|
Kako Xavier Dolan Glumi trougao By Deenah Vollmer 02/22/2011 02:10 PM
Zgodan i zamišljen, Xavier Dolan bio je u 21. godini
miljenik Kanskog filmskog festivala u
protekle dve godine. Ali on je propustio Nju Joršku premijeru njegovog drugog igranog
filma Heartbeats – Lupanje srca,
stilizovano i nežno viđenje dva najbolja prijatelja koji se zaljube u istog
čoveka, jer njegov avion nije poleteo. Kad smo ga sreli dva dana kasnije, pao
je na jastuk fotelje u predvorju hotela Mercer, skoro u fetalnoj poziciji,
izvinjavajući se za „eksplodiranje“ i govoreći njegovom publicisti da otkaže
preostale današnje intervuje. Dok se glavnina njegovih vršnjaka zabavljala po
žurkama, Dolan je režirao i glumio u dva nagrađivana igrana filma u prethodne
dve godine.
XAVIER DOLAN: Želim da počnem tako što ću reći izvinite što ja ovde nisam potpuno
prisutan. Eksplodirao sam. Ne od droge! Nemam energije.
DEENAH VOLLMER: Previše se stvari događa?
DOLAN: Pa, znate vežbanje. Intervjui. Pravim moj sledeći film. Pobegao sam iz
Monterala na ovaj izlet.
VOLLMER: Da li ti je muka od ljudi koji komentarišu kako ste mladi?
DOLAN: Ne, to se mene ne tiče. Šta ja tu mogu? [smeje se] Muka mi je od ljudi
koji mi nameću kulturne reference i uticaje, ali nije mi muka od ljudi koji
pričaju o mojim godinama.
VOLLMER: Pričajte mi o vašoj filozofiji kao režisera?
DOLAN: Uh, ništa. Ja nisam osvojio moj zanat i stil
dovoljno da bi imao neku filozofiju ili dogmu kojoj osećam da pripadam. Ne znam,
Ja to radim na nekakv prirodan način i pokušavam da tražim osnovna osećanja kao
što su sloboda i ljubav izvan nje. Ja ne
pripadam nijednoj školi ili kliki ili getu. Ja nemam nikakve unapred smišljene
ideje. Pokušavam da služim priči a ne žanru ili stilu.
VOLLMER: Lupanje srca Heartbeats izgleda da stavlja prijateljstvo ispred romantične ljubavi. Da li
se vi slažete s tim?
DOLAN: Puno ljudi spominje činjenicu da je to
film o prijateljstvu a ne o ljubavi, ali to nije prevashodno ono što sam
ja hteo da uradim. Ja sam želeo da uradim temu "neuzvraćene ljubavi",
biti opsednut nemogućim zahtevima i nedostupnim ljudima, i da pokažem da smo mi
više zaluđeni konceptima i idejama nego individama. A to je čak i jednostavije
od tog. Ova dva čoveka, junaci filma, dva prijatelja, toliko očajavaju za ljubavlju
da će se zaljubiti u prvog lepog momka kog sretnu. Mislio sam da to mogu da
istražim sa iskrenošću a da se ne oseti nekakva vrsta prevare ili slično.
VOLLMER: Da li ste cinični prema romantičnoj ljubavi kao što izgleda?
DOLAN: Ne. Ne, ja nisam ciničan. Da, tamo ima gorčine i tamo ima jetkosti, ali
tamo ima i nade. Ja padam opet i opet na isti šablon. Ja se ne izlečim. Ustvari,
izvinite, ja se lečim od ovoh ožiljaka. Imam
utisak da svaki put kad imam slomljeno srce, ostavim deo sebe negde iza. Ja sam
vernik. Vraćam se i pravim iste greške iznova i iznova i potpisujem ih sa
ponosom. I moji likovi to rade, na kraju filma.
VOLLMER: Da li smatrate da je Heartbeats
autobiografski film?
DOLAN: Ja nikad nisam iskusio ovu vrstu trougla, ali sve posebne situacije i sve
rečenice i sve angedote i priče, sve je to deo moje istorije. Recikliram deliće
i parčiće mog sopstvenog života.
VOLLMER: Pa koji su vam planovi za vaš sledeći film?
DOLAN: On se zove Laurence Anyways. To
je priča o Laurence, koji je 32. godine star muškarac koji najavljuje njegovoj
devojci na njen 30.ti rođendan da će postati žena posle Božića 1982. godine. Urkos njenom očiglednom iznenađenju,
ona na kraju prihvata da mu da šansu i da ga podrži za vreme tranzicije. Oni
ostaju zajedno i pokušavaju da to uspe, ali ubrzo, pritisak društva i otuđenje
od porodice, profesionalni zahtevi, postaju značajne smetnje i razdvajaju ih
dok oni pokušavaju da prežive i čuvaju njihovu ljubav otprilike oko deset
godina. Oni raskinu, ona se uda, on ostane sam, oni se sretnu ponovo.
VOLLMER: Da li ćete glumiti u filmu?
DOLAN: Ne, u ovom filmu ne postoji uloga za mene.
VOLLMER: Da li očekujete da ćete ubudućnosti režirati filmove gde vi nećete
glumiti?
DOLAN: Ne bih mogao tako da kažem, zato što ja volim da glumim. To je moja
strast.
VOLLMER: U Heartbeats imate sekvence
intevrjua. Da li to stvarni ljudi pričaju njihove priče, ili ste ih vi napisali?
DOLAN: Jako sam polaskan što vi mislite da bi to bilo moguće. Ali ne, oni su
glumci, i to je stvarno bilo napisano, istina. Za mene, intervjui su društveni
uvod u situaciju. Mislio sam da bi bilo interesantno imati različite tačke gledišta
a ne samo fokus na dva ista luda čoveka. Hteo sam da malo povećam perspektivu, i
ubacim malo različitosti i raznolikosti u temu.
VOLLMER: Na kraju filma, vaši likovi prave zaista šokantnu psihičku reakciju
videvši ponovo objekt ljubavi. Odakle je to došlo?
DOLAN: To je pošta Riveru Phoenixu, u jednoj sceni u My Own Private
Idaho, to je scena gde mu jedna devojka duva dim u lice a on pravi
nešto kao "arghhhhhhhh." To je bilo odavanje pošte njemu.
VOLLMER: Da li ste ikad reagovali tako u stvarnom životu?
DOLAN: U stvarnom životu? Ne. Ja nemam dovoljno mašte.
VOLLMER: Imate sjajnu kosu. U čemu je tajna?
DOLAN: U prljavštini. Tekstura je uspešnija ako vam je kosa masna. Oh, moj Bože.
Sad niko više neće hteti sa mnom da spava.
VOLLMER: [smeje se] U to je teško poverovati.
DOLAN: To je istina.
|
Sto me ne ubije... ide u moje memoare.
