http://www.imdb.com/name/nm0000472/ - - Boris Karloff

(23.11.1887 - 2.02.1969)

Boris Karlof (Boris Karloff) je rodjen kao Vilijem Henri Prat (William Henry Pratt) 23. novembra 1887. godine u Kembervelu u južnom Londonu. Rodjen je u velikoj porodici, imao je sedmoricu braće i jednu polu-sestru, i imao je umereno srećno detinjstvo, iako su mu otac i majka umrli dok je bio dosta mali. Većina njegove braće držali su važne pozicije u diplomatskim korpusima i provodili su dobar deo svake godine u stranim zemljama. Uprkos njihovim najboljim pokušajima da ga uvedu u konzularnu službu, Vilijem je promišljeno pao na testovima. To je bacilo ljagu na njegovu porodicu i u to vreme crne ovce britanskih porodica su bile obavezne da emigriraju, obično u Australiju ili Kanadu. Vilijem je bacao novčić i pobedila je Kanada.

Posle šest meseci napornog posla na farmi u Kaledoniji, on se preselio u Banf gde je pokušao da nadje posao u pozorištu. Ali nije bilo slobodnih mesta pa se snašao pomažući kopanje trkačkih staza. Jedne noći odlučio je da Prat nije bilo baš najodgovarajuće prezime za glumca i da bi mogao da ga zameni nekim drugim. Izabrao je Karlof, zato što je to bilo staro porodično prezime sa majčine strane a ime Boris bilo je samo domišljatost. U medjuvremenu je u Vankuveru Karlof posetio agenta i rekao mu da je iskusan glumac. Nije očekivao da će mu agent poverovati, ali nekoliko meseci kasnije Karlof je dobio posao u Nelsonu, u kompaniji Jean Russell Stock Company.

1917. godine Karlof se pridružio postavi popularne zapadnjačke predstave «The Virginian”, igrajući ulogu Trampasa. U decembru te godine društvo je stiglo u Los Andjeles. Karlof nije nameravao da postane filmski glumac ali velika epidemija gripa 1918. godine upropastila je pozorišni posao na Zapadu. Jedini izlaz koji je preostao sada nezaposlenom glumcu bila je filmska industrija koja je vrtoglavo napredovala i Karlof se pojavio ispred kamere prvi put, simbolično, u Univerzalovom gradu. Jedan od ljudi koje je Karlof susreo dok je snimao u Univerzalovom gradu bio je Lon Čejni stariji (i ovde takodje). Obojica su bili ljubitelji boksa i kada god bi se sreli na nekom meču, Čejni bi uvek našao vremena za nekoliko ugodnih reči. Ti razgovori sa Čejnijem, dali su Karlofu hrabrost da nastavi da pokušava i kada mu nije išlo lako.

Naredni veliki dogadjaj u Karlofovoj karijeri bio je kada je dobio ulogu u uspešnoj predstavi “The Criminal Code” u Njujorku. Hauard Hoks (Howard Hawks) je režirao filmsku verziju i Karlof je imao sreće da bude pozvan da ponovi svoju ulogu iz predstave, ulogu čestitog optuženika koji je u stvari ubica. Film je rezultovao povećanjem posla za Karlofa – snimio je tri filma u nizu za RKO i zatim još četiri za Warner Bros. 1931. godine, Karlof se vratio u Universal Studios zbog relativno male uloge u filmu “Graft”, i dok je radio na njemu, primetio ga je režiser Džejms Vejl (James Whale). Vejl je bio fasciniran oblikom Karlofove glave i lica. Karlofova telesna gradja nije bila stvarno pogodna za Čudovište u njegovom novom filmu ali Vejl je odlučio da će to biti moguće lako preinačiti sa umetkom.

Kada je ekspert za šminkanje Džek Pirs (Jack Pierce) bio zadovoljan, oni su izveli jedan test. Džejms Vejl je bio oduševljen i produkcija filma “Frankenstein” se odvijala kako je i planirano. Za Karlofa, to je bio samo još jedan glumački zadatak, čak iako mu je Pirs rekao “Ovo će biti velika stvar.” Ali nijedna od Karlofovih ranijih uloga nije uključivala toliko očigledne patnje kao ova. Šminkanje je trajalo tri i po časa svakog dana – bio je to dugačak i zamoran process. Uklanjanje šminke je trajalo kraće, ali je uključivalo veliki bol. On je sledio Čejnijeve korake više puta.

Za razliku od filma “Drakula”, Frankenštajn stoji prilično dobro kada se pogleda danas. Stil režiranja Džejmsa Vejla, odgovoran je za široki opseg. Frankenštajnov uspeh pokrenuo je Universal i druge studije, da pokušaju da ga ponove i tako je počeo prvi veliki ciklus horor filmova. Studio je znao da su imali dobru stvar u svojim rukama sa glumcem, ali nisu bili sigurni šta da rade s njim. Dok se razgovaralo o različitim horor projektima, kao što su rimejkovi filmova “The Hunchback of Notre Dame” i “The Phantom of the Opera”, Karlof se vratio igrajući sporedne uloge.

Karlofova naredna uloga je bila u horor filmu “The Old Dark House” koji je režirao Džejms Vejl 1932. godine i pri kraju te godine pojavio se u još jednoj klasičnoj horor ulozi – glumio je Mumiju. Zapravo, film “The Mummy” koji je režirao Karl Frojnd (Karl Freund) nije bio pravi horor film, više se radilo o fantazijskom trileru. 1934. godine Karlof je udružen sa Belom Lugošijem (i ovde) prvi put, u filmu “The Black Cat” Edvarda G. Almera (Edward G. Ulmer), baziranom na priči Edgara Alana Poa. 1935. godine snimio je dugo čekani nastavak Frankenštajna, film “The Bride of Frankenstein”, koji je opet režirao Džejms Vejl i u kom je Elza Lančester (Elsa Lanchester) glumila verenicu čudovišta.

Karlof je glumio čudovište u samo još jednom filmu “Son of Frankenstein” Roulenda V. Lija (Rowland V. Lee) iz 1939. godine. Svojim izražajnim položajima, veličanstvenom fotografijom Džordža Robinsona (George Robinson), sasvim dobrim scenarijom i nezaboravnom glumom Bejzila Retbouna u ulozi Frankenštajna, Bele Lugošija u ulozi Igora i Lajonela Etvila (Lionel Atwill) u ulozi policijskog inspektora sa veštačkom rukom, film je svakako održavao visoke standarde Džejmsa Vejla. (Mel Bruksov (Mel Brooks) film “Young Frankenstein”, slučajno, predstavlja stvarni rimejk “Son of Frankenstein”) Karlof je bio srećniji od Lugošija 30-ih godina pa su njegove uloge stremile da budu viših standarda, ali njih dvojica su snimili još nekoliko zajedničkih filmova uključujući film Luisa Fridlendera (Louis Friedlander) “The Raven” iz 1935. godine i film Lamberta Hajliera (Lambert Hillyer) “The Invisible Ray” iz 1936. godine.

1940. godine Karlofova filmska karijera je počela još jednim odbijanjem uloge, ali iste godine ponudjena mu je uloga u brodvejskoj komediji “Arsenic and Old Lace” i predstava je bila veoma uspešna. Ironično, Karlof se nije pojavio u filmskoj verziji (koju je režirao Frenk Kapra (Frank Capra) 1941. godine). Umesto njega, u toj ulozi se našao glumac veteran Rejmond Mesi (Raymond Massey). Takodje, u glumačkoj postavi filma bio je Piter Lori (Peter Lorre) (u ulozi koju je kasnije na sceni reprizirao Bela Lugoši). Kada se vratio u Holivud 1944. godine, jedan od filmova u kom se pojavio je bio “The House of Frankenstein” koji je režirao Erl C. Kenton (Erle C. Kenton). Čudovište je ovog puta igrao kaskader Glen Strejndž (Glenn Strange) dok je Karlof glumio ludog doktora. 

1945. godine snimio je prvi od tri izvanredna filma producenta Vela Lutona (Val Lewton) i kompanije RKO. To su bili filmovi “The Body Snatcher”, “Isle of the Dead” (takodje snimljen 1945. godine) i “Bedlam” iz 1946. godine. Ovo su bili najbolji filmovi u kojima je Karlof glumio. Proveo je ostatak 40-ih češće u pozorištu nego na filmu. 1951. godine Karlof se preselio iz Holivuda u Njujork i počeo sa učestalim putovanjima nazad u Englesku. 1959. godine se vratio u Englesku za stalno i tokom dekade se često pojavljivao u televizijskim programima kao što su “Thriller” i britanska naučno-fantastična serija “Out of this World”.

1957. godina započela je treći veliki ciklus horor filma, sa pojavom studija Hammer Films. Karlof, kao i Lon Čejni mladji i drugi, iznenada se našao u poziciji da su ga ponovo tražili da bude horor zvezda, ali je kvalitet njegovih novih filmova bio daleko ispod željenog. Snimio je nekoliko relativno dobrih horor filmova početkom 60-ih, istaknute filmove koje producirao Rodžer Kormen (Roger Corman) “The Raven (1963)”, “Comedy of terrors (1968) koji je režirao Žak Turner (Jacques Tourneur) i film Marija Bave (Mario Bava) “Black Sabbath (1963)”. Nakon toga, samo još jedan značajan film koji je Karlof snimio, bio je film “Targets (1967)”, prvi film koji je režirao Kormenov, danas čuveni štićenik, Piter Bogdanovič (Peter Bogdanovich).

Dok se nalazio u Kaliforniji, u februaru 1968. godine, Karlof se razboleo, imao je bronhitis. Posle kompletiranja ugovora za četiri meksičko-američka horor filma, vratio se u Englesku gde je hospitalizovan. Tri meseca kasnije, 2. februara 1969. godine, Boris Karlof je umro. Poslednje reči o njemu je uputio njegov veliki prijatelj Robert Bloch: “Bio je divan i dražestan čovek. Svako u poslu ga je zaista voleo, poštovao i divio mu se i zato će nam uvek veoma nedostajati."

Izvor: hororfilmovi.blog.rs