Začudo me film nije gušio (svojom tamom, a ne kakvom dosadom, naravno), valjda sam se nagledao već svega i svačega, no ovo je ipak 1989. godina (kada je film snimljen), sam sumrak Sovjetskog Saveza. Možda mi to i smeta da mu podignem rampu od vrlo dobrog ka odličnom...jbg podseća me neodoljivo na Crni talas a film je dakle radjen koju dekadu kasnije, dok ga ja gledao 2013. Što ga ne napraviše makar tamo sedamdesetih (znamo odgovor, retorički ja to). Elem, to su neke moje bzvz misli a svakako ne mana, pustite vi mene i moje ratove sa vremenom, ovo je ipak film koji lepo balansira izmedju tame i svetla, poraženih ljudi i dvoje klinaca koji uprkos svoj toj patnji boje jedno drugome dane lepim bojama, osmesima i igrom. Da li ima nade za budućnost? Doduše, nisam sasvim siguran da je to bila težnja autora, jednostavno pogledajte film (ko nije) i kažite šta se pa vama mota po glavi. Interesantna mi je ta praznina u meni po odgledanom filmu i (retki) nedostatak reči. A zašto bih ja morao sve da kažem, hum? Kako bilo, preporuka.