije. Ovo je film koji je, ni malo slučajno, lansirao Cary Granta u sam vrh tadašnjeg hollywooda, preporuka.