Žanr: Drama
Godina: 2010
Država: Japan
Trajanje: 106 minuta
Uloge: Takako Matsu, Masaki Okada and Yoshino Kimura
http://www.imdb.com/title/tt1590089/ - IMDb

 

 

 

 

 

 

 

Radnja filma:
Život nastavnice u srednjoj školi Yoko Moriguchi's (Takako Matsu) postaje pakao nakon ubistva njene četvorogodišnje kćerke. Ona počinje da sumnja da su neki njeni učenici odgovorni za njenu smrt, i pretvara se u hladnokrvnog osvetnika sa okrutnim planom ne bi li se osvetila svima koje smatra odgovornim...

 

 

 

 

Trailer:

 

 

 

 

Prijevod napravio: Filaret (hvala kolega na prijevodu )

Možete ga preuzeti http://titlovi.com/titlovi/titlovi.aspx?prijevod=Kokuhaku%20&jezik= - OVDJE

 

 

 

  Japanski film Confessions (2010) me je malo vratio u život. Bilo je i vreme za reanimaciju i rekreaciju posle filmskih skretanja i promašaja. To sam i očekivao od japanske kinematografije koja je po mom mišljenju po svojim idejama, kvalitetom i politički nekorektnim filmovima najbolja u Aziji a možda i u svetu.To je moje mišljenje i ne mora da znači da sam u pravu.Problem sa gledanjem i upoznavanjem japanskog filma je što prevoda nema u tolikom broju što nije slučaj sa ostalim državama Azije.

  Confessions (2010) je film u kom je sve na svom mestu pa čak i više od toga iako sam motiv koji pokreće sve nije ništa novo na ovom svetu.Ovaj film dosta govori o manipulaciji,otuđenosti i osveti koji su uzrok i posledica svega što se ovde desilo.Sama realizacija osvete je do sad neviđena a sam čin osvete je stavljen na viši nivo.Uhvatio sam samog sebe kako se smejem nekim situacijama,preokretima,scenama i rešenjima koji nisu nimalo smešni u ovom odlično izrežiranom filmu čiji je reditelj i jedan od potpisanih ljudi na ovom genijalnom scenariju.Spomenuo sam da film uopšte nije smešan,vrlo je ozbiljan.Tu ozbiljnost ne ublažava već samo pojačavaju odlični pojedini kadrovi u scenama koje su namerno usporene.Ti usporeni pokreti razdragane dece (svi imaju 13 godina što je značajan podatak za radnju filma) su samo pojačali kod mene užas koji je rastao kako se film bližio kadru.

  Ovaj film je svakako vredan pažnje i gledanja.

Kakva drama? Film je revenge thriller na neholivudski način. Tko voli drame, držte se podalje, film nije uspavanka niti izluđivanje oko banalnih stvari tipa ko će odštopat zahodsku školjku.

Kako god, vi koji ste pisali, niste uboli srž.

A srž je kad počinje pravna odgovornost osobe i za koja (ne)djela.

Film ne odgovara treba li kazniti dijete zato jer je ubilo mrava, ali vam zato na glavu nabacuje pitanja je li treba kazniti nešto nenamjerno, treba li strože kazniti nenamjerno, ili jebo sve to pa nek žrtva (ako može) izvoli uzeti pravdu u svoje ruke.

Dvije su stvari šteta.

Filmu bi više odgovaralo da je nastavnica noirovska femme fatale koja gdje stane trava ne raste. Ne kažem da nije dobro i ovako, ali da je otišlo u drugom smjeru imali bismo remekdjelo.

Drugo, prijevod. Za ovako dobar film, trebao je puno bolji. Nije loš, hvala tko god da je prevodio, ali šteta za ovakav debelo iznad prosjeka film ne imati i natprosječno dobar prijevod.

Rekoh gore, ljubitelji drama, ovo zaobiđite. Kad naiđem na kakvu smaračinu, preporučit ću vam, bez brige.

Svi ostali, prisjetite se smicalica i ludorija koje ste radili u školskim klupama, posebno onih koje vam ne služe na čast, a prošli ste "nekažnjeno", potom odgledajte ovo nesvakidašnje ostvarenje.

Kad? Danas!

   I Holivudska produkcija je imala svoje uzlete dok nije uronila i političi korektne filmove. Danas je ovako nešto nemoguće tamo snimiti.

  Kažu da deca ubijaju ptice iz zabave a da ptice umiru stvarno. Vršnjačko nasilje je produkt niza faktora koje bih izbegao jer ne želim da orem naširoko i duboko. Dovoljno je napisati vaspitanje čiji je rodonačelnik bio Ž.Ž.Ruso koji je, između ostalog, pisao o tome kako treba vaspita decu. Bio je toliko predan tom poslu da je rođenu decu, da mu ne bi smetala dok piše o tome, dao na usvajanje. Film Confessions se bavi posledicama dok istraživanje uzroka ostavlja gledaocu. To što reditelj ne nameće zaključak je razlog više za gledanje.

 

  Svidelo se to nekom ili ne, broj kriminalaca, sociopata, homoseksualaca (dopisati po želji) je procentualno isti u Japanu kao i u Srbiji ili bilo kom drugom mestu. Odmah da se ogradim da mi liberali ne bi skočili za vrat, redosled koji sam naveo je nebitan, bitno je ono što je društveno prihvatljivo, afirmativno, a šta ne. Sredina je ključni faktor mada ima nešto i u kaznama koje "sputavaju" slobode. To je neka druga priča.