Meni je trebalo malo vremena da shvatim da ovo nije običan romantično ljubavni film, da ne vredi tražiti zašto-zato racionalizacije, nego lepo sedneš i gledaš, prihvatiš da će biti što biti ne može i s osmehom na licu čekaš da vidiš gde će te ovo putovanje odvesti. I završi se basterkitonovskom jurnjavom i upečatljivim prikazom kako uspeti u francuskom društvu.

Postoji i sumorniji, da kažemo politički aspekt filma koji me je naterao da tražim kakva su bila Brisoova politička uverenja. I pročitam da je čovek čitavog života bežao od svrstavanja te vrste. Hajde da mu poverujemo, ali neki momenti prosto otkrivaju levičara starog kova. Proleterski zanos glavnog junaka, farsičan prikaz školstva i sudstva, lakoća odlaska polupismene dece u kriminal, bizarna sličnost provoda u gangsterskim podrumima i baštama bogate klase, sve do lekcije kako da zaradite na lažnim fakturama, a da to ne bude profit koji biste morali da delite sa poslovnim partnerom. Ali za nas je važno da je sve to s lakoćom ispričano, bez komplikacija, prenemaganja i preglumljivanja. Originalno i majstorski.

Za moj groš filmu nedostaje još malo realizma, sirovosti i brutalnosti u prikazu oba sveta, "helotskog" i buržujskog, da bude pravo malo i nepretenciozno remek-delo, ali tako bi verovatno izgubio na snolikosti i poetičnosti.