Iako sam u najavi rekao da je nepotreban rimejk filma Save the Green Planet!, zbog orininalne priče, žanrova, teme i likova, pogledah ponovo korejski pa Lantimosov samo da bih ih uporedio. 

Jednostavno Bugonia je rimejk uz manje izmene oko priče i  likova.  Tehnički Lantimosov je bolje urađen što je i logično i oko estetike itd..., da sad ne drvim, međutim baš zbog teme i žanrova, stanja likova,  korejski mi više odgovara kako je snimljen. 

Dakle priča je ista, ima razlika naravno, suštinskih nema, možda baš sam kraj. I još jedna stvar je drugačij,a a to je  što je direktor žena a pomaže mu rođak, pa je odnos  glavnog lika drugačiji, ispoljava dodatno druge negativne osobine .   U Save the Green Planet! više je uključena policija i dva detektiva, pomaže mu devojka kojoj nije od starta dato puno prostora i odmah naglašeno i prikazano da je mentalno... dok je vamo kod rođaka, prethodno navedeno  odmah istaktnuto, dalje imaju određene retrospekcije života koje su fino ubačene kod korejskog . Ostalo je praktično isto.

Moram reći da je gluma u oba odlična.   Ali mi je atmosfera u Save the Green Planet! bolja, i sveukupno nekako opičeniji.

 Dakle ko je pogledao  Save the Green Planet! po mom mišljenju ne mora da gleda Bugoniu, obrnuto može, a i ne mora. Ako se neko dvoumi , ili razmišlja definitivno bi preporuka bila  da pogleda  Save the Green Planet!

aleksayu piše: Jel rimejk bolji od originala

Kude je original, daj link od imdb?

Moje mišljenje, pogledaj 

Konačno je neko to rekao. Ja sam htio da napišem upravo ovo, maltene od slova do slova, ali pošto nijesam gledao korejsku verziju, to ne bi bilo pošteno. Glavni razlog zašto mi na ovim prostorima ne volimo filmove iz jugoistočne Azije je upravo to što su nam te civilizacije daleke i strane. Neko sam ko obožava kulturu i naprednost tog dijela svijeta i smatram da od tih civilizacija imamo mnogo da naučimo i da su to najbolji, najvrijedniji i najkvalitetniji ljudi na svijetu. Japan i Koreja su nacije kojima se divim i bila bi mi čast da ih posjetim i da ih upoznam iz prve ruke. 

Međutim, njihova gluma nama djeluje kao preusiljena i čudna, da ne kažem da djeluje amaterski. Prosto, njihov način izražavanja, ali i doživljaj sedme umjetnosti su prilagođeni njihovoj kulturi. Pošto smo mi, sasvim prirodno, bliži zapadnoj kulturi, gledanje holivudskih ili zapadnoevropskih filmova je kao da gledamo nešto domaće. Čak šta više, bliskoistočni filmovi, koji dolaze iz iranske, sirijske, arapske kuhinje, takođe su mi vrlo bliski i veoma mi prijaju. Slično je i sa sjeverom Afrike, ali opet to je mediteranski stil, stvaran pod uticajem evropskih kolonizatora, pa je i to skoro kao domaće. Ali kad su u pitanju filmovi iz Japana, Koreje, Kine, veoma su teški za poklapanje sa našim senzibilitetom. Pored toga, oni često igraju na tu kartu specijalnih efekata, vizuelizacije, haosa, strahote, jeze, ali tako da to bude glavni segment filma i meni je taj njihov način rijetko kad prijao. Da budem iskren, takav pristup mi ne prija ni u Holivudu.

Međutim. s vremena na vrijeme se pojavi nešto poput Squid Game serije u čijim sam epizodama uživao tokom svake sekunde. Ili onog kinematografskog fenomena "Parasite", koji je jedna takva remekčurda, da sad zahvaljujući njemu, kompletna istočnoazijska kinematografija ima otvoren put ka svjetskom tržištu. 

Pošto si posetio, i ja sam, mada to je kratko vreme, meni su Korejci nekako najpribližniji, takav sam utisak stekao imam i prijateljicu Seulu i u Tokiju, i ovako po razgovorima s vremena na vreme nekako mi je približnija Koreanka.

Korejske filmove sam počeo odavno da gledam, HK scena gledana, japanska kinematografija takođe, oni su mi malo specifičniji, takođe čitao sam  romane japanskih pisaca , čitam mange, manhve kad naleti i bude dostupno. Npr. priznajem da su me neke starije drame novog talasa udavile, ali su mi i neke prijale. Volim Miikea (njegovog  mentoar Imamuru), Sion Sona, Kitana,pa tu je i Kore-eda itd.

Jednostavno volim korejske filmove, odgledao sam popriličan broj, nije neki hajp ali stvarno volim i prijaju mi . Volim i njihove komedije, uglavnom ljudi više vole njihove trilere i akcije. Volim takođe kad provlače više žanrova kao i njihove tranzicije, to mi je top.

Eto ja bih predložio filmove režisera  Kim Ki-duk-a, The Isle, Pieta, Spring, Summer, Fall, Winter... and Spring, što bi rekli godišnja doba,  ma vrhunski. Zatim Park Chan-wook, stvarno ima izvrsne filmove, pa opet da ne ređam.

Što se Indije tiče, jako zanimljiva zemlja, koliko tu različitosti ima, koji je to haos, pa i štancuju najviše filmova godišnje,  i njihove filmove volim da gledam,   hajde pesme i igre, razumem zašto je tako, Nikola je otvorio temu Bolivudski filmovi,  ima  i zanimljivih trilera, hajde tri koje bih odmah preporučio,  Kahaani , Drishyam ( i nastavak je dobar), A Wednesday, opšte poznati, hajde još jedan zanimljiv, ali drugi žanr,  Tumbbad, da ne nabrajam ima ih u temi dosta pobrojanih, ali su bolivudski, nema iz drugih indijskih filmskih `industrija `. 

Možda me je najviše iznenadio butanski film  `Travelers and Magicians` , mislim da sam samo još 4 njihova pogledao i svi su mi prijali. i kambodžanski film `Karmalink` .

 Gledalo se, u suštini gledam iz svih država.

Predložih dati butanski, a  'Lunana: A Yak in The Classroom' sam gledao, hvala na preporuci,i ostala su još tri butanska koja sam pogledao,  `The Monk and the Gun` , `The Cup` i `Milarepa`.

A korejski npr. pa ima ih puno, ali nek ostane na tri filma Kim Ki-duk-a, `The Isle`, `Pieta`, `Spring, Summer, Fall, Winter... and Spring`, kao i  navedeni indijski.

Nisam ukapirao ovaj film.

Šta znači uopšte Buđonija, yebem mu kalemče???

Da li je ovo film o pčelama, o andromedancima, o antifrizu, o teorijama zavere, ili o grisiniju i smokiju???

Gotivim Emiliju, gotivim Džeseta, ali film je sranje, živi bili pa videli.