Sarah Jessica Parker ponovo igra jednu Njujorčanku do srži kao što je to bila Carrie Bradshaw, samo što u ovom filmu nema toliko privlačan posao i toliko zabavne drugarice. Bolja polovina Morganovih, Meryl Morgan je agentica za nekretnine i poprilično je antipatična, mnogo više nego Carrie u svojim najgorim izdanjima: ona neprestano mora da prigovara, izuzetno je zamorna i potpuni je filmski tip „neurotične žene“ koja na kraju naravno shvata da je silno grešila.

Naspram nje stoji skrušeni Hugh Grant kao Paul Morgan, koji je iz nekog razloga bezmerno voli. Ni Grant se u ovom filmu nije preterano proslavio: on je potresno šmokljast i vidno neinspirisan, a glavni adut koji su scenaristi predvideli za njega – sarkastični smisao za humor (britanski humor, valjda?) bled je i predvidiv.

Ishod ovakve podele je taj da par njihovih light redneck domaćina (Mary Steenburgen i Sam Elliott) izgleda uverljivije i zabavnije od samih Morganovih, što, ruku na srce, i nije toliko bilo teško postići.

Film koji je potencijalno mogao biti odlična zabava izgubio se u banalnim i nemaštovitim situacijama i odnosima, kroz koje nam se poručuje da je uprkos lepotama izolovanog seoskog života Njujork ipak Njujork, a ljubav ipak ljubav.

Ukratko, nepodnošljiva limunada.