|
Koliko znam, u Italiji već duže vreme (ovo pisah tada kada je ovaj film izašao, ponešto se izmenilo, minimalno, umeđuvremenu) vlada kriza u filmskom svetu, sve ono što je nekada krasilo njihov neizmerno značajan doprinos "B" filmu, revitalizacijom starih i uz nebrojeno novih žanrova/subžanrova, zamenjeno je sa dva moguća pravca za njihove autore. Family friendly uratke, lišene bilo kakvog prilaza ekstremima, a kamoli tek tom njihovom davnašnjem pomeranju granica, i naravno masa artsy filmića namenjenih festivalima i zapadu, jednostavno zato što iza većine filmskih
projekata stoji država i RAI, sa kojima danas, da je živ, jedan npr Lucio Fulci ne bi ni u ludilu mogao da snimi kakav svoj tipični filmić. Stoga raduju ovakvi izolovani "incidenti", nezavisni, krvavi i brutalni filmovi koji istražuju dokle se moze ići, bilo bizarnom pričom, bilo stilom...ali avaj, tu je i mana, izostanak iole ozbiljnijih produkcijskih vrednosti, te je previše izazova pred hrabrim autorima, suviše lako je okliznuti se u nekoj od krivina.
So, takav-kakav je, limitiran budžetom, no makar na ispravnoj strani, što je retkost samo po sebi, Adam Chaplin je bizarna priča o osveti, pakleno brutalna, negde na tragu dalekoistočnjačkih splatter filmova, sa više od nekoliko kasicica “gore” začina, tipično žabarskog, kao iz slavnih dana. Zbog kakvih valjda neisplaćenih dugova, milicu našeg junaka iz naslova, živu pali gangsterski boss, čime na sebe navlači Adamov gnev. Na Adamovoj strani se nalazi kakav demon, koji Adamu daruje podjednako demonske nadljudske moći, te ovaj u svojoj istrazi, sadistički tamani sve što mu prepreči put, kako bi došao do gore pomenutog bossa. Krv u hektolitrima pršti na sve strane, praćena udovima negativaca, a sve to u stripovskom, prenaglašenom stilu, krcato apsurdnim likovima, što sve ovaj film, ponekome, može učiniti zabavnijim. To sve naravno nije moj broj, ali svakako pozdravljam ovakav i slične mu pokušaje autora. Mana je koliko neću, neću ih ni navoditi, ovo u svakom mogućem smislu ionako nije film za svakoga, a kome je pa stalo do ovakvih uradaka, probaće ga svakako, šta god ja pisao.
|