Film mi se dopao jer bez ulepšavanja pokazuje naličje naizgled savršene porodice i savršenog društva.

Taman me podseti da pogledam ponovo.

Interesantan komentar, ako mi je dozvoljena mala digresija:

Složio bih se u vezi trajanja i razvoja likova, fali tu dosta toga, ali mora se uzeti u obzir aktuelni hronični nedostatak vremena i strpljenja/koncentracije kod gledalaca za duge filmove. Režiser je imao kompleksan zadatak da nam pruži dosta toga u vezi škakljive teme, ali da ostane u koliko-toliko normalnim vremenskim okvirima. Za kvalitetnu obradu ovakve teme i svih likova poželjan bi bio format serije ili mini-serije, jedno 4 do 6 jednočasovnih epizoda i onda bi to moglo biti odrađeno u potpunosti kako valja. Ovako je moralo biti određenih kompromisa.

Slažem se i u vezi Civil War, ako je pucao na istu tematiku i poruku, daleko je to slabije i po meni besmislenije urađeno.

A što se tiče same poruke i političke situacije, reći ću samo da se slažem kako je liberalizam malo zastranio i odlutao, a tako nešto se i može očekivati u imperijama pri vrhu svojih moći. Ipak, izjednačavanje liberalizma i radikalnog tradicionalizma koji klizi u diktaturu po meni bi bilo deplasirano. Sloboda ili makar privid slobode u poređenju sa odsustvom slobode ne može se izjednačavati.

Sloboda je verovatno najvažnija stvar za koju se čovek kroz istoriju borio i u dobroj meri (barem ponegde) izborio. Sloboda se uzima zdravo za gotovo dok se ima, zaboravlja se koliko je značajna, sve dok se ne izgubi. E onda ide češanje i novi pokušaji da se sloboda izbori, najčešće uz silne žrtve. Mislim da je režiser najviše pucao na tu poruku, po meni je to najveći značaj filma i od mene za sve to ima čistu desetku! Ostale finese koje filmu malo spuštaju ukupnu ocenu, skoro su irelevantne.

Što se tiče ideje/odbrane liberalizma, moramo prvo da postavimo osnove teze, definišemo ga... Postoje dva osnovne pretpostavke na kojim je zasnovan koje su ujedno i suštinski problem.

Liberalizam je pre svega individualizam, podrazumeva da je individua bitnija od društva u kome živi. A ljudi su se zarad preživljavanja, zaštite od životinja, drugih plemena, upravo i udružili u kolektive i samim tim pristali na odricanje od dela sopstvenih sloboda. Dakle ne postoji mogućnost apsolutne slobode ako si deo društva. Za početak te ograničavaju razni zakoni, a onda i konkuretnost socio-ekonomskog života u društvu. Odeš lepo u planinu, pustinju i tamo uživaš u liberalizmu kakav izvorno jeste. 

Zato u filmu i ne možemo da vidimo kako je Pol stekao restoran, kućetinu, nasuprot sina koji je stekao sve zahvaljujući kompaniji, ženi, prema onome što možemo da direktno zaključimo. Po meni, pokušaj narativa o zlim tradicionalnistima, dok nemamo fer predstvu o liberalima.

U praksi, ako neko želi da bude stvarno liberalan, onda mora da bude apsolutno transparentan, bez ikakvih tajni... da bi to bilo smisleno i pravedno prema društvu u kome živi. E sad i ta transparenost bude problematična, imao je onaj film, ne mogu da se setim o IT kompaniji u kojoj su životi svih zaposlenih apsolutno transparentni. U realnosti dobar deo liberalizma se svodi na čuveno američko, Ne pitaj mi za prvi milion, ili ne pitaj me za koga radim. Po meni liberal ne može da bude iole materijalno bogat, ma kolko bio pametan, sposoban, da bi bio liberalan. Može samo da bude poluliberalan, što se u praksi i pokazuje kao pravilo. Ogromna većina, recimo novinara, reditelja, ima svoje mecene koje finansiraju njihov rad, dok su u okvirima koje oni žele da finansiraju. 

Drugi deo postulata liberalizma je da je zasnovan na verovanju da se ljudi ne mogu dogovoriti oko osnovnih principa, pre svega šta je istina. Svako ima pravo na svoju verziju istine što je tehnički izvodljivo ako živimo u balonima . Ako to ubacimo u ovaj film, onda je to da se ova porodica ne može dogovoriti šta je to najbolji život. Za liberalni deo porodice je to liberalizam (u filmu je to jednako vazduhu, cepanju zastave, izborima partnera, provokativnim nastupima Ane), dok su za sina i snajku to navodno porodične vrednosti (iako vidimo da se decom bavi dadilja ili je to ideja da porodica prihvati tvoje ideje kada Džoš "pokušava" da pomogne ocu finansijsku krizu). A suštinski su obe lažne vrednosti, jer su pre svega lišene ljubavi prema ljudima oko sebe... ljubav ali samo za one koje ja odaberem, koji se slažu sa mnom... A pošto su lažne, zato se toliko i mrze, spremne su da se poubijaju. Zato je današnje američko društvo baš u tom modu, ko je gledao neku skoriju raspravu sa suprotstavljenim taborima, imao je prilike da vidi koliko je tu mržnje i neprihvatanja.

Ono što liberalizma nudi kao rešenje je da omogući kao pravo svakome da živi život na način na koji ga on doživljava kao najbolji. Ništa sporno, naravno. Ali da bi to omogućio potrebno je propovedati tolerantnost prema tome da se ne možemo dogovoriti šta je najbolji život. A da bi to moglo da se propovoeda, potrebna je država koja će da omogući tolerantnost, bude tu sudija kome se žalimo kad vi ili ja sprečavamo jedan drugom da živimo svoju verziju najboljeg života. Dakle polazni postulat liberalizma je individualizam, šta će meni društvo, dakle slaba država... a ona ti treba moćna država da ti omogući tolerantnost i pravo da uživaš u svom shvatanju istine, slobode, najboljeg života... Paradoks zar ne?

Zato je fundmanetalni problem prihvatiti da svako od nas ima pravo na svoju istinu, a pošto je država zasnovana na nekim principa (dok se pojedinci ne mogu dogovoriti oko njih)... onda nastupa sve ovo što nastupa. Sukob fundamentalnih principa pojedinaca.

Sve to je još uveličano kroz političku verziju liberalizma koji pre svega zloupotrebljava taj prizvuk termina slobode. Ako ja kažem da sam liberal, odmah sam se nametnuo kao neko ko stremi slobodi ljudi, iako se u raspravi jasno pokazuje da baš i nisam toliko liberalan dok ne dozvoljavam drugima njihovu veriju istine. Dakle liberlizam dozvoljava da ove porodice imaju suprotne verzije istine, samo što su ishodišta problematična, jer jedna verzija istine ne prihvata drugu.

I sve to nije sporno, toliko štetno dok je u lokalnim, državnim okvirima, problem nastaje je kada neka država pokušava da nametne drugiim državama, narodima, pre svega drugim kulturama koje nisu dostigle društveni stupanj života, tolerancije i međusobnog razumevanja. Ne možeš i nemaš pravo da namećeš recimo Avganistanu liberalizam, ako to društvo samo unutar sebe nije došlo do tog dogovora. Fundamentalno suprotno od osnovnog principa liberalizma da svako ima pravo na svoju verziju najboljeg života. Na stranu što život, kulturu jedne grupe ljudi ne čini izbor liberalizma ili nečeg drugog, već način preživljavanja, suživota sa drugim oko tebe. Zato je najveći problem upravo liberalna spoljna politika najvećih i najmoćnijih država. A svojevrsna karma je da se ta politika vraća kao svojevrsni bumerang i uništava njihove sopstvene države. 

Kad u to umešate kapitalizam koji je pre svega zasnovan na ličnim interesima, konkuretnosti i borbi za svoje parče kolača... jasno je zašto je ovaj i ovakav liberalizam pogrešan model društva koji ustvari čisti put nakaradnom tradicionalizmu, konzervativizmu. Ovo nije ni prvi ni poslednji ciklus smenjivanja ova dva modela, kao neka dva osnovna modela. Po meni, suština problema je upravo ona polazna osnova, udruživanje ljudi. Jedni su prihvatili da se odreknu dela sebe zarad bezbednosti u zajedici i nemaju problem s tim, drugi imaju problem da prihvate te okove zajednice. Problem je što obe strane ne ukapiraju na vreme kad su okovi zajednici postali pogrešni, kao ni kada je potrebno navući okove, kada je sloboda individue pošla po zlu. 

I zato se ovom temom, po meni, treba neprestano baviti, kako bi se njom balansiralo, jako je bitno razgovarati na racionalnim i zdravim osnovama o problemima. I u tom smislu je ovaj film odličan, bez da ulazim da li je autor namerno ili slučajno jednim delom pretrčavao u pokušaju da prikaže ideju filma. Dakle, film je zaista čačnuo temu, idealno u njenom realno korenu, izvorištu, jer se Amerika bez sumnje izgradila kao kolevka liberalizma. Da li više marketinški ili više realno, možemo diskutovati.

Upravo zato ne mogu da se složim da je izjednačavanje ovih modela deplasirano, pre svega zbog istorije ljudskog roda i njenog ponavljanja. Svaka akcija ima svoju reakciju, pogotovu kada nije iskrena i ljudska. Ja smatram da je ovaj liberalizam nije iskren, baš kao što i druga strana zloupotrebljava neke navodno tradicionalne vrednosti, a vidimo ona odlučuje šta je tradicionalna vrednost. 

Deplasirano bi bilo kada bi pričali o stvarnim životnim slobodama, slobodama u okviru univerzalnih ljudskih prava na život i pre svega osnovnih ljudskih vrednosti i karakteristika. Sloboda promovisanja ideja šta su osnovne ljudske vrednosti (u kojoj je osnovna ljudska vrednost osećati se kao mačka, foka ili nedefinisan pol recimo) je već klizav teren koji vidimo da pravi probleme širom sveta, pogotovu kada ljudi počnu da ih zloupotrebljavaju, politički koriste što je istorija ljudskog roda. Ljudi se jesu borili za slobodu, pre svega protiv fizičkog iskorištavanja, robovskog rada, za jednakost polova na realnom ljudskom nivou... ali ovaj liberalizam se ne bori protiv toga. Naprotiv, u kombinaciji sa kapitalizmom, koristi i uvećava određene političke slobode samo zarad političkih i ekonomskih interesa realno manjih grupa pojedinaca. Svaka izopštena ideja je sklona propadanju i zato nije čudno što ovakav liberalizam propada. 

Naravno, ovo tumačenje kliza ka nekom utopijsko tumačenju što nije cilj. Ali cenim i da je još veći gubitak gubitak humanog karaktera čoveka kakav je kroz istoriju i koji se kroz nju borio da promeni te osnovne okove. Nakaradno bi bilo da kad je doplivao do nekih obala istinske slobode, sada postane neko drugo biće. Zato je jako bitno da liberalizam izađe iz jagnjeće kože i vrati se osnovnim korenima, ako su mu to koreni. U protivnom, sasvim je izvesno da se ulazi u novi ciklus i ne treba ni mnogo žaliti ma koliko taj ciklus bio surov. Opstanak humanog karaktera čoveka je daleko bitnija i veća vrednost.

@ fragolan

Veoma zanimljiv komentar i respekt za uložen trud i vreme Kad malo dođem do lufta nastaviću više nego interesantan dijalog!

Sticajem okolnosti, gledanje ovog filma i pisanje komentara su se preklopili sa nekim putovanjima i diskusijama i predavanjima sa zanimljivim i iskrenim ljudima. Par komentara me je motivisalo da se potrudim na temu komentara, pre svega komentara koji su preporučivali nekoj od strana da preskoči gledanje filma što mi je onako baš čudna pojava, nalik navijačkim podje.avanjima. Kako bi rekao Janis Varufakis, ljudi danas baš uživaju da žive u balonima, ne mogu čak ni da kupuju van tog balona, a onda se iznenade kad njihov balon pukne i trenutno izgube moć života u balonu. Svrha umetnosti, pa i filmske, nije pre svega komercijalizacija, već obrnuto, bavljenje stvarnošću, lošim trendovima i tokovima, barem ne u ovom procentu kakav je danas. Zato je poseban utisak, da ljudima to neodogovora, ipak su pre za lagane note  i umetnost se u skladu sa tim i ponaša, jer od nekog hleba mora da se živi. Očigledno je da običan čovek voli da se drži svojih osnovnih okvira, konzumira ih na najjednostavniji način, a taj trend je nažalost sve nazadniji, dobrim delom upravo zbog medija. I onda je čudno, što se nešto dešava.... a samo je posledica "izborene" slobode. 

 Zato mi je i bilo zadovoljstvo, da iskoristim svežinu momenta, tih diskusija koje vas podučavaju da ne budete najobičniji konzument ili navijač, da pokušam da je u ovoj diskusiji prenesem, pomognem ovom filmu da bude još bolji, pošto realno baš i nepamtim mnogo novijih filmova koji imaju potencijal bavljenja smislom aktuelnog vremena. Zadnje da mi pada na pament je Triangle of Sadness. 

 @Djansla10 

Ove priče u porodicama su pre svega posledica individualizacije i "daljinskog upravljača". I dok imate barem jednu zajedničku Babarogu, opstaje, idealan je faktor zajedništva. Jasno je da kad Babaroga nestane, svako počinje da pretura po svojim Babarogama  .

Načeta je jedna kvalitetna i kompleksna tema o kojoj se živo i dugo može polemisati, ali kuckanje o svemu tome po tastaturi nije zgodno i iziskuje previše truda. U načelu se slažem sa iznetim i puno toga kvalitetnog je rečeno, ali postoje neke finese i detalji na koje bih se nadovezao. Što je kraće i konkretnije moguće kako se niko ne bi preterano opterećivao.

U dlaku isto razmišljanje delim ... Brzina komunikacije, emocije, finese neadekvatno prenetog razmišljanja su glavni nedostaci foruma, jer uživo se mnogo lakše ispravi razmišljanje, koriguje neki deo sopstvenog mišljenja, zablude...al ako se i toga odreknemo, onda tek ništa ne ostaje. Ipak su ovo vremena u kojim se sve manje diskutuje o ovakvim temama, svi bi limunade. Zato i hvala ovom filmu  

Osnovni problem ovog filma je što se dotakao određene aktuelne teme u Americi, koja je naizgled jednostavna (crveni protiv plavih ), ali je suštinski u njoj sadržana maltene kompletna njena istorija, i dobra i loša. 

Ja ne znam tačno šta je Elen imala na umu kad je cepala zastavu i tako pokazala nazovi samomržnju prema sopstvenoj državi u kojoj je vekovima zastava jedan od osnovnih "svetih" simbola Amerike. Da li na novi konzervativni pokret koji pred njenim očima menja Ameriku ili mržnja prema istoriji ubijanja prvobitnih stanovnika Amerike ili ko zna šta već. Imao sam priliku da gledam i slušam barem ova prva dva tumačenja uživo... Zato je ovaj film nemoguće ne tumačiti bez političkih tumačenja i istorijata kako ljudskog roda tako i same Amerike. Prosto je neodvojivo i bio bi limunada. Možda jeste zaludan posao, ali možda liši zabluda naše ljude koji vide u Americi ideal neke slobode, a ne vide sopstvene perspektive ili mrze sopstvene zemlje, po sličnim osnovama.

Arsi, evo ga jedan tvoj istomišljenik, drago mi je.

Konkretno tumačenje liberalizma koje sam izneo je parafraziranje diskusije grupe američkih profesora liberalne provenijencije, ali realpolitičkih viđenja, u kojoj sam imao prilike da učestvujem. Ne moje, ali se nekako iskustveno, slažem sa njim, prihvatam i autoritet dotičnih. Privilegija mi je bila imati priliku učestvovati u otvorenoj i dobronamernoj diskusiji, pogotovu u kojoj slušate o problemima koje evo gledate i u filmu, razmišljanja sa kojim se inače poistovećuju, ali uviđaju ozbiljne probleme koji nastaju. 

Dakle ne govorimo o liberalizmu kao prizvuku slobode, kakav je bio možda pre 50, 100, 200 godina. Govorimo o konkretnom liberalizmu, neodvojivom od aktuelnog političko-ekonomskog sistema, sa svim svojim manama i prednostima. Pošto danas živimo vreme u kome je Amerika glavni ideolog, kreator trendova, meni je nekako najlogičnije da ideji liberalizma pristupim iz sfere tumačenja ljudi koji tamo žive, kreiraju društveni prostor, vide konkretne probleme. I na to se namesti ovaj film koji se bavi aktuelnom/potencijalno budućom Amerikom. Neprocenjiv sticaj okolnosti... Zato ovaj film ne treba gledati samo iz lične vizure kako mi doživljavamo liberalizam/konzervativizam, ovo nije utakmica pa da smo navijači, a ni ne živimo u Americi. Recimo probajte s aspekta Somalijaca iz Minesote. Ako niste došli u kontakt sa ovom temom, Minnesomalia, moj savet da je pretrčite informativno.

Kažete da liberalizam ne propoveda apsolutnu slobodu. Tako je, ali suštinski ljudi se često zaborave u svojoj slobodi. U filmu vidimo apsolutnu slobodu kada recimo Ana provocira ljude u publici (ja bih rekao s pravom), ali koji, nažalost, imaju pravo na zabludu proizašlu iz tog prava na sopstvenu verziju istine... To je Amerika, američki san, ko ti je kriv što si poverovao u nešto. Pitajmo Indijance da li su trebali da poveruju u bilo koju reč? Ono što sam ja zaključio iz dokumentaraca Majkla Mura, bez kojih je ovaj film klasična SF limunada, borba u laganju i neispunjavanju obećanja, lobiranju, je mrtva trka između obe strane američke politike, plus minus. I zato sistem teži ovome što imamo prilike da vidimo u filmu, a ne zbog nekih konzervativaca.

Ja sam daleko bliskiji ideji da je svaki čovek liberalno-konzervativan ili obrnuto :) , da li kroz etape životnih ciklusa, da li u nekom momentu oko nekih ideja. Kada se kaže liberalan ili konzervativan, treba biti slobodan u glavi, ne pecati se na formirane narative o terminima, jer ništa nije uklesano u kamenu. 

U prirodi je većina sistema konzervativna, teži da održi određeno stanje, a promenom stanja sistemi prestaju i da postoje u tom obliku. Dakle konzervativnost nije nužno pogrešna, čak šta više... daleko je prirodnija. Kao što liberalan kao termin suštinski znači slobodan, slobodan u razmišljanju, tako i konzervativan suštinski podrazumeva potrebu da neka iskonski ispravna ideja opstane. Skroz nešto drugo je manipulacija tim terminima, idejama koje se kroz njih promovišu. Dakle, do čoveka, ljudi je... a ne do same ideje.

Zato mislim da vam je pogrešan zaključak kako tradicionalizam i konzervativizam podrazumevano vuku nazad. To je pre svega narativ koji vas podrazumevano povlači da o bilo čemu što se nazove tradicionalno ili konzervativno zaključuje da je pogrešno. Recimo teško da je porodica problematična ideja, pošto je prirodno prisutna u celoj prirodi (s nekim izuzecima), a i sastavni je deo ljudske istorije, društva. Da li svi treba da se odreknemo porodice kao ideje zato što je recimo propagiraju konzervativci? Da li je jedinka van porodice ranjivija? Ko će tu jedinku da usmerava van porodice? Država?!? Dakle gomila pitanja na koje u nekom momentu neko kaže, "Pa nisam ja baš zamišljao da je to tako kompleksan problem." i ostavi haos. Upravo to bi trebala da bude suština konzervativizma i tradicionalizma, da neke ideje malo ozbiljnije testira, pre nego se one pokažu dobre ili loše. U praksi to ne znači, već je često klasična politička manipulacija ništa drugačije od liberalne. Zato je i poenta ove diskusije "istresti iz gaća" ovo pretrčavanje detalja u filmu. Možda tako deluje, u svim ovim komentarima ne branim niti kritikujem ni jednu stranu posebno. Deluje možda kao većinska kritika liberalizma, ali to je pre svega s aspekta aktuelne varijante koja je imala priliku da se ostvari, pokaže svoje benefite, bez nametanja onima koji moraju tek da "sazru", razumeju. Načelno smatram da je ovo prirodan ishod američkih istorijskih brljotina, jer su više ulagali u PR sistema nego u glavu, negde nekad je nešto moralo da pođe po zlu. Lično mislim, da je smislenije da izvlačimo zaključke gde je šta njima pošlo po zlu i besmislenim podelama liberalno/konzervativno... Daleko su oni od svetionika društva kome treba težiti

Da, kao što rekoh, paralelnosti i slaganja u stavovima je puno, ali tastatura-komunikacija pravi problem oko finesa i detalja. Hajde da još malo razradimo te detalje

Zašto Elen cepa zastavu? Pa jednostavno, to nije njena zastava! To je zastava novog poretka, sa zvezdicama na sredini, kao simbol svega onoga novouspostavljenog što razara njen svet i svet njene porodice kakav je do tada znala i imala! Ona svakako nije i ne bi cepala staru zastavu koja se i danas ponosno vijori na tolikim domovima u USA.

Inače, koliko god ja lično naginjao ka zapadu i USA, toliko primećujem i smetaju mi neke stvari koje lično ne prihvatam. Jedno je upravo taj nacionalni zanos i zaljubljenost u zastavu (cenim da kod moćnih imperija to ima nešto više smisla i opravdanja), kao i preteranu religioznost koja je i institucionalizovana preko svake mere.

Za dobro razumevanje iznetih finesa ipak je neophodno poznavati sagovornika, a to je jako teško ovako on-line. Deklarišem se kao pacifista, levičar ako već moramo birati neku stranu, oponent organizovanih religija i protivnik nacionalnog između ostalog. Svet posmatram kao jedno veliko mesto za život, ljude kao potpuno jednake i ravnopravne (samim tim sam i protivnik bilo kakvih zastava), pa otud i takvi stavovi. Znam, sve navedeno je teška utopija i usamljeni glasić u ovako formiranim okolnostima, ali me to ne sprečava da i dalje budem ja, odnosno da navijam za neki uzvišeni scenario po mom mišljenju i osećaju. Gotovo da priželjkujem kakvu vanzemaljsku pretnju, poput one u filmu Independance Day, pa da se silom prilika zaborave sve razlike na planeti (nacionalne, religijske ili bilo kakve druge), gde je čovek samo čovek, potpuno jednak kao i svaki drugi koji se bori za isti cilj

Dalje, liberal, kontervativac ili nešto treće, tek porodica je uvek i svuda osnovna ćelija i fundament na kome počiva svet. Oko toga valjda nema dilema. Ja sam takođe porodičan čovek i porodica mi ja najvažnija na svetu.  U tom smislu ne mogu da prihvatim stav kako po tom pitanju postoji značajan rascep. Liberali samo promovišu veće slobode, mogućnost izbora i veća prava unutar porodice. Tradicionalisti pod porodičnim vrednostima najčešće guraju težak patrijarhat i čvrstorukaštvo u osnovnoj zajednici društva. U isto vreme, iako im sve u teoriji vrvi od morala, praksa pokazuje ogromno odstupanje i davanje sebi mnogo većih prava na uštrb deklarisanog morala.

Naravno, govorimo o živim stvarima zastupljenim u praksi, a veoma je očigledno da se nijedna strana ne drži u potpunosti svojih načela. Oko toga nema nikakve dileme i ne može biti ni razmimoilaženja u mišljenjima. Bilo koji sistem, bilo gde u svetu danas, jeste nesavršen i čovečanstvo treba bolje u budućnosti. Poenta je jedino ko vuče gde i u kom smeru. Ali to je baš kompleksna i opširna tema...

Ne podržavam ni ideju o "bogatim konzervativcima i poderanim liberalima", što nigde nisam ni naveo. Kapitalizam caruje i koja god struja da odlučuje, to neće da se menja u korenu, samo u nekim detaljima (Obamacare npr.). To je sistem koji je duboko ukorenjen u toj državi i čak i nije moje da se time nešto puno bavim. Na državljanima te zemlje je da biraju i odlučuju u kakvoj državi žele živeti, barem dok smo ovako organizoani po nacionalnim principima. Neka Majkl Mur i mnogi drugi rade svoj posao, neka kritikuju svoje vlastodršce jer samo kritikom i pritiskom stvari mogu ići nabolje. 

Bilo kako bilo, sada su birali jednog teškog kapitalca, tradicionalistu i čoveka (valjda) od porodičnih vrednosti, pa će biti interesantno kuda najveća svetska imerija korača ovih dana. Mislim, meni je sve jasno, ali ako nekome nije...

I pored pojašnjenja ja i dalje ne vidim baš puno razloga zašto bismo se bavili restoranom i načinom na koji ga je Pol stekao!? Ako smo razjasnili da obe struje guraju kapitalizam, sa možda nekim razlikama u nijansama, jasno je da se do restorana došlo onako kako se inače dođe. I liberali i tradicionalisti biznisom se tamo bave na sličan način. Meni, a izvesno i režiseru, to jeste bilo sporedno (da se i time bavio zaista bi trebala jedna serija da pokrije trajanje), a ključna reč je  - sloboda! U diktaturi je sloboda pregažena, lična, ali i kolektivna. Problem sa daljim funkcionisanjem restorana isključivo je porodična stvar. Sin koji je sticajem slučaja preko noći prigrabio moć ostavlja ocu izbor - da restoran nastavi da radi (a i on da funkcioniše kao privilegovano biće) ukoliko prihvati ultimatum, ili da se intervencijom istog tog sina sve prebriše. Dakle, ovo je više ilustracija na mikronivou, prikazana kroz vizuru jedne porodice, ali koja se analogijom prelama i na makronivo.

Opaska u vezi meksičke radne snage je OK. Moderno ropstvo i služenje ne bi smelo imati mesto u civilizovanom i normalnom svetu. Ali ovo nije civilizovan i normalan svet generalno. Sa jedne strane možemo žaliti meksičku radnu snagu koja robuje imperijalistima. Sa druge strane možda bi to isto roblje crklo od gladi u matičnoj državi! Svedoci smo da se bukvalno grade zidovi kako bi se odbranili od imigranata. Ti isti Meksikanci hrle u obećanu zemlju i parče Američkog sna ne pitajući za cenu! I kako se onda tu pravilno postaviti, odnosno kako i zašto koga žaliti?

Na kraju samo da se složim sa poslednjom rečenicom u komentaru u kome se navodi da su USA daleko od svetionika društva kome treba težiti! Naravno da jesu i naravno da to društvo ima pregršt mana i problema koje treba rešavati i ispravljati. Oko toga nema nikakvih dilema, a očigledno da postoje velike unutrašnje tenzije, kao i (možda opravdan) strah da to društvo potpuno sklizne u diktaturu. Nije ni ovaj film slučajno nastao.

Ali... Ovde moram ponovo da razjasnim navodeći nešto potpuno lično. Odrastao sam na američkom filmu, delom na američkoj muzici, pa zašto ne reći i na američkom snu! Pratio i pratim američki sport, koristim (kao i mnogi drugi) stvari koje su nastale u USA... Da bude još jasnije, u momentu mog odrastanja to je bilo sasvim normalno, uobičajeno i prilično opšte-prihvaćeno. Danas, nakon nekoliko decenija transformacije to se potpuno preokrenulo, masovno se gleda ka istoku (i nekima koji se nazivaju braćom), što je dramatično izmenilo okolnosti u sredini u kojoj živim. Opet, ja ne mogu protiv svoje prirode, onakav sam kakav sam bio nekad, gledam iste filmove, slušam muziku i sve ostalo, a na neki način tamošnji svet donekle osećam i kao svoj, pa valjda iz tih razloga toliko debatujemo o njihovim unutrašnjim stvarima Uostalom, kako ono kažu, ako neko u moćnoj imperiji samo kine, uragan dune po celoj planeti, pa valjda sve nas mora da se tiče i šta se sve tamo dešava.

Opet, nisam jedini. Dovoljno je videti našu brojnu iseljeničku zajednicu samo u Čikagu, a i širom USA. Dobar deo tih ljudi jeste kvalitetan, obrazovan, pravilnih shvatanja i rasuđivanja. Ja i dalje vidim da se masovno hrli na taj i takav zapad, a daleko manje ka braći u Rusiju, u Kinu ili Severnu Koreju. Kakvi god bili, izgradili su neki sistem koji daje šansu čoveku za uspeh poštenim radom i trudom jer ne bi toliki ljudi po svaku cenu jurili tamo, od Maksikanaca kao modernih robova, pa do najvećih stručnjaka i intelektualaca. Njihov sistem nije idealan, postoji očigledno opasnost i da se donekle iskvari i uruši, ali takav kakav je, još uvek je nivo na koji drugi tek trebaju stići, da bi se onda polemisalo o tome šta ne valja i šta za budućnost treba popraviti...

Obzirom da se ovaj film bavi Amerikom, njenim podelama... diskusija u najvećem delu i mora da bude o Americi, dodatno zato što je upravo ona i upravljala trendovima o kojim diskutujemo najveći period.  Uostalom kako vi kažete uticala je i na vaš pogled na život, a da vi ne živite tamo. Ako je nešto pošlo po zlu, pošlo je zato što su nešto naopako radili sve vreme, a ja sam slobodan reći da su većinu stvari fingirali, izgradili narativ o sebi na holivudskoj bajci. Da nije tako, složićete se, ne bi smo diskutovali o ovoj temi, ne bi se njom ovaj film bavio. Amerika bi bila uspešno društvo koje nema ovako tektonske razlike u idejama među sopstvenim stanovništvom.

Moraću i da se našalim sa vama pošto kažete da ste odrasli na američkoj kulturi, da se sad pojavljuju neki trendovi koji naginju istočnoj kulturi, što otprilike znači da vam to malo smeta. Da li ste vi liberal ili konzervativac Kao liberal trebate da prihvatite i druge trendove. Već sam pomenuo, većina prirodnih sistema je konzervativna, želi da zadrži stanje u kome je boravila. Tako da biti konzervativan ne znači ništa nužno loše, prosto se u tome osećate komforno kao što i sami kažete. Detalji su nešto što liberalizam ili konzervativizam čine lošim.

I ja sebe tretiram kao pacifistu i levičara, pre svega po tradicionalnoj podeli levo-desno koja, istina, danas baš i ne postoji. Kao što sam rekao, danas manje-više imamo samo levu-desnu sarmu, sataraš, pre nego jasne političke ideje. Levičar nije nužno liberal (pre svega u Evropi), podjednako može da bude i tradicionalista i konzervativac. Levičarima je pre svega osnova da se zalažu za ideje vrednosti društvene jednakosti i ravnopravnosti (iz koje proizilazi balans društva), pravo na slobodu rada u okvirima društvene i lične koristi, a ne za tuđe lične interese kao radna snaga. U tom delu su se kroz istoriju neki levičari zagubili (moć je čudo) i diskreditovali osnovnu ideju. Levičari se nisu nikad zalagali za rad za sopstveno dupe, a društvo šta snađe, što je recimo liberalima vrlo bliska ideja. Uostalom zato su i započinjali širom sveta ratove, dok su im ljudi u sopstvenoj zemlji patili. Majkl Mur je to odlično prikazao u Farenhajtu 9/11 na primeru Flinta. 

Levičarstvo je malo utopijsko naravno, kao što i sami rekoste, vreme pokazalo da civilizacija nije sposobna za tako nešto, ali iz nekog nepoznatog razloga, ljudi voli da se igraju tom pojavom, terminom sloboda... i tako je liberalizam postao verzija levičarstva, što realno nije. Al to je uostalom i ideal Amerike, da je sve nešto nalik, ali da u realnosti nije. Tako je i Tramp uzorni hrišćanin, konzervativac... a on proveo najveći deo života kao klasičan raskalašni više puta propali bogataš. Upravo zato se trudim da izbegavam da donosim sudove o ljudima na osnovu opštih narativa društva. Ja više volim da čovek "propustim kroz svoje šake", donosim svoj sud.

O izborima drugih sistema širom sveta ne bih, jer su to baš loši narativi. I moj utisak je da će se ti narativi kao bumerang i vratiti onima koji su ih stvarali. Kažem iz iskustva čoveka koji je relativno proputovao po raznim krajevima, što kao "gospodin", što kao pešak, biciklista. I meni su siromašni krajevi i ljudi najupečatljivije i najdraže uspomene jer sam se osećao najslobodnije i najprirodnije, kako spram svog džepa, tako spram svog duha. Nisam sklon da glumim veličinu, gordost i posebnost, pre svega cenim da gledam svojim očima i donosim sopstvene zaključke. Jedan od detalja koji mi je u Americi smetao je upravo gomila predefinisanih zaključaka o bilo čemu, realno bez ikakvog uporišta u ličnom obrazovanju, iskustvu. Prosta samouverenost, o kojoj je davno pričao Frano Lasić kada se okušao tamo kao glumac. Gomila tuntruka (sa par časova škole glume) koja te ubeđuje da će baš oni dobiti uloge, a ti školovain glumac... 

I uglavnom izbegavam da slušam naše ljude (naveo sam da sam se baš pokajao što sam u prvom susretu sa Amerikom imao priliku da slušam "savete", možda bi moj doživljaj Amerike, pre svega one urbane, bio bolji), ima nešto vrlo površno i nadobudno u našim ljudima, iako realno uglavnom kuče nema za šta da nas ujede. Dal je to onaj davno opisani duh o kom je govorio Arčibald Rajs ili je to prosto moja neka pokodinrenost. Svako ima pravo da bira neki svoj komfor, način života izabran ličnim izborom ili silom prilika... al, po meni, nema pravo da širi narative o mestima i narodima koje nije doživeo.

Ova diskusija se naravno odužila, ali spadam u one koji smatraju da par reči, kratkih zaključak, o nečemu... nemaju svrhu. A ovakva diskusija nudi mogućnost da između ostalog napravite sami sebi retrospektivu, možda i promenite neki pogrešan zaključak. Zato je moj zaključak da ne treba posebno žaliti nad sudbinom bilo kog hegemona, imperije. Imali su priliku da učine svet boljim mestom, izabrali su neki drugi scenario. Mi obični, mali smrtnici kako god sami kreiramo svoju sudbinu. 

Ali mi ništa ne znamo o diktaturi sem iz rediteljeve fikcije da se desila jednog dana. Nakon jednog ručka i svađe, desila se diktatura države?!? Ne lezi vraže... Nismo dovoljno ni saznali o odlasku/proterivanju Liz sa fakulteta nakon sukoba sa profesorkom, budućom svekrvom... ali znamo da se desila diktatura zbog napisane knjige, svađe nakon jednog porodičnog ručka. Upravo je to ono što je problem filma. Brzina i površnost zaključaka o debelo ozbiljnoj temi. 

Diktatura se ne dešava tako što Duško Dugouško stane i izvede "Ziketi zaketi zum, kliketi klaketi klum - Sad si diktator, sve je tvoje" 

Diktatura se u modernim društvima isključivo dešava izborom naroda, politički manipulisano ili svesno izabrano. Hitler nije došao na vlast čak ni manipulacijom, već izborom političkih aktera da teraju po svom, isteruju svoje političke interese. Manipulisanje se ne dešava zato što je u društvu sve bilo sjajno, pa se pojavio manipulator željan diktature... Dešava se kad ti neko dozvoli da tvoje greške učine društvo slabim, lošim, ranjivim za manipulacije. Amerikanci su prirodno glupi za politiku, njih zanima samo da rade, nemaju vremena da se bave politikom. To nije plod 5 dana, 6 meseci, 3 godine, već decenija takvog sistema. I nikad ništa nisu uradili da to promene. Sad odjednom kuku lele?!? Mislim da nije realno razgovarati o bilo kom problemu, ako nisi sposoban da uvidiš sopstvene greške, prihvatiš odgovornost.

Šta mi znamo u filmu o bilo u čemu o tom američkom društvu sem sudbine članova porodice koji su izabrali da ih političke razlike u razmišljanjima podele? Zašto ta porodica nije našla ljubav, zajedničke ideje... nego je insistirala na razlikama? Zato što je profesorka prepametna da prepozna zlu snajku?!? Iskreno smešan deo filma... Uz diskusiju, sve više uviđam rupe u scenariju koje bi ovaj film učinile ozbiljnijim, a ne pukom i jeftinom propagandom u kojoj su karte svi izabrali. Već sam napisao da svrha filma nije monetizacija, zarada, pre svega, već da edukuje društvo. Sad što sam ja glup da poverujem da će jedan ovakav film da edukuje Amerikance, to je više plod moje gluposti  nego realan scenario.

Hm, on-line komunikacija uzima svoj danak pa se sada malo više razilazimo u razumevanju Danas sam malo u gužvi, probaću što je brže i kraće moguće:

Nikad nisam rekao da mi nije jasna religioznost i nacionalni zanos u USA. Duboko sam u šestoj godini života, imao sam sasvim dovoljno vremena i prilike da izučim sve ono što me u tom sistemu zanimalo i poenta je u tome da jako dobro znam kako i zašto, ali samo navodim da mi kao ljudskoj jedinki, ovakvoj kakva jesam, to ne odgovara. Ili ne bi odgovaralo da živim tamo. 

Da li bih voleo da živim tamo? Apsolutno - DA. Ja nisam od onih koji mašta o tome da ode napolje i zaradi lovu, a da se uopšte ne adaptira i da širi balkanštinu. Mnogi imigranti žele samo materijalne pogodnosti, ali da se ni pedalj ne prilagode društvu koje im je dalo utočište. A kad zarade lovu da se vrate u svoje krajeve i šepure pred komšilukom novostečenim bogatstvom. Ja bih tamo otišao zato što sam mentalitetom blizak i što mi odgovaraju neke stvari koje se tiču običnog čoveka.

Zbog čega nisam otišao? Jednostavno, pre tridesetak godina sam aktivno učestvovao u borbi da se skine režim koji nas je koštao normalne mladosti, a mnoge druge i mnogo više od toga. Spoznao sam iz prve ruke i kaljugu političkog brloga, stekao mnoga iskustva koja čovek mora imati da bi smatrao kako poznaje život i sistem u kom živi. Drugim rečima borio sam se da mladi danas ne moraju prolaziti kroz neke stvari i da imaju srećniju mladost od naše. Da sam znao gde ćemo danas doći, svakako bih pre tri decenije otišao odavde. Nema nikakve dileme, ali ko je tada mogao da zna? Opet, nisam čovek koji se kaje zbog bilo čega. Ostvario sam se ovde kao porodičan čovek, profesionalno takođe, ne postoji jedna jedina materijalna stvar koju bih poželeo, a da je nemam. Uredno plaćam svoje poreze, deo sam ovog društva koji doprinosi i ne pravim nikakve probleme.

Složili smo potpuno da sistem u USA ima poprilično slabosti i problema. Oko toga nema nikakvih dilema. Ali ja sam od onih koji prvo pogleda u svoje dvorište, pa tek onda kritikuje druge! Gde smo mi danas kao društvo, poredeći sa USA i ostatkom sveta? Koliko je naše društvo zdravo, demokratično i pravedno? Ima li uopšte smisla počinjati o tome? Tačno je da mi je sistem od pre 3-4 decenije, koliko god i on bio nesavršen, daleko više odgovarao od današnjeg. Ako ništa drugo, makar je bio iskreniji. Ono što posebno cenim kod socijalističkih društava jeste što su crkvu, odnosno religiju stavljali tačno tamo gde im je i mesto. Ovde ne želim da vređam bilo čija osećanja, ali imam pravo da izrazim svoja osećanja i svoja uverenja, a ona su tačno takva kakva ih navodim.

Gde smo danas dospeli, ja to vidim kao jedno društvo bez kompasa, nezrelo i naivno, koje i dalje veruje da se u politiku ulazi sa emocijama, koje živi u svojim zabludama i mitologiji, koje veruje u nekakva bratstva, koje je lažno i instant religiozno, gde je dovoljno istetovirati sveca i projuriti u Audi džipu pored crkve krsteći se, pa da to bude smatrano istinskom verom! Probajte da me ubedite u suprotno! Ovo je fejk društvo koje počiva na pogrešnim vrednostima gotovo u celosti. Ali tako je kako je i kao što i sami kažete, ja kao liberal i demokrata prihvatam stvari kakve jesu, prilagođavam se tome koliko mogu, a svoj svet gradim unutar svog uma i zidova svog doma gde još uvek imam slobodu da pustim muziku po volji i pogledam prozor u svet/film kakav mi odgovara.

Možemo mi da kritikujemo demokratiju u toj USA, ali država u kojoj svaki pojedinac može izaći na trg i psovati tog predsednika na sav glas jeste nekakva demokratija. Društvo u kom punk bend na naslovnici svog albuma stavi Belu kuću u ruševinama i plamenu jeste nekakva demokratija. Društvo u kome predsednik može biti pozvan na odgovornost, u kome sudija vrhovnog ili bilo kakvog suda ima dovoljno veliku moć, samostalnost i autoritet da može na optuženičku stolicu staviti predsednika države jeste nekakva demokratija. Možda ne savršena i možda još neke stvari treba popravljati, ali gde su drugi u poređenju sa tim?

Dalje, da ne mislite da jedan pacifista i sve ono što sam za sebe nabrojao, jeste čovek koji se loži na politiku i političke struje! Naprotiv! Kao što rekoh, iskusio sam i glib politike, to apsolutno nije moja priča. Mene zanima običan čovek, onaj iz undergrounda koji sluša muziku koju i ja slušam, koji ima sličan automobilski hobi koji i ja imam, ko voli umetnost poput mene, ko ide na utakmice Američkog fudbala koga i ja obožavam! Sa takvim ljudima ja sam u kontaktu i sa takvima se povezujem. Ne samo iz USA, već širom sveta. Mene interesuje običan čovek i koji stepen sloboda on uživa u društvu u kome živi. Naravno, kao iskusni ljudi shvatamo da običnom čoveku upravo taj političar kroji sudbinu i određuje stepen sloboda koji će pojedinac uživati, pa otud zanimanje i sva ta rasprava o ljudima sa kojima se apsolutno ne poistovećujem! Da li su neki Trump ili Biden ono najbolje što svetska sila sa od cirka 400 miliona ljudi može da im/nam ponudi? Gade mi se lično obojica kao i velika većina političara tamo i svuda. Ali čovek u demokratskim društvima je pozvan da bira i zaokružuje imena, a ja ću uvek zaokružiti ono ime za koje smatram da mi nudi veći stepen slobode da budem ono što jesam.

Kao intelektualac svakako shvatate da ta Amerika ima verovatno najbolje škole i jedan od najcenjenijih školskih sistema u svetu. Amerika je država koje i svoje vrhunske sportiste tera na koledže. Amerika je zemlja u kojoj lako možete završiti na kartonu kao beskućnik, gde vas lečenje može oterati na prosjački štap, ali isto tako to je zemlja koja svima daje šansu ako žele da rade i napreduju. Ukoliko vam prepoznaju talenat, još od školskih dana vas podstiču, usmeravaju, stipendiraju i guraju da svoj talenat maksimalno iskažete. Naravno da je korist i novac uvek negde u pozadini svega, ali od toga ima koristi i talentovani pojedinac, a na koncu i država. E sad, uporedite to sa sistemom gde vlada stravična količina nepotizma, korupcije, kao i čistog kriminala. Gde za napredak morate imati partijsku člansku kartu, gde morate "podmazivati" gde god vam nešto treba, gde vam se podmeću klipovi u točkove bukvalno na svakom koraku! Da li je uopšte umesno pričati o slabostima amerčkog sistema i demokratije kada živimo tu gde živimo? Meni bi to ipak bilo malo licemerno, ali OK, gledamo filmove i pričamo i o tome. Zašto da ne?

Ne bih sada dodatno stvari širio na Evropu. Da li vrši harakiri ili ne, kako evidentna globalna kriza utiče i na Staru damu, koliko je demokratije preostalo ili ne... Opet kažem, zanima me isključivo običan čovek, umetnik, muzičar ili ko već iz naroda sa kakvima i stupam u kontakt. Stoji to da bih sistem u kom živim apsolutno vrlo rado menjao i za neki zapadnoevropski danas i ne bih ni trepnuo. O problematici možda nekom drugom prilikom...

I konačno, opet film. Vidim da što diskusija duže traje, vi pronalazite sve više mana i rupa. Očigledno na film gledate delimično drugim očima i u fokus stavljate drugačije stvari poredeći sa mnom. Treći put ću naglasiti, rizikujući da dosadim sa ponavljanjem, ali zaista za okvire jednog čak i podužeg filma prosto nije bilo vremena i prostora da se obrade sve te (uvodne) stvari koje vama očigledno puno fale. Vama je to neophodno da bi se film zaokružio. Ja, pak, pristupam svemu sa neke druge strane. Uopšte me nije briga kako je stečen restoran, kako su se stvari odvijale da bi se desila diktatura (bitno je samo da se desila), kakve su porodične i individualne priče pre fabule filma, otkud takva zastava i tako dalje i tako dalje. Meni je bitno da se sve to tako namestilo i moja pažnja je fokusirana samo na ono što se dešava dalje, sa akcentom na porodične odnose i svega što se dešava nakon novouspostavljenih okolnosti. 

Apsolutno i jedino što je meni bitno jeste ta poruka i pouka na kraju filma! Da li danas neko društvo, nazovimo ga demokratsko, može dozvoliti da sklizne u totalnu fašističku diktaturu? Da li ja kao pojedinac treba da strepim? Za sada imam makar tu slobodu da mislim kako želim, odevam se kako želim, imam neke slobode kad izađem na ulicu, a u svom domu mogu da puštam muziku po volji, imam struju, internet koji nije cenzurisan, smem da gledam filmove, čitam knjige, gde takođe (još uvek) ništa nije zabranjeno ili spaljeno! E, to je za mene tema svih tema, a film ju je na sjajan način čačnuo. To malo lične slobode (opet ta tako važna reč) jeste ujedno i ceo moj život, bez toga ne mogu da dišem, funkcionišem, na kraju krajeva ni da opstanem? Da li je to ugroženo meni i svima nama kao jedinkama? U već poodmaklom 21-om veku! Ja bih samo o tome polemisao i tu počinje, a i završava se najveći deo mog interesa za jedan ovakav film. Da li scenario ima nekih rupa, da li je je gluma skroz na nivou i ostali klasični filmski atributi, to mi je u ovom slučaju gotovo potpuno irelevantno. Izgleda da u tome i čuče te neke male razlike u našim doživljajima filma...

Možda je moja greška što kao inženjer ne prihvatam da postoje tačka A i tačka B i to je nekako spojeno. Kao inženjer, mene će da zanima mnogo šta, od toga šta su tačka A i B (zupčanici, točkovi, elise, ljudi), kako su one spoojene... Prosto smatram da kao školovan čovek ne mogu da budem apsolutno neupućen, ukratko da budem konzument za nešto jednostavno. Volim da znam makar osnove, a ako me zaintrigira idemo dalje ili se vraćamo na stadijum konzumenta. Otprilka nalik tome da smo svi mi vozači, a samo je manji broj odličan, može da sam sebi pomogne. I u tom smislu vidimo atrofiju čovekovog razmišljanja u kome sa realno više nekog znanja, ljudi sve manje znaju da nešto sami urade, za sebe. Naravno, sve ovo me ne zanima uvek, ali evo ovaj film mi zbog sveopšte situacija privukao da u njemu želim da mi neko objasni i o A i o B i kako je nešto iz A stiglo u B. A film je kroz istoriju, priznaćete, uvek bio ozbiljna propaganda i zato kod mene u ovakvim filomovima je svaki detalj bitan. Za mene lično u svetu je diktatura odavno, samo je stvar verovanja šta je diktatura.

Pošto nisam samo inženjer, nego i čovek zainteresovan za društvena, ja sam kroz obrazovanje i iskustvo odlučio da mi je Platonova Država neka mapa šta se sve dešava sa ljudskim društvima i šta u njima polazi po zlu. Nekako se previše dešavanja odvija po toj mapi. I u toj Državi, filosofi, kao pandan danas školovanim ljudima su tu da čuvaju društvo, a ne da budu puki izvršioci, konzumenti benefita potrošačkog društva. Jer je onda pitanje zašto se uopšte školujemo, na nekom ozbiljnijem nivou od osnovne, srednje škole. Šta nas odvaja od neškolovanih, ako nas izbor ideologije pretvara u slične vernike kao i oni koji nisu završili dana škole. Nisam PhD, ali i taj termin PhD je iz nekog razloga preživeo milenijume da bi ukazao na to šta je i ko bi trebao da bude ozbiljnije školovan čovek. Čak je i inženjer Doktor filosofije. Jer upravo sa gubitkom filosofije, ljudi sve više postaju puki vernici nečega. Nekad religije, nekad ideologije. E to je već deo gde ja često postajem problematičan u diskusiji, jer ja ne priznajem puko verovanje, lični izbor. Naravno dozvoljavam ja svakom da bira, nemam nameru nikome da namećem promenu izbora, ali taj neko mora nešto i da zna više od tome što je izabrao. Možda su ljudi naučili na daljinski upravljač, pa prebace na drugi kanal, al to je upravo onaj deo koji sam i rekao da je to izbor života u balonu, a život u balonu podrazumeva da jednog dana kompletno vaše verovanje nestane, iznenadite se gde je nestalo.

Upravo tako ja doživljavam ovaj film, pošto filmove nalik ovome, ja doživljavam kao filmove koji pokušavaju da pošalju poruku. Jer svet je u haosu, stremi još većem, prosto se jedan Platonov ciklus bliži kulminaciji. I toj kulminaciji neće pomoći nikakvi narativi o diktaturi, zlim tradicionalistima, raskalašnim nadrogiranim liberalima... Ne, to neće pomoći. Pomoći će ako prestanemo da budemo puki sledbenici ideologije, ako u svakoj ideologiji jasno kažemo šta je pogrešno, a pogrešne stvari su uvek jasno vidljive.

Donald Tramp je raskalašni mladi liberal (da je i tad bio tradicionalan i konzervativan, teško da bi ludovao sa Epštajnom, a ludovao je i bez njega) koji je jahao na talasim jednog perioda društva i koji je u međuvremenu omatoreo, pa je "skidajući gaće preko glave" postao konzervativni tradicionalista. Za mene je Donald najjasniji produkt američkog društva, proizašao iz kaubojštine premazane slobodom izbora, ali samo u okvirima. Kako da vam kažem, ja sam se našim ljudima u Americi posvađao kad sam rekao da je on ortodoksna budala, koja nema veze sa onim kako ga oni meni predstavljaju. Ne pitajte me kako sam znao, prosto samo malo realnosti lišene ličnog verovanja ili nadanja.

Malo me je privuklo vaše pominjanje balkanštine?!? Zašto ste tako samouvereni da je balkanština najgora stvar? Ni meni se ne dopada, ali mi je recimo daleko gora američka samouverenost u sopstvenu veličinu, izabranost iz koje su oni dali sebi pravo da ih ima širom sveta, s oružjem... I u tom smislu ne vidim kakav je to liberalizam kad vam neko menja način života koji postoji vekovima. Ali da se ne vraćam na diskusiju kojoj sam prisustvovao.

Za mene je recimo balkanština i sveopšte verovanje Balkanaca da je svuda bolje nego na Balkanu... Ja sam recio popeo sve najviše i najlepše vrhove Balkana?   Da, svašta naopako ima na Balkanu, ali ja sam naučio da će mi na Balkanu pomoći bilo ko, Srbin, Hrvat, Albanac, Bugarin... u Americi možda, ali ne obavezno. Kad kažem pomoći, pre svega mislim na neobavezni problem zbog kog realno ne možeš ni da se naljutiš što ti niko nije pomogao... Ja tamo to nisam doživeo, a imao sam situacije gde mi je prijalo da neko stane bez obaveze, ne zato što smo obojica planinari. Ovo ne navodim kao kritiku Amera, više navodim kao odbranu tog ogavnog Balkana.

I kad je sve to tako loše na Balkanu, ljudi ovakvi onakvi, Amerika zemlja školovanih, superiornih uslova života, sjajnih uslova za karijeru, jednake šanse za uspeh za sve... Mene zanima ako je sve to tako bez sumnje... zašto se onda ovo uopšte dešava?!? Nismo valjda možda opet mi krivi, pa su tako rado izmislili kovanicu balkanizacija... 

Oprostite što sam znatiželjan, ali pojasnio sam da je to prosto moja inženjerska priroda...Voleo bih da mi objasnite kako im se sve ovo desilo. Zašto je u ovom filmu toliko bitna ta sloboda, ako je to svet sa toliko najškolovanijih i najboljih, superiornih... kako su zabrazdili. Mali čovek, je deo nečega većeg sem ako ne odabere divljinu. Kao deo društva, od kako je svet, on je tu da se prilagodi, neko će da razbije glavu, neko da prođe odlično... i često nikada nećemo saznati zašto i kako se kome desilo. Uvek će to biti naš izbor teorija i verovanja.

Nadam se da razumete da ovo nije nikakvo rušenje nečijeg verovanja ili bilo čega... Samo diskusija u kojoj bih ja voleo da čujem odgovore koji nisu plod naših izbora da samo verujemo u njih. Ako se svodimo na verovanje... zašto je onda toliko čudno ovo što se dešava. Zašto je čudno što ovce hoće pastira, pa čak i onog sa puškom, štapom.

Za kraj, da se podsetimo jedne pesme koja je spajala sve:

fragolan piše: Za kraj, da se podsetimo jedne pesme koja je spajala sve:

Ma kakvi. Zaboravio si jednu drugu.


Javit ću se opet kad pogledam film.

Svet je uvek zasnovan na nekoj ideologiji, religija je realno verovatno prva ideologija. Nasuprot toga je inače haos. Što više uređujemo haos (čuvena entropija kao mera haosa), to nam treba više energije i onda mora boom s vremena na vreme kada se izgubimo u tom uređivanju haosa koji nam smeta. Čovek nije razumno biće, već pre svega verujuće pa otud i svi naši društveni "nesporazumi" i "tuče". A to je Rambo Amadeus negde, nekad, daleko bolje i plastičnije rekao od mene "Mozak je drveni advokat dupeta".

Ja sam ovim spotom izabrao Jeans kao globalnu ideologiju, spram konzerativizma, liberalizma. Ako je potrebna veza sa filmom. Da se ne ponavljam, nemam problema sa jednostranim i predvidljivim filmovima, nagledao sam ih se... Al određene kategorije filmova, ideja filma, sami filmovi nisu tu samo da se odgledaju, moraju da izazovu reakciju... i u tom smislu, kao što rekoh, 10ka za film. Previše krševa izlazi već godinama. 

Inače hvala na podsećanju na ovu reklamu...Baš, baš davno sam je poslednji put odgledao, možda čak i kao klinac, al je fenomen da je ostala upečatljiva i nakon toliko decenija, iako realno jednostvna. Ne znam koliko današnjih reklama će preživeti duh vremena.

robi75 piše: Au filozofiranja, sta napravi gledanje jednog filma. Napisali ljudi romane. Ne znam, na stranu sve, po mom misljenju, osrednji film.

Zajebano što nema daljinski  I La linea je jednostavan crtać koji je većinu ludeo, pa je Crème de la crème kinematografije. Vrednost film su i reakcije. Slažem se da je realno osrednji film... Al šta ako ovaj film postane u stvarnosti isto što je postala i knjiga koja se pominje u filmu, koja je verovatno isto tako osrednja 

@ fragolan

Bez obzira na dosta ispisanih reči, prilično se držimo tematike i nismo puno klizili u off. Možda sada malko krećemo, ali neću vas ostaviti bez odgovora za ono što me pitate:

Eto za početak da navedem da sam se svim i svačim bavio u to malo svog životnog veka, često kombinovao i nespojivo, ali sam po vokaciji i sadašnjoj profesiji ekonomista. Dakle ništa blisko vašem inženjerstvu, ako to uopšte išta znači Vidim da ste intelektualac, obrazovanaq osoba i gospodin čovek, što me i čini tako voljnim da diskutujem sa vama uz nesumnjivo maksimalno uvažavanje. Načitani ste takođe, često se pozivate i citirate određene ljude. Ja sam takođe ponešto čitao, ali gledam da što manje citiram bilo koga, te da prezentujem samo i isključivo ono što sam lično tokom života video, spoznao, osetio, naučio. Možda to nema tako sveobuhvatnu i komercijalnu vrednost, podložno citiranju, ali je čisto i iskreno moje!

Apsolutno razumem vašu želju da u potpunosti secirate film i ogolite ideju kreatora filma. Jasno mi je da vam je to neophodno za potpun užitak i zaokruživanje utiska. Ne bi ni meni nipošto smetalo da je film dupliran po trajanju i da je popunio sve šupljine. Ali film od 4+ sati teško da bi uopšte bio gledan osim retkih fanatika. Ja mogu da se pomirim sa tim da su se pre radnje desile neke stvari koje uopšte ne moram da znam, te da se prepustim gledanju onoga što sledi i što je najbitnije. Vi na to gledate malo drugačije i to je vaše potpuno pravo, ukus, kako god da nazovem. Ljudi su različiti, pa je tako logično da se i ovde ponekad raziđu. I sve je to OK pa ne moramo više jedan drugog propitivati oko toga. Svako je uživao u materiji onako i onoliko koliko je to njegov um i ukus dozvolio.

Par slova i o "balkanštini". Ovde je neophodno istaći da ja nisam kafanski tip, da organski ne mogu od ranog detinjstva podneti narodnu muziku i gde ima te muzike, tu mene nikako ne može biti. Ne pijem alkohol uopšte, ne pušim, podrazumeva se da drogu nisam pipnuo, pa čak ni kafu nikad nisam pio. Hranim se prilično umereno, čisto koliko je neophodno verujući da je mnogo bitnija hrana za dušu i um. Od malena sam naučen da poštujem autoritete, druge ljude, da se i mlađima i starijima obratim sa Vi ako se ne poznajemo, da budem kulturan, tolerantan u saobraćaju, da ne bacam svuda smeće... Samo na osnovu iznetog jasno vam je da sam poprilično svoj, da vrlo često idem uz dlaku, da ne pristajem na nešto što se nameće i navodno za sve podrazumeva, te da funkcionišem u skladu sa svojim uverenjima, ali i dužnom pažnjom.

Mislim da ne moram da vam objašnjavam koliko je to danas u koliziji sa onim što se viđa oko nas. Živ ste čovek, izađete mao na ulicu, u saobraćaj, odete možda do neke kafane, slavlja... Mislim da ne moram previše objašnjavati pojam balkanština, koga u ovom slučaju navodim donekle i kao stereotip, na način kako nas mnogi drugi vide, a čime se mnogi oko nas zapravo i diče. Ako i dalje ne razumete pojam kako sam ga ja video i obrazložio, onda je džabe dalje objašnjavati jer prosto nismo na istim talasnim i teško ćemo se uopšte složiti oko toga!

Navešću takođe da sam odrastao u vreme kada je bilo nezamislivo da mlada osoba sluša narodnu muziku! Takvi bi bili bukvalno ismejani u društvu. To je bilo rezervisano za matore, kao i za seoski svet, dok su se mladi obično grupisali prema afinitetima kao što je rock, metal, punk, sa druge strane imali smo "šminkere" koji su slušali disco i pop, a čak i ta neka najmekša i najkomercialnija muzika beše neki domaći pop i rock, prilično zastupljen u svim republikama ex YU, sasvim kvalitetan i slušljiv na javnim mestima. Tada je vladalo neko građansko društvo i mentalitet, a uzori su bili mahom na zapadu.

U takvim okolnostima sam bio kao riba u vodi, odrastao sam uz heavy metal koji me je najviše i formirao kao ličnost, a kasnije sam i karijeru gradio uz elektronsku techno muziku, koju sam sa nekolicinom drugih bukvalno doneo i promovisao u ovoj zemlji, radio kao DJ širom Srbije, imao svoju radio emisiju, pa čak vodio i muzičku emisiju na jednom od malobrojnih kanala nacionalne televizije. To je moj svet, onaj kroz koga sam izgradio svoju ličnost, brojna prijateljstva, kumstva, pa čak i brak. A onda nekoliko decenija kasnije dobijemo ovo sada gde ne postoji ništa drugo osim narodnog patosa gde god se čovek okrene. Dobro, možda i postoji, ali samo u tragovima gde obitavaju retki zaljubljenici i nostalgičari poput statističke greške.

Na državnom nivou selo je pregazilo grad, urbano skoro da više ni ne postoji, gospodstvo je izgubljeno, palanački duh svuda dominira. Ovde moram odmah malo da se ogradim, a ponavljam da je jako teško piskarati bez da se sagovornici gledaju, koriguju i do kraja razumeju. Ja ništa protiv nemam naših seljaka, vrednih paora koji nas sve na neki način hrane. I moje poreklo delimično vuče odatle. Selo mora da postoji i da ima svoj duh i osobenosti. Ali problem je što grad više ne postoji i što je u potpunosti nestala ta granica, pa i ravnoteža u nekom smislu. Možda se neko ovde neće složiti sa mnom, možda se na stvari sada gleda drugačije, ali ovo je ono što ja vidim, doživljavam i direktno poredim sa vremenom od pre svega par decenija! Krivce za sve to apsolutno mogu da identifikujem, ali to nije tema ove priče.

Dakle, kad bih se ja našao tamo u tom svetu, u USA ili negde drugde, ja se ne bih getoizovao u krugovima iseljenika iz istih krajeva, ne bih čekao da se pozove neki traženi narodnjak da tezgari tamo negde za uši zemljaka koje muči nostalgija za rodnim krajem, ali koji i dalje pristaju da se "žrtvuju" zarad novca i kasnijeg dokazivanja pred komšilukom. Ja bih zajedno sa tim Amerikancem otišao na koncert Metallice (ili koga već, ovo je ilustrativno), zajedno sa Holanđaninom pokidao neku hardcore techno žurku, sa istim onim Amerom otišao da gledam utakmicu Kansas City Chiefsa ili Seattle Seahawksa. Dakle, kao što vidite, ja zaista jesam čovek kome granice (bilo kakve) samo smetaju i koji se potpuno drži svojih principa i ukusa, nevezano za naciju, državljanstvo, rasu, pol, religiju, materijalni status,... A to baš nema puno veze sa ovim što se dešava sada na Balkanu!

I još malo o "balkanštini"! Apsolutno ne želim da  ispadne kako kritikujem iskjučivo "svoje" matično. Svako ima neku svoju balkanštinu. Pa ne mogu da svarim onaj deo ruralne, polupismene redneck Amerike, obično stacionirane južnije, gde mi je mrsko gledati i filmove sa tog podneblja. Svaka zemlja na svetu ima svoju balkanštinu, a ona je toliko brojna, da vrlo često prevlađuje i direktno odlučuje o onima koji će da predvode tu zemlju. Manje obrazovana raja, podložna uticajima i verovanju u bombastična obećanja, vrlo kako zapaljiva za nacionalističke porive, podložna teorijama zavere i tako dalje i tako dalje. Dakle, poistovećujem se sa intelektualcima, obrazovanim ljudima sa integritetom, kulturnima, tolerantnima, umetnicima, neopterećenima, običnim svetom sa dušom i izraženom empatijom... Balkanštinom se bavim samo iz razloga što sam tu, što je to nešto što mene direktno dotiče, a često i ugrožava. Da sam u USA više bih se bavio njihovim (tada mojim) problemima, baš kao što i svako treba prvenstveno da se bavi svojim dvorištem pre nego što potraži smeće u tuđem...

I još jednom da se ogradim, kao demokrata moram da poštujem stav većine. Ako je balkanština ono što ljudi hoće, onda će tako očigledno i biti. Opet, svaka manjina ima pravo da deluje i da ne bude ugrožena od strane većine, a sve uz poštovanje brojki. Demokratski je i da mi se dozvoli da unutar svoja četiri zida budem tačno ono što želim, a diktature su te koje gaze i ta elementarna ljudska prava. U navedenom leži i moja posebna osetljivost po pitanju poruke ovog filma.

Konačno - politika: Naravno da jedan film ili čak sijaset istih neće ništa rešiti ili promeniti. Takvi filmovi služe više da se neka ugrožena manjina pronađe u nečemu i započne silno teoretisanje, nego što će neko "od interesa" uopšte da pogleda, a kamoli da koriguje svoje stavove. Zašto se dešava ovo što se dešava? Pa vrlo je jednostavno i to sam već više puta spominjao na ovom forumu. Internet i društvene mreže! Imaju poguban uticaj, hipnotišu ljude, ulaze im pod kožu, otimaju kvalitetno i korisno vreme umesto da se koriste za ono što je i trebalo - direktan i nepresušan izvor svih znanja i mudrosti ovog sveta. 

Jedna od posledica je urušavanje obrazovnog sistema, kako kod nas, tako i dalje. To je onaj rikverc evolucije o kome pričam. Vršena su konkretna istraživanja, ove nove generacije su prvi slučaj u istoriji da su intelektualno inferiornije u odnosu na roditelje i to je sada faktički dokazano! A tragično je. Mozak im je spržen mrežama, vreme oteto, dehumanizovani su, ne znaju više da funkcionišu u grupi, gubi se empatija, bilo kakav osećaj za druge. Pričam o trendu i većini naravno, čast izuzecima koji uvek postoje!

E, u takvoj situaciji kad se urušava obrazovanje i kada dominira "balkanština" (da se tako izrazim, ne zamerite, ali da ne objašnjavam ponovo), e tada je i sama sloboda ugrožena, populisti lakše dolaze na vlast, imaju veći broj sledbenika ispranog mozga kojima je lako manipulistati... Rešenje? Jednostavno, zavrnuti malo internet, resetovati pre svega mlade koji moraju biti nosioci slobodarskog duha, bunta, inovativnosti, kreativnosti i napretka u svakom smislu. Obnoviti obrazovni sistem, ponovo mu dati na važnosti, ućiniti ga popularnim među mladima koji tako u sportskom maniru ponovo žele da nadmaže druge znenjem, a ne budalaštinama. 

Koliko je to realno? Apsolutno nije i nema teorije! Niko ne može zaustaviti ove trendove i bojim se da će to morati biti izvedeno na daleko teži i boliji način (ratovi, kataklizme, nasilje i horor). Bilo kako bilo, tu niko ništa od nas pojedinačno ne može učiniti, a izuzetno bih voleo da sam samo težak paranoik, te da mi jednog dana neko nabije na nos kako sam lupetao i potpuno omašio! Nikog srećnijeg od mene ne bi bilo jer bi to pogodovalo svima, pa posledično i meni, mom detetu i porodici...

Konačno političari. Ne želim više svoj život i svoje vreme da traćim na njih, što lokalno, što globalno. Ne zanima me ni Trump, ni njegove političke egzibicije i populazam, ni bilo kakva politička priča za koje ponavljam da sam ih iskusio, onako potpuno iskreno, dobronamerno i iz uverenja, ali se i uverio u vrstu i veličnu blata koje politikom dominira. Želim to što mi je od života ostalo da trošim na muziku, film, umetnost generalno, na hobije, putovanja, porodicu, sport,... Da koristim SLOBODU (opet ta divna reč!!) koju trenutno koliko-toliko imam. Nikako da vreme traćim na kafanska prepucavanja i svađe oko toga koje je od dva ili više zala bolje. Ja sam svoje odradio kad je bilo vreme najbolje što sam znao i umeo, pokazao i buntovni duh, bio među inicijatorima promena kad je trebalo. 

Sada je na mladima da pišu svoju priču i grade svet onako kako oni misle da treba jer će oni u njemu ostati da žive posle mene. Moje je jedino da se suočim sa opcijama kad dođe vreme i zaokružim neko ime kako to demokratije i nalažu, a pogotovo ako procenim da je sloboda ugrožena, da neko propagira rat, diktaturu, ako ugrozi elementarna prava, što vrećine, to posebno i manjine (polne, seksualne, religijske, rasne,...). Ja sam zaslužio valjda penziju i da se malo sklonim od tih velikih tema koje možda život znače, ali ga i zagađuju, odnosno kradu.

Eto, to bi otprilike bilo to. Mislim da sam pojasnio sve što je trebalo, te da je vreme da privodim kraju ovu diskusiju. Uzima dosta truda i vremena, ali pre svega ne želim da opterećujem druge ljude na forumu koji možda ovoliko pisanije smatraju neprimerenim, bez obzira što imaju izbor da li da čitaju ili ne. Biće mi zadovoljstvo da napišem možda još poneku najkraću moguću repliku ako je neophodno, ali za više od toga najbolje da ugovorimo neki susret, pa da obradimo ovu temu, ali i neke druge onako kako valja i kako je najprirodnije

Dobrim delom ste u pravu da smo možda opteretili diskusijom ljude... Kao ljubitelj istorije, volim da citiram ono što je duh vremena i istorije na neki način potvrdio, stalno potvrđuje. Ne činim to iz nekog kaprica već iz pozicije malog čoveka koji gleda, sluša, poredi... i uživa u privilegiji da eto živi "zanimljiva" vremena. Barem mi na Balkanu imamo generacijski tu privilegiju i koliko mogu da primetim, to nas čini dosta otpornim, sposobnim. Koliko god s jedne strane bežim od naših, toliko budem blago ponosan kada sretnem naše ljude negde vani, opet smo nekako među sposobnijima... dok se ne pokondirimo. 

Jedan deo onoga za čim žalite, gubitak obrazovanja, smisla za neku kulturu (pop, rok...),čitanje knjiga koja je vama draga je upravo nestao zato što su ljudi uzeli "daljince", navukli balone na glavu. Ako nekog opterećuje, onda ili nek nas izbaci, obriše, ako misli da je ovo toliko glupa diskusija. 

Ja se recimo sećam emisije na Beogradu 202 koja je uzimala neki film za analizu, pa tumačenje gomile detalja, skrivene poruke filma, potencijal za nastavak filma, javljanje slušalaca i njihova viđenja... Al kome to uopšte treba da čuje nekog drugog 

Ovo je film koji se bavi političkim aspektima i onda je meni logično da se o njima diskutuje na malo široj osnovi. Jesmo raširili diskusiju, možda i na lične stavove... al to je problem foruma. Nemoguće je pojasniti ukratko jasna lična viđenja. Meni je recimo bezveze kad pročitam kratku poruku za neki film tipa Bezveze, Nije vredno... Ne vidim nikakav smisao takvih komentara. Ali ljudi imaju pravo i na njih, moje je da ih pretrčim.

I meni smeta dobar deo "balkanštine" o kojoj pričate, pre svega muzika. I tu ima opet jedan paradoksalan detalj, svi stranci traže da ih odvedem na neke narodnjake. Ipak u današnjem komercijalnom svetu (kakav bez sumnje jeste danas i koji je bez sumnje produkt liberalizma), pošto ste ekonomista znate, svi žele da maksimizuju dobit od muzike, filma, umetnosti uopšte. Suštinski svi žele monopol nad sferom kojom se bave, ako mogu da ga ostvare. 

Na našu žalost neko je progurao trendove koji nam se ne dopadaju, mi smo gubitnici i to je to. Pošto svako ima slobodu, prihvatili smo da svako ima pravo na slobodu, mi ne možemo da promenimo tok bez ogromnih odricanja, najbolje volje, finansijskih ulaganja, pošto živimo u kapitalizmu. U Americi na 300 i kusur miliona, postoji nada, vera, a ima i ljudi voljnih da investiraju novac da promene nešto. U Srbiji, Hrvatskoj, ima nas po par miliona, sve to je mnogo komplikovanije. SFRJ je imala 23 miliona, postojala je neka ideja i zato smo uz svu diktaturu (bar se tako priča da je tako bilo) i cenzuru imali smo mogućnost da gledamo kvalitetne filmove, slušamo muziku koju i dan danas rado slušamo, gledamo... između ostalog zato što je imala kvalitet. Vidimo da i sada i filmovi i muzika srećom nemaju granice, a možda smo i omatorili pa ne prepoznajemo kvalitet.

Zato je u svemu ovome o čemu diskutujemo poseban kuriozitet, da danas ta Amerika sa 300 i kusur miliona, uz sva ulaganja ... opet ne može da izbaci dva filma u godini o kojim će se pričati nego eto mi od prosečnog napravismo ozbiljnu diskusiju na forumu. Ja danas radije gledam sve ostale kinematografije od holivudske. Slobodan sam reći da postoje hiljade svetova koje treba otkriti. 

Dakle, ne znam do čega je u tom padu kvaliteta, ali rekao bih da je do globalnog pada kvaliteta. A ako je recimo suditi po Andreju Končalovskom, čuvenom sovjetskom disidentu, beguncu na Zapad i holivudskom reditelju, kasnije povratniku u Rusiju pošto je bilo sjajno kritikovati SSSR, ali recimo nije kulturno čeprkati po saradnji Francuza sa nacistima... Ima nečega magičnog, kreativnog u zabranama. I nije jedini koji tvrdi da zabrane bude u umetnicima neki čudan duh koji ih gura ka najvišim granicama umetnosti. Lično, priznajem da mi je malo čudno, opet nisam umetnik, al ko sam ja spram ljudi koji su ostavili ozbiljnije tragove u umetnosti. 

Zato, opustimo se u istorijskim tokovima, uživajmo u onome za šta smo izborili, sopstveni prostor, slušalice, tv. Još bolje, odlasku u prirodu koja bez tenzija svakodnevice. Civilizacijski krugovi pre ili kasnije moraju da se zatvore, da bi se počelo ispočetka.

Moj savet ako želite da malo probate da razumete probleme koji vas muče na temu liberalizam - nacionalizam, potražite na YT video The Battle Between Liberalism and Nationalism. Pomoćiće da razumemo finese, zašto je sve toliko komplikovanije nego što se misli, pošto običan čovek želi da misli da je sve tako jednostavno.

Svako dobro

- Suštinski se slažem sa svim što ste izneli,

- Strancima jeste uvek interesantno videti nešto novo i dodvoriti se malo domaćinu u vezi melosa, ali kad bi malo zagrebali površinu i sagledali zaleđinu, ne bi to baš bilo tako zanimljivo ni njima Mada generalno ukus većine ne seže u neke dubine i često dopire samo do puke zabave, najčešće uz čašicu/doping. A to je opet neka sasvim druga priča ukoliko se ovde bavimo umetnošću,

- SFRJ je bila zaista interesantna, a ko nije mogao direktno, na osnovu kinematografije može osetiti duh tog vremena. Imali smo neuporedivo manje, ali sa druge strane mnogo više. Za razliku od mnogih drugih sa sličnim sistemom imali smo mnogo više slobode. Nije bilo dobro zamerati se partiji, a ako se to ispoštuje uglavnom je bilo OK. Muziku jeste bilo jako teško nabaviti, ali to je prvenstveno bilo problem logistike i tadašnjeg standarda. Ne samo muzike, nego popularnih Leviski, tehnike i svega drugog čega smo bili gladni. Zanimljivo, ali bili smo solidno namireni kad je kinematografija u pitanju, a zasluge idu pre svega pravim ljudima na pravom mestu, prvenstveno filmskim urednicima na televizijama. Sve do čega bi se nekako dočepali umeli smo jako da cenimo i volimo, a u društvima sa izraženim konzumerizmom vladaju neka druga pravila. Teško je uopšte pričati nekome ko kroz to nije prošao, pa ni ne treba insistirati na tome. Svako vreme ima svoje, ali potrebno je životno iskustvo i kilometraža da se sve to pravilno proceni i vrednuje,

- Pad kvaliteta kinematografije lako je objasniti. Podilazi se ukusu kakav je danas dominantan. Ni manje ni više, posebno ako je u pitanju kapitalistički sistem gde je zarada sve. Da publika želi dublje i inteligentnije filmove (u dominantnom broju), ona bi ih i dobila. Danas je problem uložiti i par sati koncentracije u jedan naslov. Stoji i to da je došlo do malog zasićenja i pada kvaliteta, ali nakon toliko decenija kinematografije i eksploatacije svih mogućih i nemogućih priča i ideja, to je i očekivano. Ja i dalje verujem da talenta ima, baš kao i ideja, a koliko će te ideje kvantitativno i kvalitetivno nama ovakvima odgovarati, to je već neka druga priča,

- A, nema šansi da ću ja više istraživati pozadinu teme liberalizma i svega ostalog Ništa mene više tu ne zanima, pogotovo geneza i zaleđina. Ušao sam u godine kada sat počinje ozbiljno brzo da se vrti, a toliko je toga vrednog pažnje i uloženog vremena što stoji i čeka. Političari su na samom dnu lestvice interesovanja. Dakle, seciranje me ne zanima i samo je sadašnji momenat koji me tangira. Ima slobode ili nema slobode! Ako nema, zašto i zbog čega je tako, odnosno šta učiniti da je pridobijemo. Ni to iz prvih redova kao nekad, već sa strane, zaokružujući neka imena ukoliko ih ima. Da li sam mogao više i bolje nekada, možda i jesam, ali dao sam sve što sam znao i umeo u to vreme gledajući pre svega da društvo i svet učinim boljim mestom za život za moje i drugu decu. Sada je na drugima (mlađima) da biju bitke za svoju budućnost. Od mene toliko!

Svako dobro i vama!

Hehe, bojim se da je upravo ova izjava problematična jer je identična doživljaju nekog vernika, hrišćanina, muslimana... Suština problema liberalizma je što se trti u svaku poru društva... u dlaku identično religijama u svom naponu, u našem periodu komunizmu. To je ono što ovaj film namerno i svesno preskače, da je neko napravio "14 različitih WC-a" iz ničim poznatih razloga. Malo je neozbiljno pričati političku priču, snimati film o budućnosti, a svesno skrivati prošlost... I sasvim je logično da ljudima pre ili kasnije pukne film, propada ideologija u kojoj ti neko nameće svoju ideologiju, a još veći paradoks je da se priča o ideji slobode 

Nadao sam se da ćemo ranije doći do nekih zaključaka, ali suština svih propadanja ideja je postojanje odgovornosti prema toj ideji koju slediš. Kad postoji odgovornost, onda različite ideje koegzistiraju, nema sukoba. Voleo bih da ste na temu propadanja kulture došli do ovog zaključka, umesto pravi ljudi na pravom mestu... Kad postoji odgovornost, onda se sve to samo namešta, pravi ljudi dolaze na pravo mesto zato što smo tada manje više svi svesni svojih kvaliteta. Umetnošću se odavno širom sveta ne bave odgovorni ljudi, već slobodni. A slobodnim ljudima pada svašta na pamet... pa i udaranje publike patikom u glavu i pljuvanje u usta... Ako nastavim, pokazaću ozbiljnu konzervativnost.

Al da ne remetimo slobodu. Sloboda je i ćutanje.

Ha, ha, eto napravismo pun krug da bi na kraju došli do toga kako liberalizam i sloboda nisu baš sjajni, a ni od starta odličan film zapravo i nije tako dobar Biće da je on-line komunikacija o iole dubljim stvarima promašen format.

Hajde opet da se vratimo na start naše priče gde sam jasno naveo da ne postoji savršen sistem koji je u praksi potpuno ispoštovao teoriju, baš kao što je to stvar i sa sistemom u USA, odnosno liberalizmom koga se stalno dotičemo. Na svakom sistemu treba raditi i popravljati ga. Opet, liberalizam počiva na dovoljno slobode da dozvoljava ideju korekcije bez da neko biva obešen. Imati 14 WC-a gde niko nikoga ne prisiljava da MORA da koristi ovaj ili onaj jeste bolja opcija nego kad neko propiše da mora biti samo jedan i da mora da se koristi isključivo onako kako moćnik naredi. Iluzija ili makar privid slobode još uvek su bolji od fašističke prisile u kojoj je sloboda nula!

Vidim i aluzije na idola mladih Desingericu! Imali smo ovde već neke diskusije ranije koje su potkačile muzički ukus mladih na Balkanu, pa i dotičnog. Da li zaista mislite da ja kao liberal obavezno podržavam dotičnog i da li mislite da opravdavam to što radi na svojim performansima? Ako tako mislite u ozbiljnoj ste zabludi Obojica smo na istom koloseku kad tvrdimo da je to šund i prilično štetno po omladinu! 

Ali šta je lek? U načelu imate dva puta. Jedan je konzervativniji, gde ćete samo udarati zabrane. Možda i najbrži i najučinkovitiji put. Ali šta time dobijate i zašto da zabranite? Taj nikoga nije ubio, sve je na dobrovoljnoj bazi, publika nije naterana da dođe, a ni oni što pristaju da im se pljuje u usta, da se šišaju na sceni i slično, to opet rade dobrovoljno i na naše sablažnjavanje - čak uživaju u tome! Ako zabranite radiće se to "ispod žita" i biti slatko kao svako zabranjeno voće. Zabrane tog tipa mirišu na diktaturu, obrasce smo viđali tako mnoog puta u prošlosti.

Drugi put je raditi na podizanju svesti i obnovi obrazovnog sistema. Jačanju kulture i civilizacijskih vrednosti. Insistirati na tome da se takve stvari iskorenjuju ili makar marginalizuju prirodnim sazrevanjem društva, što jeste jedini garant da će se promene uhvatiti i opstati. Prečica jednostavno nema. E sad, problem je što je ovaj drugi put jaaaaako spor i mukotrpan, a traži mnogo ulaganja u njega. Često se mora računati da oni koji priželjkuju i iniciraju promene više ni ne budu živi kad to zaista sazri. I još na sve to, internet i društvene mreže jako su zakomplikovali ove stvari, a direktno i u najvećoj meri potpomogli da neke Desingerice danas procvetaju i zamene roditelje u ulozi vaspitača dece. Tužno, ali da li zaista verujete da je liberalizam uzrok?

Brzo rešenje? Ugasiti internet i resetovati društvo. To mirnim putem, naravno da neće da se desi. A da li zaista verujete da pojedinac može da reši te stvari? Ili možda neki panel intelektualaca koji će raspredati o nekoj temi danima u nadi da će to spasiti svet? Nemojmo biti naivni! To je otprilike na istom nivou kao kada sam ja mislio u mlađim danima da će moja muzika koja promoviše ljubav, jednakost, ravnopravnost, sreću i ljubav, da u jednom velikom talasu promeni svet. Ili kad sam se učlanio u tzv. kombi političku stranku koja je zaista držala do obećanja, pisanog statuta i svojih načela, da je to snaga koja će da promeni naše društvo i političko ustrojstvo! Kakvo je to bilo bolno otrežnjenje i nauk za budućnost

E sad kad sve to znam, biram da se distanciram i svoj život što manje zagadim glupostima kada već ne mogu bitno da menjam i utičem. Život je dragocen da bismo ga poklonili politici i političarima, izuzev onih sa obrazom kao đon koji na tome baziraju svoj život i blagostanje.

Da li da priželjkujem nekog talibana sa kalašnjikovim na ramenu da mi propisuje tvrdom rukom neki svoj šerijat, pa da verujem da je to dobro i da će doneti kvalitetno društvo? Ili možda neku mekšu varijantu poput sadašnjeg predsednika najmoćnije sile za koga ste i sami primetili kako će po potrebi biti i liberal i kapitalista i šta god je potrebno da bi se steklo još novca i moći? Nekoga ko drugima propoveda porodične vrednost i tradiciju, a sa druge strane zajedno sa svojom klikom jako voli da zaobiđe te vrednosti kada se njemu ćefne i odgovara? Dobro poznato i dokazano licemerje.

Ne, ja biram demokratiju, makar i nesavršenu, onu na kojoj još treba raditi, ali koja je dovoljno dobra polazna osnova za civilizovan život. Ako smem biti slobodan i vama dati jedan savet: Nemojte se previše truditi da secirate prošlost u pokušaju da menjate sadašnjost i budućnost jer je slaba vajda od toga, a samo ćete straćiti život. Radije se fokusirajte na svoj mikrosvet gde zaista imate mogućnost menjanja i nadogradnje, a najviše vredi truda. Sve to još uvek možete činiti zato što ipak uživate u izvesnom stepenu SLOBODE! U krajnjem slučaju, baš ako svi mi krenemo da kvalitetno nadograđujemo sopstvene mikrosvetove, možda će svi oni u nekom zbiru i doneti bolji svet za sve. Vredi pokušati.

Srećna Nova godina i sve najbolje želim

Priznaj daa je dobra tema  Zato ne može Dobar, loš, zao odgovor za kvalitet filma 

Svako dobro... Ako nastavimo tradiconalisti će nas izbaciti

Hvala na lepim željama

Za tradicionaliste se ne brinem. Oni svakako uživaju onaj najfiniji oblik demokratije i osnovni postulat da imaju mogućnost izbora svojom voljom. Čitati ili ne čitati. Moja jedina briga, kao osobe koja u demokratiji vidi neophodnost poštovanja nekih pravila, jeste da li ovakve polemike jesu ili nisu u skladu sa pravilima onih koji stoje iza ovog sajta/foruma. I to je to.

Vi ste takođe učestvovali u mom malom eksperimentu koji je samo potvrdio ono što sam već znao. Komunikacija o iole kompleksnim temama na ovaj način nije moguča u smislu da se sagovornici potpuno razumeju. Za tako nešto neophodan je vizuelni element i ono fino nijansiranje misli i reči koji ih oblikuju, uz dovoljno vremena da se sve uobliči kako treba. Ovde je moguće samo puko navođenje činjenica, a i to je na prilično dugom štapu.

Ovako ste uspeli da potpuno banalizujete neke stvari koje sam rekao i izvučete ih iz konteksta, ali Vas uopšte ne krivim zbog toga, pogotovo što izvesno to isto važi i u suprotnom smeru. Drugačije očigledno ne može, ali je činjenica da smo obrnuli ceo krug i na kraju shvatili da nismo baš puno toga razjasnili.

Ja svakako neću dalje nastavljati jer nema smisla. Pogotovo nakon što ste zaključili da ja imam neke tri varijante slobode, a činjenica je da je sloboda samo jedna i jedina. Ostalo su samo neobavezne kafanske diskusije na koje svi imaju pravo, tim pre što ne proizvode nikakve loše posledice. Primer Avganistanca sa kalašnjikovim nije naveden kao odbrana od Rusa, već kao šetnja ulicama uz uterivanje svojih tvrdorukaških šerijatskih zakona. Povezati kalašnjikov sa slobodom u tom kontekstu krajnje je apsurdno oko čega ćete se, valjda i vi složiti

Sve u svemu ne žalim ni vremena ni truda zbog ovog ćaskanja. Promašeno ili, ne, tek bilo je zadovoljstvo. Za mene ne brinite. Ostvaren sam i zreo čovek koji ne žali ni za čim i da moram sve ponovo, opet bih sve radio na isti način. zadovoljan sam u svojoj koži. Sve je super dok postoji SLOBODA da se čovek ostvari u svakom smislu, ali u isto vreme, što je postulat demokratije u civilizovanom svetu, da poštuje i ljude i pravila koja civilizaciju omogućavaju! 

Izgleda da je upravo u ovom poslednjem kamen spoticanja, a ne u samom pojmu sloboda. Koliko je lične slobode potrebno/moguće žrtvovati zarad udobnijeg života, a da se to i dalje smatra slobodom po kriterijumu većine! O tome se uvek može diskutovati, ali ne ovim putem.

Svako dobro!

Slažem se manje više (neigramo fudbal u golove ), ali to samo govori koliko je film banalizovao bitnu društvenu temu, sem ako kao što sam rekao, autor nije hteo da uputi poruku koliko je sloboda banalna kada ljudi zanemare bitne tradicionalne odnose kakvi su ih gradili vekovima. 

Šteta što nam teta Dajana nije priuštila malo liberalnog filmsog seksa da reši probleme i nedostatke celog filma. Malo jeste u godinama, al imala bi valjda šta da pokaže, tehnologije uvek mogu da poprave za zadovoljstvo gledalaca. Vidim ja da nešto fali, ali nikako da se setim Ovako ko god je poželeo da ga gleda, čisto da zna je izgubio vreme ako se nada.

fragolan piše: Šteta što nam teta Dajana nije priuštila malo liberalnog filmsog seksa da reši probleme i nedostatke celog filma. Malo jeste u godinama, al imala bi valjda šta da pokaže,

Hmmm, šta li je to liberalni seks!? Nisam pojma imao da postoji tradicionalni i liberalni seks, baš bih voleo da znam kakve su tu specifičnosti i razlike Takođe, jedna dama i sjajna glumica kakva je Diane Lane ovde se baš onako objektivizuje na jedan tradicionalno/patrijarhalni način. Nekako mi ne ide u duhu prethodnih razgovora i intelektualnog tona, ali hajde, možda je neki praznični humor u pitanju. Ili možda ironija kakvu na prvu loptu ne kapiram, niti joj vidim mesto

fragolan piše: Ne znam zašto je "14 toaleta" sloboda iako je nedvosmisleno jasno da se većinski radi o određenim poremećajima,

 

Ovo preskočih prošli put, pomislih neka greška, ali sada sve poprima drugačiji smisao. Dakle upravo u duhu tradicionalnih vrednosti i većinskog narativa etiketiramo ljude, otvoreno govorimo o poremećajima (iako nisam siguran da postoji i kakva medicinska diploma kao potvrda stručnosti po tom pitanju!), pa mi sve liči na isti šablon poput onih koji su nekada "lečili" homoseksualizam elektrošokovima i izopštavanjem! Kao čovek koji je oduvek razumeo manjine, imao dodir i pomagao inkluziju ljudi sa hendikepom/poremećajem mogu samo da se zgrozim takvih reminiscencija prošlosti.

U svakom slučaju sada je mnogo jasnije otkud toliki trud da se ocrni liberalizam i umanji značaj slobode u svom iskonskom značenju. Isti taj liberalizam koji na preteran i nespretan, ponekad i kontraproduktivan način pokušava da ispravi neke istorijske nepravde i makar malo olakša život manjinama (rasnim, polnim, seksualnim, verskim i bilo kakvim)! Ne znam koliko uspeva, ali makar pokušava. Treba to osuditi i u korenu saseći Dakle klasičan tradicionalistički šablon, samo u ovom slučaju propraćen atipično bogatim vokabularom!

Očigledno je film baš čačnuo nerv, nagazio na tvrdi tradicionalni žulj i zatalasao gde nije trebao. Kao takvog smatram ga apsolutno genijalnim i sada ga samo još više poštujem i volim. A sloboda? Pa lako je, a ponekad i moderno pljuckati je dok je još iole ima. Može biti zeznuto ako je zafali, a ume to da se desi i većinama sa snažnim oslanjanjem na tradiciju

E, moj Arc, ovo dole je komentar Bobana Kneževića, pisca i izdavača SF, objavljen Fb. Apsolutno se slažem s tvojim poslednjim pasusom iz prethodnog komentara, to je jezgro filma! Mada, meni ostaje pitanje - kako ljudi banalizuju i ne shvataju suštinu???

E moj Iga, ništa ni ja tu više ne kapiram i jedino što mi pada na pamet jeste da se ljudi uljuljkaju dok je nešto iole dobro, pa shvate to što imaju zdravo za gotovo. Nemam pojma i više me mrzi i da analiziram. Najčešće se ni ne osvrćem i samo gledam svoja posla, ali eto, nekad čovek i pokuša pronaći razumevanje za svu toleranciju i dobru nameru koju pokazuje. Nebitno, idemo dalje, a u vezi filma sam već i previše toga izrekao pa stavljam tačku konačno i definitivno.

A to ko je šta napisao negde, kakva mu je reputacija, CV ili društveni status - to mi je poslednja rupa na svirali. Držim se krajnje jednostavnog postulata - da svi imaju jednako pravo na svoje mišljenje i da je svačije mišljenje jednako vredno uloliko je iole potkrepljeno i iskreno. Ja ne želim uticati na bilo koga, a ponajmanje menjati nečije mišljenje. Na moje se, shodno tome, ne može uticati, pa makar to bio i najpoznatiji autor SF romana

ar8c piše: a svi imaju jednako pravo na svoje mišljenje i da je svačije mišljenje jednako vredno uloliko je iole potkrepljeno i iskreno.

 

Zju i ja propustih ovo... Kakav manifest manipulisanja u najboljem duhu atipičnog veličanja bilo čega 

Talibani su talibani zato što ne poštuju vrednosti žena, edukacije, a onda doguramo da ta edukacija je možda konzervativna.  U duhu tradicionalnih antivrednosti ćemo otkriti da ljudi mogu da budu sve što hoće i krava i pčela, ali ih zli konzervativci sprečavaju da ostvare svoj potencijal slobode. 

Ja se držim da slušam školovane ljude otvorenih pogleda, koji ne manipulišu pričama zarad ličnog veličanja slobode, koji znaju šta je poremećaj. Još ako saznam da ste antivakser, ravnozemljaš zaiste ćete mi potvrditi da se liberal. 

Jbg sad samo morao da vas banalizujem. Drž'te se vi ovoga što pričate da radite, puna vam kapa. Bežite od kafane, nakaradnih tradicionalista, konzervativaca, koga već ne zamisliste u glavi da već stoji kao taliban pred liberalnim svetom.  

Ha, ha, kad neko umisli da nekoga poznaje, a usput glumata finoću pod stotinu maski u nekakvoj misiji ekspertimentisanja Tuga straćenog vremena, ali na greškama se uči!

P.S. Jako dobro znam ko sam, šta sam, gde mi je porodica i odlično se osećam u svojoj koži kao civilizovano, pacifističko biće planete oslobođeno predrasuda i stega. Gde sam i sa kim u životu bio, to vi ne možete niti trebate znati, iako kao klasični tradicionalista očigledno baš volite da zabijete nos i popujete

P.S. Za kraj dobronameran savet! Sledeći put skinite maske i rukavice odmah. Nemojte ih navlačiti kao da se nečega stidite. Čisto da sagovornik odmah ima jasnu sliku, pa da ne rasipa vreme uzalud. I molim vas najlepše, nemojte mene sažaljevati!! Pa ko je to od vas tražio? Čoveče, al' pogodih tradicionalnu žicu

Hahaha... pala maska kvaziliberala aaa? Aaaa?  Rekoh ja tebi onomad da si pao na testu tvog liberalizma (mislim logično, pošto i nisi mrdnuo iz vukoje.ine koje se stidiš, a eto ukapirasmo i da drugi školovani ne znaju, ti znaš), jer bi ti da ga definišeš kako je tebi volja, a ne onako kako jeste, baš onako kako pravi liberali (ljudi koji su svojim odnosom i znanjem to pokazali, razobličili drugo lice liberalizma zarad surove istine) i kažu da se prepoznaju kvaziliberali. Poznaćeš ih po tragovima nametanja njihove slobode. Dovoljno je bilo da te čovek malo prošeta po terminima tradicionalno, liberalno i da odmah "izađeš iz plakara". Jbg, izvini, maskirao sam se jer sam mislio da pričam sa čovekom otvorenih pogleda, a ne sa liberalnim "talibanom". Možeš misliti, sebi nalepiš nalepnicu pacifista, porodica, oslobođen predrasuda (za ono što on izabere), sujeta... Pa nije to "Ziketi, zaketi, zum, kliketi, klaketi, klum"... ja sam pacifista, oslobođen predrasuda. Misliš to što ne voliš narodnu muziku, kafanu da te čini oslobođenim od predrasuda. 

Samo si pokazao "talibanski" mod tog tipa liberala, drugi pol iste pojave koja je identična onome protiv čega se navodno boriš, čoveka koji priča o slobodi (tradiciji), a koji bi drugima da određuje šta je sloboda (tradicija). Najgore u svem tom tvom liberalizmu, pljuješ po sopstvenoj kulturi (jer tebi ne valja), a veliča kulturu koju nikad nije video doživeo. Imaš ti pravo na to, rođače, na samo na svoju verziju, al nemaš pravo da pljuješ druge pozivajući se na sebe. Nisi ti etalon slobode. Ti si etalon libere  Meni napisa da etiketiram, a sam sebe etiketira, misleći da je etiketa maksima. Etiketa je samo etiketa, ako hoćeš više, izađi da voliš, a ne da pljuješ.... Ma idi begaj. Kakav šablonski pristup, identičan onome čega se gadi. Očekivao sam malo ozbiljniji otpor  

Za kraj da ti dam par saveta o onome što zamišljaš, a nisi video... Takvi poput tebe su uništili milione ljudi, nudeći svoju liberu, bez da imate pojma šta je način života ljudi koji žive negde. Rođače kvaziliberalni, u Srbiji može meni da se ne dopada kafana, narodna muzika, al to je sve što imam pravo. Da mi se ne dopada. Nemam pravo i slobodu da je pljujem, jer to je njihova sloboda, na koju imaju pravo podjednako kao i ja. Mislim, imam pravo... al onda sam kako da ti kažem, taj sa zarađalom kašikom kako ti zamišljaš ljude koji određuju drugima.

Zato savet za kraj kad ti je pala maska.... Sedi u kući i uživaj, a nemoj da pljuješ po svetu u kome živiš. Nemoj da ga provociraš svojom verzijom života u kojoj "pljuješ", vrati se onoj ljubavi koju kažeš da ti si imao u mladosti, jer će ti svo ovo pljuvanje i "sloboda od predrasuda" srušiti tu tvoju slobodu na koju imaš pravo. Istorija empirijski pokazala milion puta. A bogami dokazao i ovaj film i zato ga i preporučujem da se odgleda. Spram tvoje simpatične nemoći da pričaš o ubodu u tradicionalnu žicu. 

Ja tebi želim da živiš tu tvoju slobodu još mnogo leta, a moju žicu ne možeš da ubodeš, jer prosto iz fotelje niko ništa nije ubo. Nemoj samo da na kraju da etikete koje si sam sebi nalepio, budu samo nalepnice. Hebiga, izvini, ali izgleda mora nekad i ovako drskije, čisto da pomisliš da je baš sve onako kako si ti zamislio da jeste. 

Poštuj druge ljude i njihov način života i to je sve na šta ti imaš pravo u životu. A ljudi su ti koji će sami odlučiti šta je sloboda, hteo ja, ti ili neko deseti. Sve ostalo je klasičan frankenštajn koji si ti izgleda zamislio kao ultimativnu vrednost.

Wow, padoše maske pa ode odjednom ode i kultura niz vodu Tako to ide kod tvrdorukaša, džaba trud da se makar malo deluje kulturno i civilizovano. Naravno, cenjeni gospodine, ja i dalje ostajem na VI uz svo dužno poštovanje jer ne glumim ništa, ne nosim maske i generalno poštujem ljude! Između ostalog čak i Vas jer tako osećam i tako sam vaspitan. Znam, teško je to vama tvrdorukašima razumeti, ali dobro, možda i svane jednog dana

Drugo, pojma nemam odakle ste izvukli zaključak da "živim u vukoyebini" i da nigde nisam mrdnuo!? Da li se mi poznajemo odnekud, pa da možete tvrditi takve stvari? Naprotiv, sveta sam video koliko sam želeo i koliko mi je trebalo, a najveće bogatstvo života je to što za prijatelje imam ljude različitih nacionalnosti, vera (ili nevera), boje kože, navika, opredeljenja! Šta ću, lokalna gruda mi je tesna, granice ne volim i dobro želim svim dobrim i poštenim ljudima odakle god da su. To je primarna osobina ljudi liberalnih shvatanja i širokih pogleda za razliku od onih užih!

Znači izašli ste malo van granica i peli se po nekim planinama pa umislili da ste svetski čovek!? A zašto ste se peli? Da što bolje vidite i bolje opljunete tražeći isključivo ono što vam u tom svetu ne odgovara. Zbog čega? Da time opravdate sve ono što u vašoj lokalnoj zajednici ne valja? A onda čuvena mantra "selo moje lepše od Pariza"

Treće, gde ste videli i pročitali da sam ja ikada igde na ovom forumu pljuvao!? Evo, prelistajte slobodno ovu temu, analizirajte moje poruke i pronađite tu famoznu pljuvačinu! Ako je pronađete odmah ću pojesti ono što se ne jede i javno uputiti izvinjenje! Jedino ako brkate pojam kritike sa pljuvanjem, ali ako je to tako onda imate problem sa elementarnim razumevanjem nekih stvari  u životu. Jesam kritičan, a ponajviše sam kritičan prema zajednici u kojoj živim! Moja deviza je da čovek prvo treba da počisti svoje dvorište, a tek onda da se bavi tuđim. Prvo rešavati svoje probleme, a tek onda viriti preko ograde i komentarisati šta kod drugih valja ili ne. 

Ako nekad i jesam malo oštriji u kritici, to je iz razloga što na to imam puno pravo! Svojoj državi i otadžbini kroz rad i služenje u raznim institucijama i uniformama dao sam više nego što Vi možete i pojmiti u ovom životu. Ja sam istinski patriota i čovek koji zaista (a ne samo jeftino verbalno) svojoj zemlji i sunarodnicima želi mnogo bolje nego što sanjate! Kao takav, ujedno i kao čovek koji je pošten i sve poreze plaća uredno, stekao sam sasvim dovoljno prava da dignem glas ako smatram da je nešto u mom društvu loše. I neću prestati da kritikujem, a Vi to shvatite kako god Vam volja! 

Jednu stvar trebate znati - u životu sam potpuno ostvaren, radim to što volim, finansijski sam potpuno situiran i ne postoji jedna jedina materijalna stvar za kojom bih žudeo i koja mi je nedostupna. Nema putovanja na odmor ili bilo koju destinaciju koje ne mogu obezbediti. Opet, čovek na kraju shvati da je sve to džabe ako nema slobode da u tome uživa, da to što ima deli sa dragim ljudima i ukoliko većina ljudi iz okoline, ali i globalno - pati! Iz tih razloga, dragi gospodine, ja uopšte više ne brinem o svojoj guzici jer je ona namirena. Opet, koliko god čovek imao, na kraju shvati koliko mu znači slobodno vreme i hrana za dušu kroz hobije, muziku, filmove. Iz tih razloga sam, dragi gospodine, još uvek i na ovim kinematografskim stranicama!

U sebičluku bih komotno mogao uživati do kraja. Ali znate kako, empatija je nezgodna stvar, ili je imate ili nemate pojma o čemu se tu radi. Ako nemate pojma onda ste donekle i blagosloveni jer živite Vaš život lišeni bola i ropstva koji vas okružuju. Ako, pak, osećate malo tog tereta sveta oko Vas, onda gledate da se malo potrudite i da makar nešto uradite dalje od sopstvene guzice. E, upravo zbog toga želim da doprinesem da bolje bude mom detetu, komšiji, sunarodniku, a i nekom tamo Amerikancu, Rusu... Meni je potpuno svejedno jer čovek je čovek! I naravno, apsolutno sve najbolje želim i Vama, Vašoj porodici (ukoliko je imate) i dragim ljudima, bez obzira koliko Vaša gledišta bila destruktivna i uskogruda! I bez obzira koliko Vi sada goreli od želje da me zadavite jer sam čačnuo Vaš živac

A Vašu ideju pravde i ravnopravnosti dobro poznajemo! Nisu kroz istoriju živote uništavali oni koji su oslobođeni stega religije, nacije, rase ili čega već! Dragi moj, kroz istoriju su najviše satirali oni koji su proganjali drugačije, manjine, progresivne ljude koji su najveća opasnost za diktatore, tvrdorukaše i verske fanatike. Satirale su razne inkvizicije, krstaši, oni koji u ime nekog boga navode primitivne sledbenike da se opašu ekskplozivom i ubijaju civile, obaraju avione... Treba li da se prisećamo kakvi ljudi obožavaju oružje, kakav je profil diktatora koji su proganjali i iskorenjivali sopstvene nacije, odnosno primerke koji im nisu bili po volji i standardu!? Ako i dalje tvrdite da pacifisti i liberali (kako god da formulišete taj pojam, a skloni ste slobodnim interpretacijama!) jesu militarni i opasnost po društvo, onda imate žestok problem sa percepcijom sveta u kome živite! No, čak i na to imate pravo i ja Vam ni to ne osporavam!

Konačno, Vaša vizija idealnog društva jeste da, kao pripadnik većine, očigledno, saterate sve druge u Vaše stado! Kao i kod svakog tvrdorukaša po definiciji nema za Vas ništa šareno, ništa crno, ovca mora biti samo strogo bela, ići na pojilo tačno kad joj se to kaže i generalno biti samo broj u svetu uniformnih jedinki! Znači za Vas postoji kafana i samo jedan tip muzike čemu baš svako mora da se prikloni!!?? A ako neće onda je strani plaćenik i domaći izdajnik!!?? Pa ovo smo prošli već toliko puta da čak niste ni originalni Ne, mene nećete uterati u taj tor jednoumlja koliko god da se trudite. To je ta moja sloboda da biram svojom glavom i svojim srcem ono što meni odgovara! Sve naravno pod uslovom da ne ugrožavam nikog drugog. A ne ugrožavam. I ne, neću ja pljuvati nikoga kao što to uporno insinuirate. Ja Vaše pravo nikako ne osporavam, a i da hoću ne bih mogao. Što se mene lično tiče, možete Vi živeti u toj kafani dan i noć, možete boraviti u toru koji god Vam prija, možete se valjati u svinjcu ako je to izbor - ja sa tim nemam ama baš ništa. To je Vaš slobodan izbor, na to imate puno pravo i od mene puna podrška, ali pod uslovom da ni Vaš izbor nikog ne ugrožava! Moj izbor umesto kafane, svidelo se to Vama ili ne, jeste koncert ili žurka po izboru, eventualno neki neiskvaren sportski događaj, kao i bioskop naravno!

I još jedna bitna stvar - koliko god Vi sada nastupali sa pozicije sile i većine, smatrajući onako tvrdorukaški da se samo Vaš šablon mora ispoštovati od strane svake jedinke, morate znati da je u globalnim razmerama Vaša kafana i kafanska muzika samo kap u moru, odnosno beznačajna manjina u poređenju sa muzikom koju ja slušam celog života! Dakle Vi pokušavate svakoga uterati u taj manjinski tor ne shvaćajući koliko je isti zapravo globalno beznačajan Naravno, za Vas postoji samo JA, Vaš život, Vaša porodica, Vaša vera, Vaša nacija, Vaša boja i Vaša granica koju je neko posadio ko zna kada i ko zna nakon kakvih osvajačkih pohoda. Najveća ironija u celoj priči jeste ta, da ste eventualno bili rođeni samo par stotina km dalje u nekom pravcu, a da imate isti mindset, Vi biste se danas klanjali pod nekom drugom zastavom, bili nacionalno i patriotski u nekom drugom "stadu", a kroz "puškomet" biste gledali upravo na mesto koje danas doživljavate kao samo svoje Shvatate li koliko je bolno primitivno i prevaziđeno (odnosno trebalo bi biti u ovom milenijumu!) ograđivati se na bilo koji način i od toga praviti ideologiju između svih drugih problematičnih stvari?

Moj svet je daleko širi, otvoreniji, lišen stega i predrasuda, pravedniji i konačno zdraviji. E sad, što je to teška utopija i maštarija, ja tu ništa ne mogu dok svetom drmaju diktatori, militaristi, ludaci i ljudi lišeni bilo kakvog morala i ljudskog kvaliteta. Odnosno dok u biračkim telima i samoj esenciji ljudskih bića ne bude dovoljno svesti, kulture, obrazovanja i samog razuma da ne dozvole da takvi više upravljaju njima! To ipak nije razlog da se ja postavim drugačije i prestanem da maštam o nekom boljem, ujedinjenom svetu, gde će biti bolje i meni i Vama! U tome je fundamentalna razlika između mene i Vas, kao i samih namera koje stoje iza naših reči. Vi ste većina koja odlučuje i formira (mikro)svet. Vidimo ga kakav je. Ja sam beznačajno zrnce peska u pustinji koje na svet ne utiče ni u bunilu. Ali to ne znači da trebam odustati od onoga što jesam, te pokušati doprineti pozitivom makar na najmanjem mikroplanu.

Dakle, omašili ste bukvalno sve! Od ideje da smatrate da me poznajete, preko svega što je ovde ispisano, a totalno je pogrešno shvaćeno i rastumačeno, pa do samog poimanja sveta koji nas okružuje i ljudskih bića, tih tako različitih i unikatnih, ali kojima je podjednako bitna sloboda da se ostvare i funkcionišu na zdrav način. Naravno, uvek ima i onih trulih koji žele da profitiraju na porobljavanju drugih tako što će izmišljati svoje dogme i pravila, listom takve da ih oni sami za sebe zaobiđu i preokrenu. O njima ipak ne govorim, mada i njima želim dobro ukoliko su u stanju da pojme štetu koju čine, te da oslobode i sebe i druge tog štetnog delovanja. Iskreno, najviše zazirem od tih tako krupnih i bombastičnih pojmova kakvi su vera, nacija, patriotizam... Tako snažne i naizgled blistave reči, a koje se tako bezočno zloupotrebljavaju i razvodnjavaju za tako bedne lične ciljeve! Ne volim puno da citiram druge, to smatram za poštapalicu manje bistrih koji bi da se naprave važni u društvu, ali ovde pravim jedan izuzetak. Još pre oko 200 godina jedan pametan čovek je izjavio: "Patriotizam je poslednje utočište hulja!" Zaista sjajna misao kad čovek o tome razmisli, koja ni nakon par vekova, nažalost, ne gubi na smislu i značaju.

P.S. Još uvek mi niste razjasnili razliku između tradicionalnog i liberalnog seksa! Imam ovde prijatelje koji gore od želje da saznaju to što do sada nisu znali, te da probaju shvatiti kojoj grupi pripadaju, makar kad je seks u pitanju Da li u tradicionalan seks spada ono kad mužjak u sklopu predigre odvali ženi par šamara, čisto da se zna ko je gazda u kući? A onda je tretira kao inkubator i svojinu dok sa druge strane švrlja i zaskače gde i šta stigne!? Ne znam, voleo bih da budem prosvetljen po tom pitanju zaista!

P.S.2. Želim ovom prilikom da uputim izvinjenje svim forumašima, a posebno administratorima ove divne stranice iz razloga što je jedna filmska tema donekle zloupotrebljena. Meni makar to nije bila namera, ali pošto su moja dobra volja i pozitivnost takođe zloupotrebljeni, odnosno pošto sam bio deo nekakvog sumanutog eksperimenta, desilo se da se previše ode u off. Čak je i šteta što ranije niste poslali kakvu opomenu jer biste mi time uštedeli gomilu dragocenog slobodnog vremena Iz tih razloga definitivno u temi više ni slovo neću napisati, ma koliko dotični gospodin bude želeo da i dalje ekisperimentiše ili izvlači zaključke koje samo on vidi. Ovde je tačka definitivno, uz zahvalnost na strpljenju i toleranciji! Sve najbolje želim baš svima bez izuzetka, a posebno onima koji tek planiraju da gledaju jedan film sa izvanrednom porukom!

Neću gledati film, definitivno.

Hahaha vi rekoste prošli put da ste uboli u tradicionalnu žicu   Ja ubo žilu    

Nemojte posle ovog ubodka žile da bude da vas nismo upoznali, pošto ste se baš napeli da saznamo sve iako ste barem pola u startu napisali. Dobro, nismo znali da biti demokrata znači vladavinu manjine, da su predrasude i etikete samo stvar napisanih reči... 

Kao što XX puta rekoh svako dobro, manje jeda za nebitne stvari i više ljubavi.

Film još jednom, obavezno pogledati, odlično daje mogućnost razmisliti šta je stvarno bitno u životu... Uništiti porodicu kao tvrdorukaš   liberalni ili tradicionalni. Il je bitno nekad biti skroman i manje gord, manje sujetan i jednostavno voleti.