|
"Previše uplašeni da bi vrištali" (1984) – Uzbudljiv, ali konvencionalni "ko je to uradio" iz doba slešera Film je snimljen 1981. godine, ali je zbog finansijskih problema produkcijske kuće premijera bila odložena do 1984. godine.
Ako ste ljubitelj horror-thriller filmova iz 80-ih, posebno onih koji su "ušli kroz prozor" uspona slasher žanra, " Previše uplašeni da bi vrištali " (ili kako ga mnogi pamte po TV naslovu "Portir") će vam verovatno delovati kao prijatno, mada ne i revolucionarno, putovanje u prošlost.
Radnja nas vraćsi u glamurozno doba Mrnhetna, u luksuzni stambeni kompleks čiji su stanari bogati, lepi i kriju broje tajne. Kada serija brutalnih ubistava počne, detektiv (Majk Konors) preuzima slučaj. Glavni osumnjičeni je tajanstveni vratar (Jan MekŠejne), ali sumnja pada na gotovo svakoga u zgradi.
Najveća prednost filma je nesumnjivo njegova atmosfera. Režiser Tony Lo Bianco uspeva da stvori autentičan osećaj klaustofobne paranoje. Zgrada kao lokacija postaje ličnost za sebe – sa svojim hodnicima, liftovima i skrivenim prostorijama, ona je savršeno tlo za "zatvorenu misteriju". Nema preterane krvi ili spektakularnih scena nasilja kao u tipičnim slešer filmovima; ovde je fokus na napetosti i misteriji, što ga čini bližim klasičnom "ko je to uradio” nego "Petak 13.".
Glavni problem " Previše uplašeni da bi vrištali " leži u njegovoj predvidljivosti i konvencionalnosti. Scenario, iako solidno izgrađen, ne nudi mnogo iznenađenja za iskusne gledaoce misterija. Zaplet se odvija po već viđenom šablonu, a neki od "šokantnih" preokreta mogu se predvideti unapred. Pored toga, razvoj likova je površan. Većina stanara su samo metafore sa licem, postavljene da budu žrtve ili lažni tragovi. Ritam filma takođe izgleda spor po standardima današnjeg gledaoca.
|