|
Pogledao sam ovaj film pre dve nedelje ali još nisam skupio dovoljno snage i sabrao prave reči da o njemu suvislo progovorim. Film me je uništio, poderao, razvalio.
Ukrajinski Klondaik (2022) je za mene jedno od najbrutalnijih filmskih iskustava koje sam doživeo poslednjih nekoliko godina. Kada kažem brutalno, pri tome ne mislim na grozomornost scena nasilja i krvi, već na onaj psihološki i emotivni aspekt koji ovaj film budi u gledaocu.
Znam da Klondajk neće biti omiljen, niti popularan, ali svima koji nalete na njega preporučujem da ga obavezno pogledaju.
Ona je Ukrajinka, On Rus, žive u blizini ukrajinsko-ruske granice negde u Donbasu i čekaju bebu. Leto je 2014. godine i počinje građanski rat. Ovo je samo kratka ekspozicija. Neću da prepričavam fabulu filma.
Čim je u februaru prošle godine počelo ovo ukrajinsko-rusko sranje počeo sam manijakalno da gledam ukrajinske i ruske filmove. To je moj način da odgovorim na stres, moj pokušaj da o razlozima ovog rata nešto saznam i naučim. Naivno, ali je tako.
Film je vizuelno nelep, radnja se doima konfuznom i rascepkanom, potreban je izvestan napor da se razlikuju ukrajinski i ruski jezik i na kojoj su strani akteri, ali nosi brutalnu antiratnu poruku univezalne vrednosti. Poslednjih pola sata filma je emotivni tour de force, katarzičnost epiloga je skrozirajuća.
Ne, još ne mogu da o njemu pišem.
Pogledajte film.
-------------
http://ethio-pain-music.blogspot.rs/
|