Mislim da svoj utisak temeljiš na suviše malom uzorku korejskih filmova koje si odgledao. Ja sam počeo da obraćam pažnju na tu kinematografiju kao i na savremeni evropski film, onda kada sam shvatio da je holivudska produkcija u velikoj krizi poslednjih petnaestak godina. Taj talas je krenuo sa legendarnim blokbasterom Shiri iz 1999. Dosta korejskih filmova sam i sam preveo za ovaj sajt, doduše ne u rangu sada već legendarnog Kardiovaskularnog teroriste.

Južna Koreja ima najrestriktivnije zakone na svetu po pitanju nošenja vatrenog oružja privatnih lica. Zato ćeš videti noževe, sekire, bejzbol palice u njihovim filmovima, ali vrlo retko vatreno oružje.

Ako nije problem, možeš li orijentaciono reći koliko si korejskih filmova odgledao kao i da navedeš neke naslove istih. Kao osoba koja je dosada odgledala blizu 200 ostvarenja pomenute kinematografije, mogu i da dam neka usmerenja i preporuke. Moje subjektivno mišljenje (ljudi ne moraju da se slože sa istim) jeste da odlično rade trilere, istorijske spektakle, često i drame, dok mi se manje dopadaju njihovi gangsterski filmovi i SF-ovi koji znaju da budu konfuzni. Njihove ljubavne filmove nisam gledao osim možda par izuzetaka (My Sassy Girl, Windstruck).

Inače, ono što sam primetio, jeste da Korejci na jedan način rade filmove za ozbiljne filmske festivale a sasvim na drugi način, komercijalne blokbastere namenjene za box office. Prvi više sadrže umetničke komponente dok ovi drugi teže da zabave gledaoce.

jojo385 piše: Meni jedna stvar nije jasna. Zbog čega se Korejskoj kinematografiji pridaje toliki značaj na ovom sajtu ?. Isto tako značaj se pridaje i Indijskoj kinematografiji. Hajde da ne pominjemo Rusku kinematografiju koja je već odavnu izgubila kvalitet. Pogledao sam nekolcinu Korejskih filmova, i jedan Indijski film u ovoj godini. U Koreskim filmovima primjetim drugačiju vrstu patetike,drugačiju vrstu reakcije na iste probleme u životu, i ugasim. U nekim Korejskim filmovima možete vidjeti da gangsteri nemaju vatreno oružje, što nema veze sa zdravim razumom. U ovom vijeku gdje se postavlja pitanje kako ograničiti posjedovanje i upotrebu ličnog vatrenog oružja : gledamo u Korejskim filmovima i dramama kako se bande u Koreji sa milionskim budžetim obračunavaju sa sjekirama. Jel to nas Korejanci h.bavaju u mozak- I sve te Korejanske drame i ljubavne filmove i serije ne namjeravam gledati. Njihova patetika nije slična patetici Balkanskih ljudi. Živeći u Europi sa velikim utjecajem Hollywooda ipak smo dio toga, htjeli mi to priznati ili ne. Možda ovo netko "gura" da bi se "oslabio" utjecaj Hollywooda u Balkanskim zemljama,ali mislim da su to frustacije pojedinaca, .......želim vjerovati u to.

Dabome frustracije, šta drugo. 

Zaboravio si npr.  iransku kinematografiju i to forsiramo.

Ako ti korejski, indijski, ruski filmovi ne odgovaraju pa nemoj ih gledati,  a ti piši o recimo francuskim trilerima , Joxer će se oduševiti.

Zaboravio pored kardia i horor sekciju, romanse sam i ja preskakao ,  a zaboravio si i komedije meni se one sviđaju koliko mi se čini tebi ne.  Pored istorijske trilogije, mislim da ti je pun pogodak Maraton, kida , i tipa puppetov komentar necete dobiti tacan broj cackalica, vec nesto drugo...

Horori su im onako, solidni, ne i vrhunski. Po meni je najbolji njihov horor "Train to Busan", mada mnogi hvale i The Wailing, ali meni iskreno taj nije legao. Solidni su Thirst, A Tale of two sisters, The Host, Alive, The Mimic...

Mala ispravka, preveo sam drugi i treći deo pomenute istorijske trilogije ("Admiral" je već bio preveden kad sam saznao za postojanje istog).

Za Maraton se slažem. Meni najbolja njihova drama, iako se to moje mišljenje ne bazira na velikom uzorku tog žanra.

Batali vise kumim te bogom. Ljudi ovdje vole dobre filmove i boli ih k.... odakle dolaze. 

Što se tiče opšte rasprave o kinematografijama, mada ne gledam mnogo korejskih filmova, 

par dobrih je svojevremeno preveo prevodilac sinrazmetni.

Kad pomenuste "Admirala", postoji istoimena serija - proširena i po meni bolja verzija od filma.

Iranskih filmova ima i te kako dobrih, pa čak i nama malo poznatih kinematografija, 

recimo avganistanski Patient stone.

I molim vas, bez omalovažavanja bilo čijih stavova, sklonosti i ukusa:

Glavni razlog zašto mi na ovim prostorima ne volimo filmove iz jugoistočne Azije je upravo to što su nam te civilizacije daleke i strane. Neko sam ko obožava kulturu i naprednost tog dijela svijeta i smatram da od tih civilizacija imamo mnogo da naučimo i da su to najbolji, najvrijedniji i najkvalitetniji ljudi na svijetu. Japan i Koreja su nacije kojima se divim i bila bi mi čast da ih posjetim i da ih upoznam iz prve ruke. 

Međutim, njihova gluma nama djeluje kao preusiljena i čudna, da ne kažem da djeluje amaterski. Prosto, njihov način izražavanja, ali i doživljaj sedme umjetnosti su prilagođeni njihovoj kulturi. Pošto smo mi, sasvim prirodno, bliži zapadnoj kulturi, gledanje holivudskih ili zapadnoevropskih filmova je kao da gledamo nešto domaće. Čak šta više, bliskoistočni filmovi, koji dolaze iz iranske, sirijske, arapske kuhinje, takođe su mi vrlo bliski i veoma mi prijaju. Slično je i sa sjeverom Afrike, ali opet to je mediteranski stil, stvaran pod uticajem evropskih kolonizatora, pa je i to skoro kao domaće. Ali kad su u pitanju filmovi iz Japana, Koreje, Kine, veoma su teški za poklapanje sa našim senzibilitetom. Pored toga, oni često igraju na tu kartu specijalnih efekata, vizuelizacije, haosa, strahote, jeze, ali tako da to bude glavni segment filma i meni je taj njihov način rijetko kad prijao. Da budem iskren, takav pristup mi ne prija ni u Holivudu.

Međutim. s vremena na vrijeme se pojavi nešto poput Squid Game serije u čijim sam epizodama uživao tokom svake sekunde. Ili onog kinematografskog fenomena "Parasite", koji je jedna takva remekčurda, da sad zahvaljujući njemu, kompletna istočnoazijska kinematografija ima otvoren put ka svjetskom tržištu. 

Kakva bre statistika i sta je najgledanije ,smesan si. Uzmi statistiku i vidi sta je najgledanije na Tv,Grand,Parovi i sl. hoces da kazes da ne cenimo i kvalitete toga. Daj batali vise pljuvanje po ukusima drugih,u redu volis Holivudske filmove ,tvoja stvar ali ne znaci da nista drugo ne valja i da imas pravo da omalovazavas druge .

Dosadio si brate svima.

Nego koliko sam komentara ispisao vezanih za ovaj film, daj da odgledam i njega, pa makar me glava zaboljela. 

Elem, odgledah ja i "Poplavu". Definitivno mi nije problem predstavljala ni Koreja, ni jezik, niti bilo šta što ima veze sa tim. Čak sam uživao u ljepoti glavne glumice, što nije teško za nekoga ko ima afinitete prema azijatkinjama. Ono što predstavlja problem u ovom filmu je nedovoljno kreativnosti. Postoji tu jedna nolanovska ideja, ali je realizacija poprilično slaba i kako film odmiče, sve iskače iz kolosjeka. A siguran sam da će za par godina da stigne američka verzija i da će mnogo jače da odjekne. Možda baš Nolan to realizuje. Lično, ne gotivim Nolanov stil, ali ovo je kao stvoreno za njega.

Cenim da je cifra samo onako paušalno navedena. Pitanje da li postoji 50.000 filmova!? OK, svet je velik, izvesno da postoji...

Neka se dnevno naprave 3 filma u svetu, puta 365 neka je oko 1.000, pa puta 50 godina...

Mlađe generacije ne doživljavaju film sa toliko emocija kao starije. Ne samo film. Ne bih ulazio u razloge, prosto je tako. Stariji koji su prevalili veliku "kilometražu" takođe su izgubili delić magije u doživljaju. Prosto mora biti tako. Dodati hiperprodukciju, dostupnost kao nikada ranije i to je to, ne može ni biti drugačije. Opet, film i dalje ima ogromnu vrednost i značaj za jako velik broj ljudi.

A cifra o kojoj se priča? Pa teoretski jeste moguća i verovatno postoji poneki fanatik koji je nagurao toliko ili blizu. Svašta ima na svetu. Kad se neki hvale kako su spavali sa 5 ili 10 hiljada žena, zašto ne bi bilo i filmskih maratonaca? Jedino možda vidim prepreku da to bude 50.000 različitih naslova. Ja jako volim da pogledam dobar film minimum dva puta, a neke sam gledao da ni sam ne znam koliko. Sve u svemu zabavna tema za opušteno ćaskanje...

Pojavom interneta u onom obliku kakvog ga danas znamo, sve to je nestalo, jer nam je sad sve dostupno. Finalni udarac su zadale društvene mreže, jer ti na njima možeš čak i da razgovaraš sa tim ljudima, da ostvariš interakciju sa njima. Šta se bre dešava, kakva je to revolucija u 20 godina? Nekad su svijetu za tolike promjene bili potrebni vjekovi.

Što se tiče broja filmova i onih 50.000, ja se izvinjavam kolegi @Shadow07 ako mu je djelovalo kao da sam ga napao, haha. Ali ja sam odmah napisao da sam shvatio da čovjek koristi hiperbolu. I jel' Bog dao da je odgledao i 100.000 filmova. Filmovi su obrazovanje, sveti gral iz kojeg smo naučili više nego iz škola koje smo pohađali. Realno, niko od nas nikada neće znati koliko je filmova odgledao, jer to bi bilo apsurdno. Ja imam samo podatke sa IMDb-a, jer tamo ocjenjujem filmove od 2019. godine, ali to ne znači mnogo, jer filmove sam počeo da gledam mnogo ranije. 

Baš mi je drago kad vidim da smo se raspisali, to je i poenta ovog našeg druženja na ovom predivnom sajtu. Nekad dođe do žustrije raspravke, ali ne bi bilo normalno da nije tako, jer na kraju dana, svi smo ljudska bića. 

TotenhemovFanatik piše: Posljednji put kad je postojala ta distanca, bila je u vrijeme prve sezone Velikog Brata. Ne znam za vas, ja danas ne pratim ni jedan rijaliti šou, ali u to vrijeme kao dijete sam obožavao to. I tada su mnogi od tih učesnika bili naši heroji, svako je imao nekog za koga je navijao, pa u školi prepričavao šta je ovaj radio noć ranije.

Biće da sam malo matoriji pa sam na Velikog brata gledao istim očima kao i danas - sa zgražavanjem! Nešto najbliže realitiju što sam mogao da svarim bile su Igre bez granica (ko se seća), ali to je jedna daleko zdravija priča, što mentalno, to fizički. Što se ostalog tiče - sve stoji!

@Papy

Potpisujem sve, bukvalno od slova do slova

slazem se za velikog brata ,sve je to isto farma,parovi i ostalo nema tu nikakve razlike sem okruzenja. A Igre bez granica ,gde se toga seti ,kako se to pratilo,ali to nije reality po meni

Pa eto, više pamtim stvari iz detinjstva nego pre par meseci ili nedelja Sve je nekako tada bilo upečatljvije. Naravno da Igre bez granica nisu klasičan reality i zato i stavih da je u pitanju nešto najbliže tome. Dešava se u realnom vremenu, a gledaoci navijaju za nekoga. Doduše koncept je drugačiji, pristup, ma sve. Slično je sportu, težnja da budeš brži, bolji, spretniji. Moderan reality je nešto sasvim drugo i meni potpuno strano od samog starta.

A što se tiče toga da li kvantitet ili kvalitet? Dileme nema, uvek kvalitet. To je u suštoj suprotnosti sa idejom obaranja rekorda, naravno. Ima dana kada sam u raspoloženju da se samo leži i gleda TV, napravim tu ponekad mini maraton za sebe, posebno ako su serije u pitanju. Ali suštinski najlepše je pogledati jedan film, a onda ostaviti da se malo krčka u umu i duši, malo promisliti o tome što se pogledalo. U mlađim danima svakako kvantitet nije bio realan, pa se mnogo više promišljalo o onome što se pogledalo u bioskopu ili TV. A kad se promišlja onda takve stvari ostaju dublje i duže urezane u memoriji. 

Desi mi se da mi je još prilično sveže u glavi nešto što sam pogledao pre 30-40 godina i što me je celog razdrmalo, nego primerak iz doba hiperprodukcije kada u potpunosti obrišem neki bezvredni naslov već nakon nekoliko meseci. Onda nabasam na to na TV-u i bukvalno zahvaljujući fragmentima ukapiram da sam zapravo gledao i to ne tako davno...

Igre bez granica sam pratio, , pratio sam  RAI  pa tako nešto `88, `89 i znam da je kod nas bilo 1990, bilo je i pre ali to nisam pratio.  Ni meni nije to riality.

Meni je bio zanimljiv i kviz ` Prvih 100 godina  ` valjda je tako naslov , Nebojša Đukelić je vodio, mislim da nakon toga ubrzo i preminuo.

Da samo kažem svim neljubiteljima korejaca, može nekome smetati njihovo ekstremno prostačenje, nekome će zabrana oružja biti nerealna kao da je cijeli svijet USA, nekome će ići na živce ružnoća glumaca (nemojmo se lagati, njima je očito talent kriterij broj 1 pa tek onda izgled), neko će se živcirati na stil glume, itd.

Međutim oni ne skrivaju probleme običnog čovjeka, pa će se svugdje pojavljivati korupcija, ološ, prevaranti i zločinci najgore vrste.

Koja se to druga kinematografija na primjer udostojila snimiti (ne jedan!) film o telefonskim prevarama?
I to bez ikakve cenzure i pošteđivanja nesposobne vlasti, podmazanih političara i kriminalaca koji su organizatori jedne od suvremene pošasti.

Njih jednostavno ne zanima snimanje (fejk) biografija milijunaša. Ako nekoga to zanima, onda treba tražiti na drugom mjestu.

Kad se već spomenulo, indijski predugi sa spotovskim puš pauzama također nisu za svakoga, ali nije red osuditi bez da se pogleda barem jedan od najboljih do kraja (primjeri: Enthiran, 24, RRR).
Osim toga, pa nisu im svi filmovi masala, opet primjeri, The Lunchbox je sam vrh drame, dok je Kahaani toliko lud da je čisti bezobrazluk preskočiti ga samo zato što se vrti oko trudnice u nevolji, klišej s kojim je Holivud do zla boga dosadio ljubiteljima svih žanrova.

Ruskih izvrsnih ima koliko želiš, ali baš kvalitenih, i tu ne mislim na ne znam zbog čega popularne po kinima, Xolop čini mi se da se zove nekakva nedavna bezvezarija na koju svi hrle, a mene ni metlom se ne bi moglo natjerati.
Pa kad sam već dao primjere indijaca, evo i ruski, Brat 1 i 2 baš treba pogledati pa tek onda suditi rusima.

Da ne duljim i širim, ionako je već nekoliko stranica napisano pa oprostite ali ne da mi se sve čitati, riješimo barem situaciju gdje je Holivud propisao da za nasilje treba vatreno oružje.
Ne treba.

Prilog (a ne priča kao što govore nepismenjakovići po raznim dnevnicima) sa YT, amerikanac dolazi u Njemačku, ali kao da je došao u današnji dio negdašnje Juge:

bgvracar piše: Meni "Parasite" ne bi bio na prvom mestu ni u konkurenciji samo korejskih filmova, ali kapiram da su uzeli u obzir ogroman uspeh i famu koja se podigla oko istog zbog osvajanja dve najprestižnije filmske nagrade (Oskar, Zlatna Palma).

Delim mišljenje i oko fame, uspeha i prvog mesta. Ali stoji da je dobar film kao što i puppet reče. Imam samo listu odgledanih na Latterboxed-u, znam imaš i ti, ali čak ni zvezdice  nisam stavljao, Bar eto samo naslove da imam na jednom mestu. 

JoxerTM piše: Tja, pa ja se oduševim kad je bilo čiji triler. Ali triler. Ne kad imdb stavi triler, a ono ni t od trilera. Znam,  ali bila je jedno vreme priča o francuskim trilerima. IMDb  stavlja svašta što se žanrova tiče, tako da nekad nema ni t od triler, h od horora,  k od komedije. Koja se to druga kinematografija na primjer udostojila snimiti (ne jedan!) film o telefonskim prevarama? Ja znam za  `On the Line` i` Cituzen of a Kind`, ne mogu da se setim drugih.  Takođe ne sećam drugog filma gde se ekipa skuplja da krade naftu. Mada rekoh smetalo mi je tu određeno ponavljanje u radnji, likovi ne, zato sam možda napisao da je korektan.

Drugi deo k..ca ne valja. Nema veze sa primarnom pričom, nijedan od likova iz prvog dela se ne pojavljuje, radnja je bezvezna, likovi su trivijalni i dovedeni do nivoa karikaturalnosti. To posebno važi za negativce. Besmislen i nadasve nepotreban nastavak. 

However, prvi deo je možda i najbolji zombie film koji sam gledao. Slažem se sa konstatacijom u vezi kvaliteta istog.