Ima nečega lepog u ovakvim, setnim i jednostavnim pričama, meni ne nužno dovoljnog da zasiti moje filmske apetite ali svejedno prijatnog. Priča je ovo o mladom profesoru koji dolazi u dubinu kakve ruralne sredine, da bi eto predavao u školi korejskog zaseoka, tamo negde početkom 1960-ih. 

Tu će biti tipične topline i humoreske iz seoskog života, lepog duha provincije, blesavih situacija donekle blesave dece, u profesora nam zaljubljene tinejdžerke, profesora zaljubljenog u profesoricu, nešto evergreen američke mjuze, film biva u izvesnoj meri lep i za oko. Nije to još bio onaj pravi talas korejskih ljubavi pod kišom, sa unikatnijim likovima i luđim situacijama, žanrovskim vratolomijama, ali su tonovi nostalgije vešto prožeti, ovde mlađani Lee Byung-hun šarmantan, sama priča nevina, kraj dovoljno efektan, za one koji već ionako posežu za korejskim pričama o ljubavi.