Klinci koji znaju biti životni, šarmantni, tinejdžeri naizgled isti poput ostalih svojih vršnjaka, sa snovima, ljubavlju i prijateljstvom, postepeno pokazuju svoju mračnu, bezdušnu stranu. Ne volim reč "šokantno", nisam ikada, danas i manje, hajde recimo bolje da je pre zapanjujuća realističnost toga kako je lako od harizmatične i nasmejane devojke, njenog momka, njihovog drugara, preći u patološko ponašanje, bezosećajnost tokom najodvratnijih zlodela, ubistava i sakaćenja, nehajno, bez prave svesti o tome šta zapravo čine. A opet, ne vidim da su po sredi kakvi ekstremi, fenomeni od ljudi ili pa ljudskog ponašanja, lako je videti deo tih crta u mnogima, te mi film, likovi, sama priča bivaju tek još jedan podsetnik tome kakve smo jezive zveri jedni drugima, standardno sa jeftino glupavim opravdanjima, ako i sa njima uopšte. Uz dakle samu temu, zvezda filma mi je i tadašnja klinkica Marie Gillain, svaki kadar je njena vladavina.