Miloš, bivša porno zvezda, vodi normalan porodični život sa svojom prelepom suprugom Marijom i petogodišnjim sinom Stefanom. U tranzicionoj Srbiji, u burnim vremenima pokušava da sastavi kraj sa krajem. Iznenadni poziv od bivše partnerke Lejle, i dalje aktivne u porno industriji, promeniće sve.Svesna Miloševih finansijskih poteškoća, Lejla upoznaje Miloša sa Vukmirom, sumnjivim, misterioznim, ludim, ali i politički moćnim porno producentom koji mu iznosi predlog kakav se ne odbija - glavna uloga u Vukmirovom novom filmu obezbediće Milošu i njegovoj porodici finansijsku sigurnost do kraja života.

Miloš je u početku neodlučan jer ponuđeni ugovor zahteva da on ne zna ništa o sadržaju filma u kojem će igrati, ali ipak pristaje, vođen potrebom da obezbedi svoju porodicu i zaštiti ih od sve izvesnije bede prisutne u Srbiji.

Od tog trenutka Vukmir postaje reditelj Miloševe sudbine uvlačeći ga u okrutne i nasilne situacije, rešen da napravi ultimativni, umetnički, ''snuff'' porno film, koji nikada nije viđen, koristeći ljude kao "topovsku hranu". Vukmir i njegova ekipa će ići do krajnjih granica kako bi ostvarili svoju viziju.

U želji da pobegne iz pakla u koji je upao i da spasi život svoje porodice, Miloš će morati da žrtvuje sve što ima: ponos, moral, razum, a možda i sopstveni život.

U srpskom ''Srcu tame'', gde život nema nikakvu vrednost, u borbi sa neprijateljem koji je neuporedivo jači i isto tako nasilan i patološki bolestan - šanse za preživljavanje su neverovatno male.

Ekipa koja stoji iza „Srpskog filma“ mogla bi da završi na međunarodnoj poternici zbog elemenata u svom ostvarenju koji neke asociraju na pedofiliju, saznaje „Alo!“. Kontroverzno filmsko ostvarenje uzbunilo policiju u Nemačkoj.

I pre nego što je premijerno prikazan, kontroverzno ostvarenje režisera Srđana Spasojevića i scenariste Aleksandra Radivojevića sa glavnim glumcima Srđanom - Žikom Todorovićem, Katarinom Žutić i Sergejom Trifunovićem doneo je autorima „popularnost“ koja im nimalo nije bila potrebna. Naime, ekipa ovog erotskog horor trilera materijal je odnela u Minhen u laboratoriju ne bi li ga prebacili na filmsku traku. I tu nastaju problemi.

- Tokom rada, zaposleni u Minhenskoj laboratoriji su, videvši u filmu eksplicitne scene seksa koji se odvija pred decom, to povezali sa pedofilijom i obavestili policiju koja je o svemu obavestila nemački sud. U toku je proces kojim će se utvrditi da li je ekipa filma uradila krivično delo ili ne. Ukoliko se pokaže da ima elemenata za optužbu, srpski umetnici bi čak mogli da se nađu na međunarodnoj poternici - kaže izvor blizak produkciji.

Scenarista Aleksandar Radivojević kaže za naš list da ovaj slučaj nije toliko ozbiljan kao što izgleda:

- Ma nije to toliko ozbiljno. Problem je u tome što su ljudima u laboratoriji scene ubijanja izgledale suviše uverljivo, pa su pomislili da su stvarne. Potpuno smešna situacija. Pošto ja nisam bio u Minhenu kada se to sve dešavalo, predlažem vam da pozovete reditelja - zvanično je rekao Radivojević za „Alo!“. Međutim, na broj Srđana Spasojevića koji nam je Radivojević dao niko se nije javio.

Do reakcije nemačkih istražnih organa i njihovog zvaničnog obaveštenja o toku istrage nismo uspeli da dođemo do zaključenja ovog broja.

Kontroverze od početka

U „Srpskom filmu“, čiji je trejler zbog scena nasilja i seksa skinut sa „jutjuba“, Todorović glumi porno-zvezdu u penziji. Režiser bolesnog uma koga tumači Trifunović nudi mu ulogu koju ne može da odbije i koja će ga obezbediti finansijski do kraja života, ali ubrzo saznaje da postaje akter stravičnog horora.

Mnogo polemika izazvalo je i ime filma, pošto je mnogima zasmetalo zašto je nazvan „Srpski“, jer su to shvatili kao poruku svetu koliki „imamo problem“ i kakvo nam je društvo.

AcaN piše: Mnogo polemika izazvalo je i ime filma, pošto je mnogima zasmetalo zašto je nazvan „Srpski“, jer su to shvatili kao poruku svetu koliki „imamo problem“ i kakvo nam je društvo.

Zašto bežati od istine?  Ni Ameri se ne libe mnogo da prikažu na šta im liči "zemlja". "American History X", "American Beauty" i slični filmovi su najbolji primeri.

'Ovdje će te cijeniti jedino kad crkneš'

bubba ho-tep piše: Jedva čekam

+1

Sentinel piše: ovo horor? ma daaaaaaaaj ni H od horora, prije neka snuff drama sve u svemu mislim da ce se isplatit pogledat

Zavisi šta svrstavaš pod horor. Ako realna opasnost od nekakvog manijaka sa satarom u ruci nije horor... šta da ti kažem. Biće to veoma krvava drama 

Šokantan srpski horor triler

Dugoočekivano kontroverzno ostvarenje mladog reditelja Srđana Spasojevića „Srpski film“ premijerno je pred domaćom publikom prikazano u petak u ponoć u Novom Sadu u okviru festivala „Cinema city“. Prvi srpski horor triler, kako ga predstavljaju, počinje upozorenjem da nije preporučljiv mlađima od 18 godina kao ni osetljivim osobama. „Srpski film“ je u Malu salu SNP-a doneo scene eksplicitne pornografije, brutalno nasilje kakvo naša kinematografija do sada nije videla.

Priča o porno glumcu Milošu, koga sjajno tumači Srđan Todorović, ostavila je bez daha sve koji su je pogledali. Filmski radnici i svi koji su na premijeru došli sa pozivnicom mahom su prezadovoljni filmom, ali je za „običan svet“ to ipak bilo previše.

- Izašla sam napolje jer ja prosto ne želim to da gledam. Može biti da je poenta da film govori o tome šta je sve čovek spreman i šta sve može da uradi, koliko nije u stanju da kontroliše sebe, ali ja sve to znam i bez prizora od kojih se ne spava. Moj sin je želeo da dođe da gleda, ali srećom nije. Ne znam kako će bilo koji otac večeras otići kući i poljubiti svoje dete. Čula sam čak da se neko i smeje u sali, to zaista ne mogu da shvatim - kaže jedna od posetititeljki Danica Miletić.

- Film je fantastičan, neverovatno zabavan. Oduševljen sam, potpuno je fenomenalan i lud. Sve vreme sam se smejao i odlično provodio – rekao je glumac Gordan Kičić koji je uz ekipu filma sedeo u prvom redu.

Reditelj Srđan Spasojević je nakon premijere čuo samo reči hvale.

- Dok nešto radiš nikad ne možeš da budeš siguran kako će ljudi na to gledati. Sada mi se čini da su ljudi pozitivno odreagovali, svi su raspoloženi i to je najvažnije. Lepo je pokloniti se publici i osetiti njihovo odobravanje. Oni sa kojima sam do sada uspeo da razmenim koju reč imaju pozitivne utiske – rekao je mladi reditelj kome je ovo prvi dugometražni film.

Prema rečima filmskog kritičara Dimitrija Vojnova „Srpski film“ je ozbiljno umetničko delo.

- Film je odličan, šokantan, fantastičan. Proističe iz sjajne priče i iako sadrži brutalne scene, čovek ne bi trebalo da ima nikakav problem sa sobom kada ga pogleda. Ovo je ozbiljno umetničko delo i dokaz da je srpska kinematografija odbacila svoje mlečne zube i dobila prave – smatra Vojnov.

Publika je aplauzom nagradila Srđana Todorovića i Sergeja Trifunovića, a u holu SNP-a mogle su se čuti opaske gledalaca da su Miloš i Vukmir možda čak i njihove životne uloge. Jednaka priznanja dobili su i Skaj Vikler, koji je film obeležio odličnom muzikom, kao i ljudi koji su zaduženi za šminku, kostime i specijalne efekte.

- Meni je film brutalan, ali dobar. Jači je i potresniji nego što sam i mogla da zamislim i zaista ću paziti kome ga preporučujem. Muzika je perfektna i to je ono što me je oduševilo – kaže Tamara Gradić, jedna od posetiteljki premijere „Srpskog filma“.

Neki od gledalaca su SNP napustili sa željom da što pre zaborave ono što su videli, odbijajući da veruju da ih je znatiželja povukla da dve nedelje ranije kupe svoje karte, dok su drugi sa oduševljenjem na listiću za glas publike obeležavali „Srpski film“ kao najbolje ostvarenje koje je prikazao ovogodišnji „Cinema city“.

blic.rs

Neizvesna sudbina "Srpskog filma"

Posle premijere "Srpskog filma" na festivalu "Cinema City" u Novom Sadu, još je neizvesna distribucija filma koji obiluje scenama seksa i nasilja.

Pazi, ja ću se složiti sa tobom u jednom: svi mi želimo da presudimo takvima. Ne volim o ovome da pričam, ali jedan od tih ubica dece, dolazio je u moju kuću i igrao se sa mojim detetom, i bio izuzetno prijatan i normalan, dok se jednog dana nije desilo to što se desilo: iz ljubomore je ubio dete svoje ljubavnice. Ne moram da ti kažem šta sam poželeo da mu uradim kad sam čuo za to. Ali te pitam, pored svega toga što se dešava i čemu smo svedoci svakog dana, zar moramo da vidimo i užasne grafičke prikaze toga? U meni je dovoljno besa da takve ljude žive jedem, ali ne moram da gledam tu torturu, mislim do sada nezabeleženu na filmu. I zato je dobro znati unapred koji stepen mučenja te čeka. Da sam ovo video, ne bih ja popizdeo na ljude koji takve stvari rade, (na njih sam već ispizdeo) već na one koji su me naveli to da gledam. 

I da dodam nešto na Acanov post iznad: uopšte ne smatram ljude koji odgledaju ovaj film bolesnicima i frikovima, niti je to bilo ko ovde rekao. 

NP: Mi smo napravili dogovor sa laboratorijom ARRI u Minhenu (najpoznatija takva laboratorija u Evropi, prim. aut.) da oni prebace film iz digitalnog formata na filmsku traku, ceo DI proces (digital intermediate, koji uključuje skeniranje negativa i digitalnu post-produkciju, prim. aut.). Taj posao je trajao nekih mesec dana, sa slanjem hard diskova, prebacivanjem na negativ, razvijanjem negativa, pravljenjem pozitiva i tonske kopije. Mi smo došli u Minhen tri, četiri dana pred samo izbacivanje pozitiv kopije, i na probi uočili jednu tehničku grešku koju su oni napravili. Pomogli smo im da to isprave i oni su rekli, „Mnogo vam hvala, vidite, mi sad prvi put radimo film u rezoluciji 4K sniman RED kamerom“. Kada su završili, došli smo u projekcionu salu i pogledali ceo film sa njihovim tehničkim osobljem, koje je bilo nemo posle gledanja filma, da bi nam sutradan direktorka laboratorije i glavni advokat prišli i saopštili kako oni imaju problem sa sadržajem našeg filma: „Mi smo ovakav film, sa ovakvim sadržajem, morali da prijavimo policiji da bi se uverili da li smemo ovo da radimo.“ Mi smo posle svega toga zaključili da je to jedna vrsta šarade, pokrića, da bi oni izbegli bilo kakav kontakt sa „sadržajem“ filma, da bi neko u njihovo ime rekao da to ne rade. Rekli su nam da će policajac da odluči, na osnovu skrinera, da li će taj film smeti da se radi u Nemačkoj. Kod razgovora sa policajcem najzanimljivije je bilo to što je on bio ubeđen da je scena sa sečenjem glave stvarna. Rekli smo mu, „Pa to je najstariji horor element, i u crtanim filmovima postoji sečenje glave.“ A on kaže, „U crtanom filmu, mi znamo da to nije stvarno.“ Mi mu kažemo, „Pa to nije stvarno, to je lutka,“ a on odgovori, „To ne izgleda kao lutka.“

SS: Nije na laboratoriji da odlučuje da li je to podobno ili ne. A oni su odlučili da sve što su uradili, i negativ, i pozitiv, i ton, spale, što ih je koštalo nekih 40.000 evra. Mi ne znamo za drugi takav slučaj u istoriji. Našli smo se u situaciji da se pitamo da li je ovo nešto opasno, da li treba da brinemo za sebe. Napisali smo im da smo zgranuti time što se desilo, da smo imali nepovratan gubitak vremena i novca. Da bi ih isprovocirali, napisali smo da se tako nešto nije desilo još od 1945. a oni su odgovorili, „Mi smo laboratorija sa reputacijom i mi ovakve stvari ne radimo. A šta vi mislite da radite sa ovakvim filmom u Evropskoj Uniji?“ To je baš ta politička korektnost koja prerasta u fašizam. A pritom, to nije cenzura za prikazivanje filmova, nego laboratorija koja nema ništa s tim. Ne postoji zakon koji može da zabrani laboratoriji da transferuje snuff ili tako nešto.

AR: To je ta paklena kombinacija seksa i nasilja, nešto što još uvek ti „umiveni umovi“ ne mogu da pojme. Ja stalno ponavljam mantru, „Spaljivanje filmova u Nemačkoj nikad ne izlazi iz mode.“

NP: Onda smo se našli u situaciji da gledamo kako da najracionalnije završimo ceo taj proces i prosto smo ga podelili, da odvojeno uradimo sliku i ton. Otišli smo u Švedsku, gde je napravljen negativ. Onda je taj negativ došao u Hungarian Film Laboratories, kod njihovog predstavnika za bivšu Jugoslaviju Gabora Pintera, kog smo upozorili da mu nudimo jedan vrlo delikatan posao. Pustili smo mu skriner da pogleda, i on i jedna laborantkinja su bili malo zbunjeni, ali rekli su da ništa ne brinemo i da će oni to uraditi... Ali dan pre zakazane projekcije, Gabor je pozvao mene i Srđana na razgovor, u kom nam je saopštio da je direktor laboratorije napismeno zabranio da se radi taj film jer je, kako on kaže, „u suprotnosti sa mađarskim porodičnim zakonom“. To, naravno, nema veze s vezom, i tražili smo da se vidimo sa tim direktorom, da nam on kaže koji to član zakona mi kršimo, ali on nije hteo da razgovara sa nama.

Onda smo sa tim negativom otišli u drugu laboratoriju u Budimpešti i oni su samo tražili napismeno da smo mi odgovorni za sadržaj filma, i onako, kao pravi privatnici, to odradili. Pošto smo pravili titlovanu kopiju, oni su shvatili da nam treba za neki festival, i ako nas je neki festival zvao, nema problema. A kad smo radili u Minhenu, trebalo je da posle toga nosimo film u Sloveniju da bi ga videli selektori festivala u Berlinu, ali to laboratoriji nije ništa značilo.

bagzi94 piše: Jel ovaj film vredi da se pogleda ili jok?

nemas ti zeluca za to, tako da jok

bubba ho-tep piše: A nisam perverznjak vec filmofil

nekako sumnjam