„Borba titana“ je najnoviji film koji se u bioskopima prikazuje u 3-de tehnologiji. Uprkos uspehu na blagajnama, mnogi opravdano postavljaju pitanje: da li ćemo uskoro početi da čeznemo za klasično snimljenim filmovima, koji bolje prikazuju jačinu boja i ne izazivaju zamor očiju?

Posle fenomena „Avatar", koji je oborio sve rekorde zarade na bioskopskim blagajnama u svetu, mnogi holivudski producenti odlučuju se da snimaju ili da, posle snimanja, svoje filmove prebace u sve popularniju trodimenzionalnu tehniku.

Najsvežiji primer je rimejk legendarnog filma „Borba titana" reditelja Luja Leterija, koji posle nedavne svetske premijere u Londonu, ove nedelje stiže i u naše bioskope.

Originalna „Borba titana" iz 1981. koju je režirao Dezmond Dejvis, sa ser Lorensom Olivijeom, Harijem Hamlinom i Ursulom Andres, bila je zasnovana na grčkom mitu o Perseju - heroju koji se u potrazi za princezom Andromedom,

sukobljava sa Krakenom i meduzom Gorgonom.

U novoj mitskoj avanturi sa elementima fantastike glumačku postavu čine Sem Vortington, Lijam Nison, Rejf Fajns.


S obzirom na vremensku distancu od gotovo 3 decenije, besmisleno je porediti dva filma. Iako je nova verzija u tehničko-tehnološkom smislu, ali ne i glumački, u prednosti u odnosu na staru, kritika se nakon svetske premijere obrušila na rimejk.

„Borba titana" nije snimana kao trodimenzionalan film, već su producenti tajnu uspeha „Avatara", naknadno odlučili da ga iz dvodimenzionalne prebace u tri-de tehniku.

Jedan od komentara kritičara bio je da je „Borba titana" jedini film koji je uspeo da pomoću 3-de efekata postane gori nego što jeste.


Bilo je i konstatacija da će još nekoliko spektakularnih filmova poput „Borbe titana" biti dovoljan razlog da bioskopska publika počne da čezne za klasično snimljenim filmovima koji bolje prikazuju kontraste i jačinu boja, a kod brzih scena ne izazivaju zamor očiju.

U američkim filmskim magazinima potencijalnim gledaocima dele se i saveti - poput „objasnite deci da nije planirano da 'Borba titana' bude u trodimenzionalnoj tehnici".

Sve je učinjeno da bi vlasnici bioskopa mogli da naplate dodatnih pet dolara. Na kraju stižemo do nedoumice - isplati li se po svaku cenu, zarad novca pribegavati novim tehnologijama.

  To je tako jer, izgleda, Holivud još traži način da radikalno izmeni dosadašnji koncept filma i načina gledanja filma. U tom smislu, Avatar nije toliko najava budućnosti filma, koliko najava budućnosti bioskopa. Pogledajte dokumentarac o pravljenju Avatara.

  Ja te buduće bioskope zamišljam kao platiš, uđeš, sedneš, legneš i gledaš film na nekom ogromnom sferičnom ekranu koji je svuda oko tebe...  

  Vodiči neće služiti da ti nađu mesto, nego da ti pomognu da izađeš posle filma